Žak Širak – 40 godina političke borbe za vlast

Žak Širak (1932-2019) umro je u četvrtak 26. septembra i bio sahranjen u ponedeljak 30. septembra. Pet poslednjih dana septembra bili su u znaku hvalospeva bivšem francuskom predsedniku koji je tu funkciju obavljao u dva mandata od 1995. do 2007. godine. Brojna istraživanja javnog mnjenja pokazala su da su se francuski građani, tokom tih pet dana, izjasnili da je Žak Širak bio najbolji francuski predsednik posle De Gola.

Nostalgija i emocije, svojstvene današnjim medijima i društvenim mrežama, ucinile su da francuski građani u potpunosti zaborave opštu stagnaciju koja je krasila dvanaest godina Širakovog vladanja. Ustvari, moglo bi se reći da je on bio jedan od najlošijih francuskih predsednika sa najslabijim rezultatima.

Pariz - 29. septembar 2019, u Palati invalida, Francuzi odaju poštu Žaku Širaku, svom bivšem predsedniku i krupnoj političkoj figuri tokom 40 godina, koji je umro u 87. godini. U ponedjeljak, 30.09. proglašen je u Francuskoj dan žalosti

Vlast, izdaje, korupcija...

Godine 1976, Širak, nekadašnji Pompiduov ministar i Žiskarov šef vlade, formirao je desničarsku partiju RPR (Zbor za republiku), koja je trebalo da bude ratna mašina za obaranje predsednika Žiskara i osvajanje Jelisejske palate. Iste godine, Žiskar je odlučio da, posle 105 godina, oživi funkciju gradonačelnika Pariza. Širak je bio protiv i otvoreno je kritikovao odluku, da bi se potom kandidovao i postao gradonačelnik grada svetlosti.

Od trenutka kada je marta 1977. godine postao gradonačelnik, počeli su Širakovi problemi sa zakonom. Pripreme za parlamentarne izbore, sa opcijom za kampanju predsedničkih izbora koštaju basnoslovno, pa je gradonačelnik Širak stvorio neverovatnu mrežu saradnika koji su bili povezani kroz različite korupcije u stvaranju novčanih zaliha za stranku i Širakov uspeh.

Na predsedničkim izborima 1981. godine, zahvaljujući Širaku, Žiskar je izgubio i na vlast su došli socijalisti sa Miteranom na čelu. Širak se pozicionirao kao šef opozicije. Pet godina kasnije, Širakova koalicija dobila je većinu na parlamentarnim izborima, te je Miteran bio u obavezi da uđe u "kohabitaciju" i da imenuje Širaka za šefa vlade.

Na sledećim predsedničkim izborima 1987. godine, Širak je opet izgubio, a Miteran je ušao u drugi mandat. Međutim, šest godina kasnije, desnica je dobila na parlamentarnim izborima, a Miteran je bio u obavezi da uđe u drugu "kohabitaciju". Opečen funkcijom šefa vlade u dva navrata, Širak je mesto prepustio svom bliskom saradniku Eduaru Baladiru i počeo da se priprema za predsedničku kampanju.

Iznenađenje mu je stiglo od strane "bliskog saradnika" Baladira koji je najavio svoju kandidaturu na predsedničkim izborima i sa sobom odvukao deo stranačkog aparata sa Nikolom Sarkozijem na čelu. Širakova mašinerija ipak je uspela da prevaziđe Baladirovu, te je bivši gradonačelnik i šef vlade, u trci sa nespremnim socijalistom Žospenom, uspeo da se domogne predsedničkog trona.

