Atentat SAD dronom u Bagdadu
Nalik Obami, koji je naredio da se ubije Bin Laden, Tramp naredio da se usmrti general Kasem Sulejmani, komandant Iranske revolucionarne garde. Ne čuje se da mnogo njih odobrava, ali mnogo ih je koji se boje posledica američkog krvavog čina
(Demonstranti 3. januara 2020., ispred američkih ureda u Teheranu, Iran, nakon što je ranije tog dana iranski general-major Kassem Soleimani ubijen u napadu američkih bespilotnih letelica na međunarodnom aerodromu Bagdad. CNS fotografija / Nazanin Tabatabaee, novinska agencija Zapadne Azije preko Reutersa)
Uz pomoć eksplozivnog drona, sa odstojanja i na način kako je 2011. u Pakistanu, po naređenju predsednika Baraka Obame, usmrćen vođa Al kaide Osama bin Laden, SAD su u petak ubile na aerodromu u Bagdadu Kasema Sulejmanija, iranskog generala odgovornog za vojne operacije Teherana van zemlje, komandanta elitnih Kuds pripadnika Iranske revolucionarne garde.
Ubistvo najuticajnijeg iranskog vojnika naložio je predsednik Donald Tramp.
Američki Pentagon, saopštio je da je reč o “odbrambenoj akciji”.
Iranska revolucionarna garda tretira se “kao inostrana teroristička organizacija”, saopštio je Pentagon. Akcija je preduzeta “po nalogu predsednika”, “da bi se zaštitio američki personal u inostranstvu”, citiran je Pentagon.
Ministar Irana, šef diplomatije Džavad Zarif, optužio je SAD za međunarodni terorizam. Ministar je rekao da su SAD odgovorne “za sve posledice svog izopačenog avanturizma”, naveo je američki Politiko .
Svet je zatečen. Berze su reagovale poskupljenjem nafte.
Bagdad, 03.01.2020 - Prizor posle napada na vozilo sa generalom Sulejmanijem na međunarodnom aerodromu u Bagdadu
Nema izgleda da ne bude odgovora
Ubistvo bi moglo značiti da je eliminisan jedan opasan američki neprijatelj. Međutim – to ubistvo moglo bi biti i “rizična eskalacija”, s pogubnim uticajem na bezbednost “personala SAD i saveznika na Bliskom istoku i šire”, navedeno je uz ostalo u komentarima svetske štampe.
“Njegova smrt zatvorila je jedno grozno poglavlje u beskrajnim sukobima regiona, da bi samo otvorila drugo, koje se može pokazati još i gorim”, komentariše u izveštaju iz Amerike britanski Gardian.
Niko ne može predvideti “na šta će se ovo okrenuti”, kaže taj list. Iransko rukovodstvo u Teheranu “šokirano je Trampovim dramatičnim odskokom po stepenicama eskalacija” u sukobima dve strane.
“Nema paklene šanse da Iran neće na ovo odgovoriti”, izjavio je Afšor Ostovan, autor knjige o Islamskoj revolucionarnoj gardi, preneo je američki Politiko.
Izdanje je cititralo nevericu neimenovanog “zvaničnika SAD”, kome je smesta iskrslo – “a šta je sledeće od strane Irana? Da li je ovo početak regionalnog požara?”
“Sada je potrebno da se pripremimo kao da smo već u ratu”, citiran je sagovornik.
Ciljevi potencijalnih udara mogu biti svuda, u Africi, u Latinskoj Americi, u Zalivu...
“Ne mislim, da će oni tek samo prihvatiti ubistvo jednog od svojih vodećih, i onda okrenuti i drugi obraz”, citiran je sagovornik.
Ubistvo iranskog generala u Bagdadu “predskazuje nove sukobe radikalnih šiita u Iraku i Amerikanaca”, komentarisao je Konstantin Kosačev, spoljno-politički govornik Moskve.
Kosačev smatra da događaj nagoveštava “najsumorniji scenario” daljeg razvoja. Neće se dugo čekati na osvetu, prenela je izjavu moskovska Rasijskaja gazeta.
Teheran, 03.01.2020 - posle ubistva iranskog generala Kasema Sulejmanija desetine hiljada ljudi u Teheranu protestvuje protiv SAD
Generale Petreus...
