Zelenski prekida rat (spor ostaje)

Petar Popović

U rešenju za Donjeck i Luganjsk, Rusija insistira da se nastupa kolosekom političkim i kolosekom bezbednosnim, paralelno. Na kraju, to bi se završilo autonomijom za dve pokrajine. Upravo onim što saveznici u SAD Ukrajini kažu da nikako ne čini
(Kijev, 13. 9. 2019. Predsednik Volodimir Zelenski, istakao je značaj dogovorene razmene zarobljenika sa Rusijom)

U Kijevu je o vikendu održana Jaltska konferencija, ovogodišnja repeticija događaja, čiju suštinu bolje izražava njegov “engleski” naslov Yalta European Strategy, naveden pri inauguraciji kasnije tradicionalnog okupljanja, tamo, godina dvehiljaditih.

Inicijator i finansijski pokrovitelj YES je bogataš, milijarder, Viktor Pinčuk.

Pinčuk je i zet Leonida Kučme, predsednika Ukrajine iz vremena pre nego što su u Kijevu promene u vrhu vlasti počele da budu praćene “majdanima” i izvođenjem masa na ulice. Pinčuk je zamislio da YES bude prilika za susret i debatu “vlasti i biznisa”.

Od prisajedinjenja Krima Rusiji, YES se okuplja u Kijevu.

Privremeno. “Posle povratka poluostrva pod kontrolu Ukrajine”, redovno okupljanje produžiće se u Jalti. Ovogodišnji forum tako je i počeo, “obećanjem da će Krim biti vraćen pod kontrolu Ukrajine” (Matvej Šimanov, Komersant. ru).

zelenski-yes-kiev-2019

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da Ukrajinci moraju da prebrode rat, siromaštvo, korupciju i zavist - da bi bili srećni - forum YES, Kijev, 13. septembar 2019.

Ukrajina kao izlog

Izlišno je i pominjati, da je tema bezbednosne i teritorijalne krize Ukrajine – pitanje daljeg odnosa prema pobunjenom Donbasu, tzv. republikama Donjeck i Luganjsk, dominirala ovogodišnjom agendom YES.

Zemlja ima sasvim novu vlast. Drugačiju radikalno, bilo da je reč o predsedniku Vladimiru Zelenskom, bilo da je reč o parlamentu, Radi Ukrajine, gde nova partija inicirana od Zelenskog, Sluga naroda, ima više nego dvotrećinsku većinu.

Ključne izborne pobede Zelenskog, predsednička i parlamentarna, izvojevane su predsednikovim obećanjem da će prekinuti rat (uz liniju razgraničenja s odmetnutim pokrajinama) i da će zemlji vratiti mir.

Takođe, i da će stvoriti uslove za ekonomski i društveni razvoj (eliminisati korupciju...itd), čineći Ukrajinu “izlogom” demokratski uređenog i naprednog društva.

Kijev i Moskva, malo bolje

U nedelju, Zelenski je u ukrajinski “izlog” izneo nameru Kijeva da gradi kanal i poveže Baltičko i Crno more.

Ipak, iz ugla Evrope s krizom u Ukrajini, veći značaj ima ono što je i od predsednika, a i od nesumnjivo najvažnijeg gosta spolja Kurta Vokera, specijalno ovlašćenog za Ukrajinu američkog Stejt departmenta – izneto o Kijevu i Donbasu.

Kako dva ključna faktora vide krizu i zamišljaju rešenje?

Važnost odgovora na to pitanje, proizilazi iz nešto malo dobre volje, pokazane između Kijeva i Moskve i volje, pre svega Francuske a i Nemačke, da se zakaže dugo odlagani susret “četvorke” (Francuske, Nemačke, Rusije, Ukrajine) i na sto iznese tzv. Sporazum Minsk.

Finalna poenta “Minska” je da se na istoku zemlje prekine rat. Osim toga, da ruski nastanjene pokrajine koje su se pobunile zbog prevrata u Kijevu i anti-ruske orijentacije Ukrajine, steknu određenu autonomnost.

Razmena zarobljenika

Zračak nade, da će se točak izlaska iz krize pokrenuti napred, pojavio se pošto su Zelenski i predsednik Vladimir Putin dva puta razgovarali telefonom.

Novom predsedniku Ukrajine, Putin nije bio čestitao ni izbor na dužnost – govoreći da želi da najpre zapazi njegove prve korake na funkciji. Proizilazi, Kremlj je “zapazio” to na šta je čekao.

Uočeno je, na primer, Zelenski je prekinuo s izlivanjem žuči u odnosu na Rusiju, što je praktikovao Pjetro Parošenko.

Onda, i najvažnije, dve strane su razmenile zarobljenike i uhapšene.

Zelenskom je mnogo značilo to što je Rusija repatrirala mornare, uhapšene tokom krize kod Kerča. Značilo mu je u javnosti Ukrajine. Učestale su izjave da će četiri sile iza Sporazuma Minsk, ponovo sesti za sto. Možda već u oktobru.