Novi predsednik Žak Širak ispraća starog predsednika Fransoa Miterana

Vlast bez vizije

Dvanaest godina Širakove vladavine, vrlo jednostavno, može da se svede na jednu reč – stagnacija. Širak nije bio vizionar, niti je umeo da priprema budućnost svoje zemlje, što se videlo u prvim godinama 21. veka, u nespremnosti Francuske da se suoči sa globalizacijom i teškoćama koje su iz toga proizašle. Širak nije bio veran nikome, pa čak ni svojim idejama, te se njegovo ideološko pozicioniranje menjalo onako kako je duvao politički vetar. Po završetku drugog mandata, on iza sebe nije ostavio nikakvih rezultata. Francuska nije bila ni ujedinjenija, ni bogatija, niti uticajnija u svetu.

Postoje popularna mišljenja da je Širak više želeo da bude voljen, nego da bude zastrašujući, pa je umesto da uvodi promene, išao za željama nacije. Istina je drugačija. Širak je neprekidno bio u osvajanju vlasti, a njegov cilj nisu bile ikakve reforme, nego korupcijom podmazani državni aparat kojim se on održavao na vlasti.

Žak Širak na Sajmu poljoprivrede, njegovom omiljenom mestu susreta sa Francuzima, uz pivo i kobasice

Iz Širakovih mandata pamti se samo nekoliko detalja, kao što je, 1997. godine, bilo bezumno rasformiranje Skupštine, čime je on ušao u nepotrebnu petogošinju kohabitaciju sa socijalistima. Nasuprot ovom neuspehu, Širak se, 2002. godine, vrlo uspešno suprostavio drugoj američkoj agresiji na Irak, tako da Francuska nije učestvovala u američkoj manipulaciji zasnovanoj na lažnim optužbama i motivisanoj eksploatacijom iračke nafte.

Uprkos protivljenju američkom neokolonijalizmu, Širak je, paternalistički i neokolonijalistički, podržavao sve afričke diktatore – Bongoa, Ejadema, Sasu-Ngesoa i mnoge druge – zagovarajući afričku nezrelost za demokratiju: "Višestranački sistem je neka vrsta luksuza za zemlje u razvoju koje to ne mogu sebi da dozvole, jer moraju da skoncentrišu svoje napore na ekonomski razvoj."

Žak Širak sa afričkim dikatatorima koji su u francuskom predsedniku našli saradnika i zaštitnika

Posle vlasti, dve godine zatvora

Nezavisno od svih mana, Širak je posedovao vrlo harizmatičnu ličnost, puno šarma, neverovatnu energiju i osećaj za političku borbu. Istovremeno, odličan posmatrač, on je vrlo dobro poznavao duh francuskih glasača i lokalne tradicije. Iako je, zbog korupcije, bio osuđen na dve godine zatvora (uslovno), to ni u jednom trenutku, shodno francuskim prilikama, nije umanjilo njegov značaj. Naime, korupcija i pljačkanje narodnog novca, kao i seksualni skandali, predstavljaju političke metode duboko ukorenjene u francuskoj tradiciji, te one ne šokiraju ni političare, niti glasače.

Žak Širak sa kćerkom Klod i suprugom Bernadet, koje nisu bile samo moralna i emotivna podrška, nego i verne saradnice

Može se reći da je smrću Širaka umrla i jedna ideja kao i način bavljenja politikom u Francuskoj, vezanih za posleratni golizam, ekonomski razvoj i evropsku avanturu. Ta Francuska, puna entuzijazma, ambicija, okultnih radnji i paradoksa, upravo se ogledala u Širaku, koji je redovno bio u sukobu sa zakonom radi ličnih potreba i potreba svoje stranke, koji je bio u neprekidnoj borbi punoj padova i vaskrsavanja, menjanju maski i manipulisanju protivnika, partnera i izbornog tela.

Penzionerska i posthumna Širakova popularnost učinila je da su građani zaboravili da je njegovih četrdeset godina političke karijere bilo usmereno jedino zadobijanju vlasti i održanju na vlasti. U sećanjima su preovladali njegov prirodni šarm i komunikativnost, te je on sahranjen kao jedan od najomiljenijih francuskih političara ikad.