Sulejmani je smatran najbližim prijateljem iranskog lidera ajatolaha Ali Hamneija, naveo je nemački Dojče vele.
DW generala određuje kao “instrumentalnu figuru iranskih aspiracija u regionu” – “od konsolidovanja iranskog uticaja unutar Iraka do ratovanja sa Islamskom državom u Siriji”.
Pod generalovom komandom je bila jedinica za specijalne spoljne operacije.
Uprkos uticaju, Sulejmani je, međutim, sve do 2010. bio u nekoj vrsti senke, neuočljiv. Američki Njujorker je 2013. citirao “jednog bivšeg oficira CIA u Iraku”, koji je Sulejmanija nazvao “najmoćnijim operativcem na Bliskom istoku, o kome niko ništa nije čuo”.
General je bio veteran Revolucionarne garde, pristupio je 1979, kada se Ali Hamnei vratio iz inostranstva u Teheran.
Ta godina je godina iranskog revolucionalrnog obrta. Srušen je s trona američki poslušnik šah Reza Pahlavi. Ustoličen je na vlasti režim protagonista Islamske revolucije, oličen u verskim liderima.
Sulejmani je 1990. uspostavio kontrolu nad elitom iranske Revolucionalrne garde, ali o njemu kao vojnom lideru, počelo je da se više doznaje tek posle američke invazije Iraka, 2003.
Bio je zaslužan za taktiku Hezbolaha u ratu sa Izraelom 2006. Osim toga, obezbedio je sporazum o prekidu vatre između iračke šiitske milicije i iračke vojske, 2008. Osigurao je interese šiitske milicije.
U Siriji, kasnije, angažovao se na strani režima u Damasku. I na strani iranskih sirijskih interesa.
U SAD, smatran je ključnim za interese Irana u regionu.
“Generale Petreus, trebalo bi da znate da ja, Kasim Sulejmani, kontrolišem politiku Irana koja se odnosi na Irak, Liban, Gazu i Avganistan”, citirao je Sulejmanija Dejvid Petreus, američki akter u Iraku, prenelo je glasilo Berlina.
Teheran, 03.01.2020 - arhivska fotografija (2016) iranskog generala, komandanta elitne iranske jedinice Kuds, Kasema Sulejmanija, koji je ubijen 02. januara u američkom vazdušnom napadu na aerodrom u Bagdadu: Qassem Soleimani
Šta je hteo Tramp?
Štampa, inostrana i američka, ne uspeva da uoči konstruktivnost u Trampovom zaokretu u politici SAD prema Iranu.
Predsednik je okrenuo leđa nuklearnom sporazumu s Teheranom. Nikada prijateljsku politiku SAD prema Iranu, učinio je još više neprijateljskom. Tramp vuče konce u pravcu rata. U petak se već piše i o mogućnim američkim vojnim udarima na iranska naftna postrojenja...
Predsednik još nije postigao ništa u pregovorima s Pojngjangom, povodom nuklearnog oružja Severne Koreje, a produbljuje bez razloga krizu koja podseća na ratnu, ubistvom jednog od glavnih ljudi Teherana.
“Iran će verovatno osloboditi (obuzdavanja) svoje neustrašive šija proksi milicije, gdegod i kadgod bude u stanju”, pribojava se američki Nešenel interest.
To nije nešto što će privući američke birače da u izbornoj godini glasaju za reizbor predsednika. A niti nešto što će motivisati Evropu, da u sukobu sa Iranom podrži Vašington, “meditira” američko glasilo.
Godine 2016, šef države je vodio kampanju, govoreći da želi da Ameriku izvuče iz ratova na Bliskom istoku. Sada, Tramp čak započinje još jedan novi. Nešto, kao “stati na nagaznu minu da se izleči glavobolja”, upoređuje američki magazin, povodom američkog ubistva iranskog generala.
Brisel i Berlin nisu se službeno izjasnili o krvavom događaju u Bagdadu. Jesu, Pariz i Moskva, posredstvom telefonskog razgovora o zbivanju državnih šefova Rusije i Francuske Vladimira Putina i Emanuela Makrona.
Dijalog dvojice bio je šireg sadržaja. Ipak, izražena je zabrinutost povodom mogućnih širih posledica u regionu Bliskog istoka.
