Ko će Trampu na megdan?

Džo Bajden, nekadašnji potpredsednik u Obaminoj administraciji i glavni kandidat establišmenta (duboke države), prema svim pokazateljima zaostaje za sadašnjim predsednikom Donaldom Trampom, a ono što posebno užasava „elitu“ Demokratske stranke je da dvoje levičarskih kandidata Berni Sanders i Elizabet Voren ubedljivo vode u odnosu na Bajdena u trci za unutarpartijsku nominaciju, zbog čega već sada vlada svojevrsna uzbuna u Demokratskoj stranci.

Kolumne vodećih američkih časopisa, stidljivo, ali objavljuju da je američka Demokratska stranka izgleda opet upala u paniku, jer Džo Bajden ne stoji baš najbolje pred unutarstranačke izbore za nominaciju za koju će se glasati počevši od februara iduće godine. Preciznije rečeno, tvrdo krilo stranke, ono koje čini "elita demokrata", oni koji su uzurpirali vlast u ime „duboke države“, po svemu sudeći se uplašilo popularnosti koju su stekli Berni Sanders i Elizabet Voren, te se čini da im je, kako god neverovatno izgledalo, Tramp u ovom trenutku najmanji problem, nego se traži brzo rešenje za unutarstranačke izbore.

Više ne važi za ozbiljnog suparnika Donaldu Trampu na sledećim izborima za predsednika SAD: Džo Bajden

Očajnički pokušaji demokrata

Njih dvoje etiketirani su unutar partije, kao i u pripadajućim medijima kao "socijalisti", te se protiv njih mogu i moraju preduzeti mere političke eliminacije, čak i po cenu da ponovo pobedi Tramp. Nešto slično gledali smo pre prošlih izbora, kada je Hilari Klinton na sumnjiv način preotela kandidaturu Sandersu i onda izgubila predsedničku trku protiv Donalda Trampa. Treba jasno reći i napisati da je ovde došlo do sukoba dve koncepcije, dve Amerika, dva sveta.

Podsetimo se, u julu 2016. Vikiliks je objavio više hiljada imejlova visokih demokratskih zvaničnika u kojima se otkriva da je vrh stranke aktivno podupirao Klintonovu, nastojeći da se otarasi Sandersa, zbog čega je došlo do pometnje među demokratima. Tadašnja predsednica Nacionalnog veća stranke Debi Šulc podnela je ostavku, a izborni štab Hilari Klinton objasnio je javnosti da su spomenute imejlove objavili ruski hakeri, koji za račun Kremlja podržavaju Trampa.

Tako je lansirana afera ruskog mešanja u američke izbore, a Tramp je proglašen agentom Kremlja. Hilari Klinton, iako poražena i lično i ideološki, ponovo pokušava da nađe prostor za sebe, okupi jastrebove iz duboke države i nominalno sebe kandiduje na unutarpartijskim izborima, ponovo je govorila o ruskom mešanju u izbore, odnosno mešanju u političke procese u Velikoj Britaniji. Klintonova, koja je doputovala u London kako bi promovisala knjigu koju je napisala zajedno sa ćerkom Čelsi, iskoristila je priliku da pošalje važne političke poruke.

Hilari Klinton u Londonu 12. novembra izjavila da "Britanci zaslužuju" da vide šta piše u izveštajima o navodnom ruskom uplitanju i da je "sramota što britanska vlada to ne objavi"

Ona je izjavila da je pod ogromnim pritiskom od mnogo, mnogo, mnogo ljudi da se ponovo kandiduje za izbore 2020. Nikad, nikad, nikad ne reci nikad, rekla je Klintonova, odgovarajući na pitanje hoće li ući u predsedničku trku, dodajući da trenutno nema plan kandidature (izvor : www.nytimes.com).

Klintonova je, takođe, kritikovala vladu u Londonu što nije objavila izveštaje o ruskom mešanju u britansku politiku, EU referendum 2016. i opšte izbore 2017. Neobjašnjivo i sramotno je da vlada Velike Britanije još nije objavila izveštaj o ruskom uplitanju u britansku politiku, ocenila je Hilari Klinton, dodajući da svaka osoba koja glasa u ovoj zemlji zaslužuje da vidi ove izveštaje pre održavanja izbora (parlamentarni izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu su zakazani za 12. decembar 2019. izvor: www.bbc.co.uk)

Nekoliko sati pre, američki mediji objavili su da je Majkl Blumberg (77) u Arkanzasu podneo dokumentaciju za unutarstranačke izbore Demokratske stranke za predsedničkog kandidata, koji će biti održani 3. marta iduće godine. Multimilijarder Blumberg, koji je od 2002. do 2013. obavljao dužnost gradonačelnika Njujorka, još se nije službeno kandidovao za predsedničku trku, ali je ispunio sve ostale formalnosti. Foks televizija, naklonjena Republikancima, to je prokomentarisala očajničkim pokušajem demokrata da nešto urade, jer su već viđeni kao gubitnici.

