Bude li sankcija Turska uskraćuje Indžirlik

Bude li Vašington uspostavio Turskoj sankcije, Ankara će ( eventualno ) uskratiti Americi ostanak u turskim vojnim bazama, izjavio je predsednik Redzep Taip Erdogan, govoreći u nedelju jednom od elektronskih glasila.

Erdogan nije saopštio gotov čin. Predsednik Turske ugradio je u rečenicu osigurač jednog “ukoliko”.

“Ukoliko bude neophodno, mi ćemo zatvoriti Indzirlik i takođe i Kjuredzik”, izjavio je državni šef Turske.

U regionu Kjuredzik je radio-lokaciona stanica. Stanica je u funkciji ranog obaveštavanja o raketnom napadu. Stanica je deo PRO sistema NATO pakta.

Uslov Ankare je pretnja SAD Turskoj sankcijama. U slučaju da se sankcije primene, Turska će “odgovoriti u okviru recipročnog”, rekao je Erdogan, prenele su svetske agencije.

Ulaz sa piste u bazu Indžirlik: američki vojnici

Baza s 50 A bombi

Ipak, iizjava, i uprkos tom, dva puta podvučenom “ako”, pronela se eterom već u nedelju uveče. I, s više nego dobrim razlogom. Indzirlik je ključno otskočno mesto SAD u slučaju vazduhoplovnih intervencija na Bliskom istoku. Amerikanci su odatle poletali tokom rata u Avganistanu ili udarajući po tzv. Islamskoj državi u Siriji i Iraku. A onda, osim u Nemačkoj, i u Indzirliku je uskladišteno još i 50 komada američkog nuklearnog oružja za izbacivanje iz vazduha – bombi, koje se u Turskoj čuvaju za slučaj rata s Rusijom.

Turska je stub južnog krila NATO u potencijalnom amfiteatru sukoba s tom silom.

I sankcije, kojima se iz Vašingtona preti Ankari, su zapravo povodom Rusije – zbog odluke Turske da, bez obzira na sva američka upozorenja, a bilo ih je sijaset, na kraju ipak kupi četiri baterije ruskih anti-raketnih i PVO projektila S400.

Zahtev kongresmena Trampu

Pošto se to zbilo, u Americi su onda zatražili da Ankara svoj ruski “šoping” bar ne koristi, već da rakete odloži u magacin.

Malo protiv zdravog razuma.

Pošto Turci nisu poslušali, kongresmeni su se okrenuli predsedniku Donaldu Trampu, demokrati i republikanci, zahtevajući da Tramp odredi sankcije.

Pravni osnov potražen je u Zakonu o suprotstavljanju neprijateljima Amerike sankcijama ( CAATSA ), po kojem je kažnjivo nabavljati oružje od Rusije. 

Da li će se Tramp povinovati i poslušati?

Stiče se utisak da se predsednik Turske nada da to neće biti slučaj. Utisak je da lider različito apostrofira unutar-američke faktore.

U intervjuu televiziji, Erdogan je povukao tanku liniju razlikovanja između predsednika i američkih drugih uticajnih aktera. Rekao je da “neke grupe’ koriste turska zbivanja kako bi oslabile američkog predsednika Donalda Trampa”.

Polarizacija unutar SAD ima rđave posledice za Tursku, rekao je Erdogan.

Robove prevozili u kavezima

Politički šef Turske kritikovao je rezoluciju Senata SAD o priznavanju genocida Osmanske imperije nad Jermenima, početkom dvadesetog veka.

Donald Tramp nije potpisao rezoluciju Senata.

Osim S400, tako je još jedno sporno pitanje motivisalo Ankaru da zapreti otkazom usluga u vojnim bazama.

Moglo bi se pomisliti, ovo drugo čak je i više iritiralo predsednika Turske. Ankara smatra, događaj je tragedija u kojoj su stradale obe strane.

“Oni su robove iz Senegala prevozili u Ameriku u kavezima. Kako to da objasnimo međunarodnoj zajednici?

U našim arhivama postoje dokumenta. Istorija Zapada je istorija rasizma i kolonijalizma. Uračunavajući sva masovna ubistva i genocide, oni naciji s ponosnom istorijom kao naša, nemaju šta da kažu.

Dopustite da pitam, može li se govoriti o Americi, a bez pominjanja Indijanaca? To je sramni trenutak istorije SAD. Takve stvari događale su se u Africi – mogu li se zaboraviti masovna ubistva učinjena od Francuza u Ruandi i Alžiru?”, vratio je loptu genocida Erdogan.

Obema stranama, i SAD i Turskoj, je važno “da SAD ne preduzimaju korake, posle kojih bi se teško ispravljale posledice u odnosima Turske i SAD”, upozorio je Taip Redzep Erdogan moćnog saveznika Ankare na drugoj obali Atlantika.