MAKEDONIJA (BJRM) NA PUTU KA EU I NATO
BJR Makedonija nalazi se pred teškim odlukama o nezavisnosti Kosova i odricanju od imena države
Posle samita NATO-a u Bukureštu, gde je Grčka blokirala ulazak BJR Makedonije u NATO i odluke Haškog suda o oslobađanju bivšeg komandanta OVK, Ramuša Haradinaja, ugrožena je regionalna bezbednost Zapadnog Balkana.
Analitičari već ocenjuju da će zaustavljanje Makedonije na njenom putu evroatlantskih integracija dodatno destabilizovati političke i bezbednosne prilike, ne samo u Makedoniji već i kod njenih najbližih suseda. Na unutrašnjem planu BJRM se suočava sa stalnom krizom proevropske vlade koja je opterećena pritiskom nacionalne politike i stalnih polariteta u odnosima sa albanskom zajednicom. Samim tim što je deo vladajuće koalicije, albanska zajednica pritiska vladu BJRM da prizna status nezavisnosti Kosovu i Metohiji. Time što održava vladajuću koaliciju i samu vladu, albanski faktor je stekao određene "adute" tako da ima mogućnost da ugrozi vladu BJRM ako ne prizna Kosovo i Metohiju. Albanske partije su sada, pod određenim sugestijama pojedinih diplomatija iz EU i SAD, privremeno odložile pritisak na vladu BJRM.
Vodje albanske opzicije u Skoplju 14. marta kada su napuštanjem ministarskih mesta
zapretili obaranjem Vlade Makedonije (foto: Fonet)
Realno je, ipak, da će vlada BJR Makedonije u skorije vreme priznati status nezavisnosti Kosova i Metohije, pre svega iz svojih pragmatičnih razloga, kako se ne bi ugrozila vlada i stabilnost države i kako bi BJRM imala dobrosusedske odnose sa Kosovom i Metohijom i Albanijom koja postaje članica NATO i predstavlja vernog saveznika SAD na Balkanu.
BJR Makedonija se nalazi u predvorju federalizacije i etničke polarizacije koja bi dozvolila da zapadna Makedonija dobije status autonomije ili regije, što je uvod u etničku podelu BJR Makedonije. Drugi razlog za krizu je naziv države i potreba da se ova država u dužem periodu drži pod tenzijama. Vlada Grčke insistira na promeni naziva BJR Makedonije. Vlast u Atini će podržati ulazak BJR Makedonije u NATO samo ako se promeni ime države. U tome će je podržati i EU.
BJRM nema mnogo izlaza osim da uskoro prizna status Kosova i Metohije i da izvrši reviziju svog državnog indentiteta, promenom imena. To je uslov da bi stekla pun kvalifikaciju za pristupne fondove EU i bila punopravni saveznik NATO.
Prvi motiv, vezan za EU, ima svoju stratešku dimenziju na geoekonomskom planu, a drugi je - ulazak u NATO alijansu - motiv na bezbedonosnom planu. Priznavanje statusa Kosova i Metohije i promene imena države sigurno neće proći bez unutrašnjih sukoba, pre svega nacionalne opozicije ali i albanske političke zajednice koja neće dugo tolerisati nerešen odnos vlade BJRM prema statusu Kosova i Metohije.
SAD su nesumnjivo dale pozitivno, "zeleno svetlo" za nezavisnost Kosova i Metohije, odobravanje vojnog aranžmana za Kosovo, kao i oko uticaja u Haškom tribunalu da se bivši vodja OVK i bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj oslobodi svih optužbi u Hagu. Na ovaj način data je jasna poruka da je OVK na Kosovu vodila "oslobodilački rat", uz podršku NATO protiv Srbije i njene vlade.
Slična analogija izvlači se i u BJRM, pre svega priznavanjem statusa "ratnih veterana" bivšim pripadnicima ONA koji su, kao i OVK, kasnije postali deo ANA, sve sa jasnim namerama da brane i oružijem u BJR Makedoniji interese albanske zajednice za nacionalni tretman u Ustavu BRJ Makedonije kao i u njenoj unutrašnjoj organizaciji dražavne i lokalne uprave.
Poslanici opozicije juče u raspravi sa predsednikom parlamenta Ljubišom Georgievskim
posle govora makedonskog predsednika Branka Crvenkovskog (foto: Fonet)
Treba očekivati da će prijatelji vlade u Skoplju iz EU i SAD, kao i predstavnici nekih balkanskih država, pre svega Albanija, Bugarska i neke druge države, tražiti da BJRM, zbog svoje evroatlantske budućnosti, pokrene proces referenduma oko promena naziva države. Vlada u Skoplju biće na velikim iskušenjima, kako od Albanskog faktora tako i od moćnih saveznika i činjenice da je pokrajina Kosovo i Metohija oteta od Srbije i, bez odluka SB UN, bori se za međunarodni status nezavisnosti izvan UN.
BJRM realno očekuju mnoge neizvesnosti i bolne odluke, koje na neki način treba da završe proces rastakanja bivše SFRJ po modelu Badintera iz 1992. godine ali i po novoj geopolitičkoj realnost koja odredjuje da postojeće granice država, njihovi integriteti i nazivi nisu nepomenljivi...
BJR Makedonija će, ako prizna status Kosova i Metohije, ući u zahlađenje odnosa sa Srbijom, ali i popravljanje odnosa sa Albanijom, a dobiće podršku od EU i NATO. Istovremeno će promena imena za BJR Makedoniju možda biti i početak ozbiljne krize u državi, sa nepoznatim ishodima i scenarijima.
*Autor je regionalni Urednik EM Portala
