Reforma francuskog penzionog sistema ili kako uštedeti na penzionerima

Aleksandar Manić, Pariz

Da li Makron zaista želi da reformiše penzioni sistem i učini ga održivim ili samo hoće da smanji javni dug i uštedi novac državi. Sve veći broj francuskih građana smatra da je u pitanju ova druga varijanta. Može se reći, da će Evropska unija, kroz mala vrata, ozakoniti senicid i uvesti lapot
(foto, Štrajkovi železnice i gradskog prevoza, započeti 5. decembra, doveli su do paralize ekonomije u pariskoj regiji)

Štrajk železnice i javnog prevoza započeo je u Francuskoj u četvrtak 5. decembra i nastavlja se tokom ove nedelje kroz obustavu rada i paralizovanje dobrog dela ekonomije. Železničari i vozači protestuju zbog buduće promene njihovog penzionog sistema koji im je, do sada, omogućavao da u punu penziju odu između 52. i 57. godine života.

U Francuskoj postoji 42 različita penziona sistema, ali najčešće je da se prava na odlazak u penziju otvaraju sa navršenih 62 godine i 42 godine radnog staža, dok se puna starosna penzija ostvaruje sa 65 godina.

Privilegije železničara datiraju iz vremena kada su se lokomotive ložile ugljem i kada im je životni vek bio skraćen zbog teških uslova rada. Danas su njihovi sistemi kompjuterizovani i uslovi rada su jako dobri. Međutim, železničari i vozači u gradskom saobraćaju tvrde da ni jedna od povlastica dobijenih tokom prošlog veka ne bi smela da se ukine, uprkos poboljšanjima uslova rada.

pariz-5.12.-prot

Protesti zaposlenih, 5. decembra u Parizu, predvođeni sindikatima. "Penzija u poenima: Svi gubitnici! Penzija u 60 godina: Svi dobitnici"

Zašto davati penzije penzionerima?!

Predsednički kandidat Makron, u svom programu, najavio je penzione reforme koje su trebale da ujednače 42 postojeća sistema i da od njih načine novi i pravedniji penzioni sistem. Ni jedan francuski predsednik, do sada, nije se usudio da učini neku značajnu reformu penzionog sistema. Uobičajeni su bili kozmetički zahvati čiji je cilj bio samo politička komunikacija bez većeg ekonomskog značaja.

Makronova vlada rešila je da učini nešto ozbiljnije i pala je na ispitu. Njihovi poluizneseni predlozi su nejasni i nedovršeni, a jedino što se pamti jeste da će se u penziju ići kasnije, da će se uvesti sistem sa penzionim poenima čiju će vrednost utvđivati država i da će penzije biti smanjene za 15 do 25 odsto u odnosu na današnji sistem. Zato, nikome nije jasno da li Makron zaista želi da reformiše penzioni sistem i učini ga održivim ili samo hoće da smanji javni dug i uštedi novac državi kroz produživanje radnog veka i smanjivanje penzija.

Sve veći broj francuskih građana smatra da je u pitanju ova druga varijanta jer, na mesto vlade, o reformama govore razni "eksperti". Oni guraju ideju o ljudskoj dugovečnosti i o tome da se danas živi znatno duže nego ranije, te je neophodno produžiti radni vek. Međutim, kada se sluša Žofrua Ru, predsednik privredne komore Francuske, sindikata francuskih gazda, saznaje se da starosna granica za odlazak u penziju mora da se pomeri, ne zato što ljudi mogu duže da rade, nego da bi se sa isplaćivanjem penzija započelo što kasnije ili nikada. On takođe, u ime francuskih gazda, traži da se iznos penzija bitno smanji.

Da Žofrua Ru ne govori u vetar, svedoči i mišljenje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OCDE) da Francuska mora, za početak, da pomeri otvaranje prava na penziju sa 62 na 64 godine i da produži radni vek.

penzije-filip-

Pitanje za Eduara Filipa, šefa francuske vlade: "Onda, g. Filipe, vi ćete da lovite velike pokvarenjake koji ne plaćaju porez i koji našu zemlju svake godine koštaju 80 milijardi evra?" 

"A, ni slučajno! Više volim da gađam penzionerčiće! Oni su mala i poslušna divljač, laka za čerupanje!"

U penziju sa biroa za nezaposlene

U Velikoj Britaniji, Centar za socijalnu pravdu, "think-tank" vladajuće britanske Konzervativne stranke, nedavno je predložio da se 2035. godine starosna granica za odlazak u penziju pomeri na 75 godina i da se tako podstakne ekonomija. Inače, u Velikoj Britaniji već je usvojeno povećanje starosne granice na 67 godina do 2028. i na 68 godina do 2046. Međutim, prema različitim britanskim izveštajima, stotine hiljada ljudi starih od 50 do 65 godina ekonomski su neaktivni (nezaposleni), jer država nema nikakvu politiku koja bi odgovorila na potrebe i potencijal ljudi u toj starosnoj grupi.

