Nemci za Evropu koja se brani bez SAD

U Nemačkoj, svečarski skup NATO pakta u Britaniji, “pozdravljen” je tek objavljenim stanovištem većine Nemaca, koji su “za smanjenu zavisnost” nemačke odbrane od SAD, i za “povećanje veza s Rusijom”, objavila su nemačka a i druga glasila. Uz ostale, i ruski Sputnjik.

“Nemci se zalažu za ‘reduciranje oslonca’ na SAD”, naslovio je tu istu vest nemački državni Dojče vele.

Međutim, u podnaslovu političke senzacije, DW odmah dodaje i da je “kancelar Angela Merkel izjavila da Nemačka ne može sama odbraniti sebe”.

Zvuči kao promptna opomena vlade biračkom telu, da naspram zahtevanog “smanjivanja zavisnosti” od Amerike, zemlja ima i neka ograničenja. Nemačka nije u poziciji da može odbraniti samu sebe, izjavila je Anglela Merkel prošle nedelje. Izjava je data u okviru priprema Berlina za ovonedeljni samit pakta.

Moskva pažljivo prati nemačka politička reagovanja. Kremlj je, povodom skupa u Londonu, ponovio ukazivanje na opasnost od instaliranja ratne infrastrukture uz ruske granice – međutim, ponovio je i poziv Rusije alijansi, na saradnju protiv danas aktuelnih opasnosti. Jedna od njih je terorizam.

Watford, 04.12.2019 - samit lidera zemalja članica NATO u Votfordu, Engleska

Prevaga u prilog saradnji s Rusijom

Saglasno anketi koja se citira, “55% Nemaca veruju da bi evropske članice NATO trebalo da sebe zaštite od napada bez pomoći SAD”, navedeno je u prikazima ispitivanog mišljenja.

Inače, anketu je uradio YouGov, unajmljen od nemačke novinske agencije DPA.

Ista agencija uradila je istu vrstu ankete i pre godinu dana, u vreme prethodnog skupa NATO pakta, uz približno istovetne nalaze i zaključke. To bi moglo ukazati da je iskazano stanovište građana postojano.

“Dodatno, većina učesnika ankete veruje, da bi SAD trebalo da povuku svojih 30.000 vojnika stacioniranih u Nemačkoj, delimično (23 %) ili sasvim (26 %)”, navedeno je u prikazu DPA.

“Obratno, 54% njih kaže da bi NATO trebalo tešnje da sarađuje s Rusijom, pre nego da se oslanja na pretnju odmazdom”, navedeno je.

Svaki peti za politiku dalje čvrstine

Ispitivanje nemačkog javnog mišljenja dotaklo se i tzv. ruskih sankcija, zavedenih 2014, povodom Ukrajine i Krima.

Sada, pet godina kasnije, “37% (Nemaca) je za obustavu sankcija”, dok ih je “34% protiv ukidanja tih sankcija”.

Prevaga raspoloženja “protiv sankcija”, mada ne velika, odgovara većinskom uverenju upitanih, da je konstruktivnije “sarađivati” nego “pretiti odmazdom”.

Svega 21 odstu upitanih pristaje uz politiku produžene čvrstine prema Moskvi.

Česti su prilozi u nemačkoj štampi, kojima se ukazuje na nemačke ekonomske gubitke, zbog sankcija Rusiji. A i zaključci, da se sankcijama nije postiglo ono što je nameravano. Moskva je neutralisala kazneni efekat bojkota.  

Watford, 04.12.2019 - susret predsednika SAD Donalda Trampa i nemačke kancelarke Angele Merkel, na marginam samita lidera zemalja članica NATO u Votfordu, Engleska

Trampu nedovoljno, Nemcima suvišno

Uz pojedinost, da Nemačka “nije u poziciji da može odbraniti samu sebe”, gospođa kancelar je saopštila i planirani porast finansijskih izdvajanja Berlina za odbranu – tako da takva izdvajanja do 2030. dosegnu NATO normu od dva odsto nemačkog bruto-produkta godišnje.

Odluka vlade, usledila je u kontekstu intenzivnog političkog pritiska na Berlin predsednika Donalda Trampa.

Tramp, od samog dolaska na vlast, sve vreme apostrofira tobože nedovoljan finansijski odbrambeni napor Nemačke.

Predsednik SAD je to ponovio i pred novinarima, prispelim u London povodom NATO skupa.

Međutim, kada je nemački stav “o dva odsto do 2030.” objavljen, proizišlo je da je promašaj na obe strane – Tramp je u izjavama štampi u Londonu ostao pri svome, da “Nemačka ne čini dovoljno”. Dok, opet, nemački građani, anketirani od YouGov, većinom kažu da je Nemačkoj veće vojno izdvajanje suvišno.

“Štaviše, 42 % Nemaca ne slaže se s povećavanjem vojnog budzeta (trenutno 1,4% BDP), a slaže se 36%.”

“Svejedno, 54% veruje da je NATO koji obeležava 70 rođendan neophodna organizacija”, navodi nemački Dojče vele.

Watford, 04.12.2019 - dolazak šefova država i premijera zemalja članica NATO na samit te organizacije: Donald Trump

Ponovljeni apel Kremlja

Ispitivanje mišljenja sprovedeno je između 29. novembra i 2. decembra 2019, na uzorku od 2.049 građana.

Dan pre samita NATO, predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je spremnost Rusije na partnerstvo sa zapadnom alijansom, u suočavanju sa “aktuelnim izazovima”. Šef Kremlja je kao “izazove” pomenuo terorizam, lokalne oružane sukobe i proliferaciju oružja za masovno uništavanje.

Iskorak Moskve u pravcu saradnje učinjen je uprkos tome što NATO prilazi sve bliže granicama Rusije, “predstavljajući opasnost za zemlju”.

Šef Rusije skreće pažnju da “blokovski fokusiran” način razmišljanja ne može biti “dobar instrument u donošenju efektivnih odluka” u svetu danas.

“Moramo imati u vidu fakat da su proširivanje NATO i razvoj njegove vojne strukture blizu naših granica jedna od potencijalni pretnji bezbednosti naše zemlje”, citiran je Putin.

Prihvatanje novih članica u NATO nije prestalo ni posle Sovjetskog Saveza. Od završetka Hladnog rata, zapadni vojni blok uključio je u svoj sastav trinaest novih članica.

Moskva se još od 1990-ih protivi toj ekspanziji, jer “potkopava bezbednost i stvara zategnutost u Evropi”, izjavio je predsednik Rusije.

NATO nije komentarisao ni rusku ponudu ni prigovor.

Zapadni izveštaji o samitu u Londonu, prepuni su pojedinosti, kojima se ilustruje političko nejedinstvo pakta. Međutim, inercija kretanja čini svoje i kola idu dalje.

Dok, ako je reč o Nemačkoj, ne priđu bliže učešću u vlasti partije koje bolje razumeju raspoloženje anketiranih birača.