Predstavljen javnosti kao "istinski filantrop", Majkl Blumberg, multimilarder nije pogodan protivkandidat Trampu

Kontroverzna stranačka istorija Majkla Blumberga

Vodeći američki mediji, poput Vašington posta (glasilo naklonjeno dubokoj državi), koji su o ovom događaju izvestili uz napomenu da je Blumberg istinski filantrop, zaključili su ipak da on možda ne bi bio idealan kandidat demokrata.

Blumberg se nije lično oglašavao na ovu temu. Ranije je njegov savetnik za medije napomenuo da Blumberg smatra američkog predsednika Donalda Trampa pretnjom bez presedana za zemlju i zabrinut je što trenutni kandidati nisu u mogućnosti da se nadmeću sa Trampom. Opet, mnogi analitičari, pre svega u Britaniji, skloniji su tezi da neko moćan prisiljava penzionera Blumberga da se kandiduje jer, kako stoje stvari, Bajden više ne predstavlja nikakvu opasnost po predsednika Trampa, a era Klintonovih je davno završena priča.

Aktualni američki predsednik u svom je stilu reagovao na mogućnost predsedničkog duela njih dvojice. On nema magiju da uspe. Mali Majkl će propasti. Potrošiće mnogo novca. Suočiće se sa velikim pitanjima, ličnim problemima i mnogim drugim teškoćama (izvor : www.fox.com).

Kao i obično, Tramp je pogodio suštinu. Uglađeni Blumberg (173 cm visok, sa bogatstvom od 55 milijardi dolara) možda bi se i mogao učiniti pravom alternativom naspram neobuzdano divljeg Trampa, da nije nekoliko stvari na koje je verovatno mislio Tramp (190 cm i 3,7 milijardi) kada je spomenuo velika pitanja, lične i druge probleme.

Najpre, Blumberg je bio republikanac, a pre toga je bio demokrata. Između toga bio je nezavisni političar, a od prošle godine ponovo je u Demokratskoj stranci. Nije teško pretpostaviti da bi se tviter užario od Trampovih opaski na račun ove uistinu kontroverzne stranačke istorije.

Ellizabet Voren (Elizabeth Warren), senatorka iz Masačusetsa objavljuje prošlog petka (15. novembra) preko CNN-a plan da, kada dođe na vlast, uvede zdravstvenu zaštitu za sve Amerikance

Imidž seksualnog nasilnika i tajkuna

Drugo, protiv njegove firme Blumberg LP četiri su žene podnosile tužbe za seksualno uznemiravanje i polnu diskriminaciju tokom devedesetih godina. Protiv Blumberga lično i njegovih vodećih menadžera.

Neki američki mediji (naklonjeni republikancima) već podsećaju da se jedna od žena zove Sekiko Garison, te da je sa njom Blumberg izvršio vansudsko poravnanje za nepoznatu sumu novca. Treba verovati da bi se takve priče samo umnožavale ako bi Blumberg postao oficijelni kandidat. Tramp bi mogao mirno da sedi i čeka, srećan što on nije jedini na tapetu, a nije niti najgori.

Treće, Blumberga koji je živi simbol Vol Strita, ipak očekuje tvrd otpor u Demokratskoj stranci, jer amerika se definitivno promenila. Sviđalo se nekom ili ne Tramp je promenio Ameriku.

Analitičari vjeruju da će njegova kandidatura izazvati seizmičke poremećaje u demokratskoj trci. Blumberg ne bi bio idealan demokratski kandidat, jer mladi glasači ne žele predsednika tajkuna. Naprotiv, oni se nadaju da će ih predstavljati senatori Elizabet Voren (70) iz Masačusetsa ili Berni Sanders (78) iz Vermonta.

Američki senator iz Vermonta Berni Sanders pokrenuo je svoju kandidaturu za predsednika 2020. godine, govorom u Bruklinu, Njujork i napadom na korporativnu pohlepu uz obećanje da će započeti „političku revoluciju“

Neuspešno suprotstavljanje „socijalističkim“ konkurentima

Blumberg je kritikovao ekonomski model koji promovišu Sanders i Voren rekavši: „Ako želite pogledati sistem koji je nekapitalistički, pogledajte samo šta je bila možda najbogatija zemlja na svetu, a danas tamo ljudi gladuju do smrti. Zove se Venecuela“ (izvor: www.nytimes.com).

Ipak u mantre „duboke države“ veruje sve manje Amerikanaca.