Prema prošlogodišnjoj studiji kabineta Deloit, pokazalo se da od 11 hiljada analiziranih preduzeća u svetu, više od polovine, u organizacionom pogledu, ništa nije predvidelo za zapošljavanje starijih od 55 godina. Među njima su i francuska preduzeća. Naime, ona se nisu pripremila za zapošljavanje seniora, tako da osobe starije od 52 godine izuzetno teško nalaze posao, jer niko ne želi da ih zaposli. Zato, dobar deo francuskih građana u penziju ide pravo sa biroa za nezaposlene.

Prema jednoj studiji francuskog ministarstva za zdravlje, od 13 miliona seniora starih od 53 do 69 godina, 11 odsto nema ni platu, niti penziju. Više od polovine njih živi ispod praga siromaštva (manje od 1.020 evra mesečno), dok je četvrtina svrstana u najbogatije građane. Ovaj podatak ukazuje na novu strukturu francuskog društva koje se raslojava na siromašne i bogate sa nestajućom srednjom klasom.

Penzionerima će biti sve lošije

U Francuskoj, zaposlenost osoba starijih od 65 godina je neznatna – oko 3 % (2017, Zavod za statistiku), što je 1,4 % svih zaposlenih. U pitanju su muškarci dobrog zdravlja sa fakultetskim diplomama koji žive u pariskoj regiji. Većina njih je već u penziji, radi na ugovore o delu i, u proseku, oni zarađuju 1.240 € mesečno.

Drugi važan deo radne populacije, starije od 65 godina, su poljoprivrednici koji moraju da rade do smrti jer su im zarade toliko male da bez rada do duboke starosti, oni ne bi preživeli. Uostalom, procenat samoubistava među poljoprivrednicima jednak je procentu samoubistava među policajcima, što ukazuje kolikom stresu su izloženi poljoprivrednici.

U daljim analizama francuskog Zavoda za statistiku, vidi se da će već 2025. godine nivo života penzionera da padne, a potom će nastaviti da se degradira u odnosu na aktivnu populaciju, progresivno se smanjujući za 11 % do 2040. godine i, potom, za narednih 12 % do 2070. godine.

Prema procenama francuske Fondacije Rober-Šuman, Evropska unija (513 miliona stanovnika), za trideset godina, biće umanjena za 50 miliona radno sposobnih osoba. "Starenje i produženje života nateraće nas da radimo duže, ali moraćemo da prilagodimo radne uslove – analizira Martin Mekki, profesor javnog zdravlja u londonskoj Školi higijene i tropske medicine.

penzije-makron-s.jpg

Emanuel Makron, tokom oktobra, pokušao je lično da ubedi gardjane u vrednost novog penzionog sistema kojim će se penzije smanjiti od 15 do 25 odsto

Evropska unija - lapot za osobe starije od 75 godina

Za sada, produženje radnog veka na preko 70 godina starosti i promena radnih uslova za seniore nisu našli nikakav odjek u Evropskoj uniji. Upravo se otišlo u suprotnom pravcu. Naime, u Holandiji već postoji zakon da se osobama starijim od 75 godina više ne ugrađuju srčani elektrostimulatori (pejsmejkeri), jer je trajanje aparata veće nego očekivana dužina života pacijenta.

Belgijski stručnjaci Federalnog centra za ekspertizu lečenja i zdravlja u belgijskoj Fondaciji Kralj Boduan, pronašli su da se više od 40 odsto ispitanih Belgijanaca izjasnilo da bi bilo neophodno da se prekine davanje skupih lekova osobama starijim od 85 godina.

Tako, saznajemo da bi Francuska, kao i sve druge zemlje neoliberalne Evropske unije, trebala da pođe putem uskraćivanja penzije i lekarske nege seniorima, ne bi li se na taj način smanjio broj ekonomski beskorisnih građana. U neku ruku, može se reći, da će Evropska unija, kroz mala vrata, ozakoniti senicid i uvesti lapot, a možda jednog dana, kao u Flajšerovom filmu "Zeleni sojlent", od seniora praviti proteine za ishranu.

Poznati američki umetnik Pol Makarti jako davno je uočio kuda se kreće naš društveno-ekonomski sistem:

"Kapitalizam nudi vrlo efikasnu metodu oslobađanja od otpadaka i fekalija, tako što će ih preraditi i ponovo prodati potrošačima."


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...