Kao poštovani i uspešni gradonačelnik Njujorka, Blumberg je doneo i nekoliko kontroverznih mera. Najspornija je bila davanje ovlašćenja policiji da rutinski i bez povoda zaustavlja, ispituje i pretresa ljude na ulici. Ogromna većina građana koji su bili podvrgnuti ovom vidu kontrole bili su crne puti i Latinoamerikanci, a veoma retki od njih zaista su učinili nešto pogrešno. Savezni sud je ovu meru poznatu kao „stop and frisk“ ocenio kao rasnu 2013. godine, ali je Blumberg i dalje njen zagovornik.

Dakle, osim što bi Tramp (73) naspram Blumberga (77) mogao da  ispadne relativno mlad i skromno bogat, mogao bi da se pokaže i kao ne više jedini neuljudan u ophođenju sa ženama. Aktuelni predsednik SAD-a bi se mogao poimati skoro kao neki moderan i tolerantan Amerikanac, koji ne deli ljude na rasnoj osnovi. To navodi na zaključak da bi se Tramp zaista obradovao uspehu Blumberga u trci za nominaciju. Ni sam Putin i predsednik Si mu valjda ne bi mogli izabrati protivkandidata koji mu više leži i koji poravnava njegove najveće mane. Osim, možda, omražene Hilari Klinton (72), kojoj je Tramp nedavno posvetio tvit u kojem joj je predložio da se uključi u trku za nominaciju.

Kada je reč o Rusiji, koju Klintonova ponovo uvodi u priču, tamošnji mediji ocenili su da su finansijski krugovi, koji tradicionalno podržavaju demokrate (republikance finansiraju industrijalci), gurnuli Blumberga u vatru kada su shvatili da Bajden (76) previše zaostaje za socijalistima Sandersom i Voren a njih nema smisla finansirati. To nije samo pitanje izborne trke, nego budućnosti Demokratske stranke, budućnosti Amerike.

Blumbergova ili pobeda Hilari Klinton u ovom trenutku izgledaju fantastično za aktuelnog predsednika, osim ako Tramp ne bude radio neke nepopravljive gluposti u narednih godinu dana. Za moderne američke socijaliste (uglavnom mladi, Afroamerikanci i Latinoamerikanci) koje predstavljaju Sanders i Voren, važnije od konačne pobede jeste unutrašnje pozicioniranje i borba sa Blumbergom i Bajdenom.

Mnogi, verovatno, neće niti glasati za predsednika SAD-a ukoliko im demokratski kandidat ne bude po volji. Ovo dodatno polarizovanje glasača ide na ruku Trampu što bi njegovu pobedu učinilo lakšom nego 2016. godine. Blumberg se ne čini kao pretnja Trampu, nego kao njegov mogući trofej. Kao neka vrsta kompenzacije za godine javnog ponižavanja u rodnom gradu i vlastitoj zemlji. (Tramp je rođeni Njujorčanin, a izgubio je izbore u rodnom gradu).

Slično ili još gore prošla bi Hilari Klinton. Njene šanse protiv Trampa bile bi manje nego četiri godine pre. Sa druge strane Sanders je ogrnut oreolom pravednika, kog su već jednom pokrali. Voren je takođe popularna, mladi joj vjeruju, a uz to je i žena. Možda bi postala prva žena predsednik. Ipak, to očigledno nije demokratima u planu. Na prvi pogled deluje apsurdno, ali zapravo je to logika američkog imperijalizma.

17. jula 2019. godine, predsednik SAD Donald Tramp govori na mitingu predizborne kampanje u Grenvilu N.C.

Kraj zloglasne ere Klintonovih?

I dok se Demokratska stranka trudi da održi svoje pozicije u borbi sa Republikancima, mnogi socijalisti uočavaju da su oni ti koji sve više osvajaju sledeću generaciju glasača. Novi socijalistički trenutak vezan je za novu generaciju. Na užasavanje establišmenta, većina aktivnih na Tviteru ima manje od 18 godina, te njih nikakve negativne emocije ne vezuju za Sovjetski savez i Rusiju.

I zaista, 51 odsto Amerikanaca koji imaju između 18 i 29 godina, izjavljuju da bi pre živeli u socijalističkom odnosno komunističkom društvu, nego u kapitalističkom ili fašističkom, pokazuje istraživanje iz 2017. (izvor : www.dw.com)

Poslednja nada establišmenta je da raspiri mržnju. Omražene osobe imaju ogromnu prednost, lako mobilišu pristalice. Mržnja zaslepljuje. Sve razlike i protivečnosti nestaju u zajedničkoj mržnji. Mržnja ujedinjuje. Mržnja daje osećaj snage kada nedostaju prave ideje i vizije. Ipak, Tramp je ujedinio industrijalce i radničku klasu, te se čini da će se zloglasna era Klintonovih (termin preuzet sa Fox-a), koja simbolizuje eru vladavine bankara, završiti u novembru iduće godine.