Na primer, u Francuskoj. Predsednik Makron demonstrirao je mnogo entuzijazma u tom smislu. Kremlj nije porekao da će Rusija doći na takav sastanak – međutim, tek ukoliko Ukrajina ponudi indicije da to nije uzaludno. Ključno što traži Rusija, jeste da se Kijev izjasni pozitivno u odnosu na tzv. formulu Štajnmajera.

Štajnmajer formula

Autorstvo tzv. “formule Štajnmajera” pripisuje se akteru imenovanom u naslovu, Franku Valteru Štajnmajeru – u to doba 2015, od kada se “formula” pominje kao predloženi šablon poželjnih postupaka, ministru spoljnih poslova Nemačke.

Osnovna odlika Štajnmajerovog predloga je ideja o pararelnom ispunjavanju bezbednosnih i političkih tačaka, naloženih Sporazumima iz Minska. Nastup kolosekom političkim i kolosekom bezbednosnim, istovremeno.

Proces bi počeo donošenjem ukrajinskog (prilagođenog) zakona o izborima. Odmah iza toga, sledilo bi povlačenje (sa linije razdvajanja) vojnih snaga sukobljenih strana.

Naredni korak, bili bi izbori u pokrajinama Donjeck i Luganjsk, nadgledani i priznati važećim od OEBS – i priznanje tim pokrajinama posebnog statusa.

Poslednji korak bilo bi rasformiranje nezakonitih oružanih formacija i povratak granične kontrole Ukrajini.

Štajnmajer-model “sapleten”

Proces primene Štajnmajer-formule “sapleten” je već pri prvom koraku.

Prethodnik predsednika Vladimira Zelenskog na toj dužnosti, predsednik Pjetro Parošenko, nije uspeo da izdejstvuje da Rada Ukrajine usvoji izmene u ustavu, kojima bi se otvorio put priznavanju autonomnih prava Donjecku i Luganjsku.

Usvajanje ustavnih promena pretpostavlja podršku dve trećine deputata (300 od 450). Parošenko nije mogao računati s takvom većinom u parlamentu.

Kijev je umesto toga počeo s kritikom “formule”, nazivajući predlog “nedovršenim” i “opasnim”. Ukrajina je insistirala da joj se omogući da najpre uspostavi kontrolu duž granice s Rusijom, na delu gde su sa ukrajinske strane granične linije odmetnute pokrajine. Tek posle bi se, po ovom predlogu Ukrajine, organizovali izbori na osnovu kojih bi sledila samouprava.

Bez horizonta na vidiku

Proces Minsk završio je pod političkim ledom. Produženo je stanje zaraćenosti, uz međusobna optuživanja.

Na Jaltskoj konferenciji, Minsk nije naglašavan. Zelenski je saopštio čvrst stav Ukrajine da izbegne rešenja na štetu ukrajinskog teritorijalnog integriteta i suverenosti. Prvorazredni zadatak je da se u Donbasu “razdvoje vojske”, u početku, blizu mesta Zalatoje i Petrovskoje, “a zatim i dužinom cele linije razgraničenja od 400 kilometara”, izjavio je predsednik, preneo je ruski Komersant.

Sprovođenje izbora “na delovima teritorije zauzetim od separatista”, mogućno je, ali tek pošto se razdvoje oružane snage, rekao je Zelenski.

Zelenski nije protiv toga da u Donbas kroče međunarodne mirovne snage, ali te snage, “mogu biti raspoređene samo duž državne granice Rusije i Ukrajine”.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Vadim Pristajko, razjasnio je da Kijev ne računa s bilo kakvim izmenama u ustavu zemlje.

Ključno je, ipak, ono što je na forumu izjavio Kurt Voker, opominjući Kijev da ne žuri s jednostranim ustupcima. Voker krizu vidi drugačije.

“Problem je u tome što Rusija u okviru Minskih sporazuma ne priznaje svoju odgovornost. Ona ima obaveze koje ne želi da izvrši. Rusija gradi utisak da nje tamo nema te ona nema nikakve odgovornosti. Predstavlja da je to (sukob u Donbasu) unutrašnji problem Ukrajine i da je Ukrajini neophodno da vodi pregovore s tzv. narodnim republikama. To i jeste negiranje stvarnosti i odricanje od odgovornosti. Nama je neophodno da se vratimo radu s Rusijom, da ona prizna svoje obaveze”, izjavio je predstravnik SAD zadužen za Ukrajinu.

To što je izjavio Zelenski i dopunio Voker verovatno će i zapečatiti proces Minska. Formula Štajnmajera “visi u vazduhu”. Nije Kijev uzalud zatražio da se Nemačkoj i Francuskoj u rešavanju spora pridruže još SAD i Velika Britanija. Ubacio je uz ring svoje sekundante.

 

 

 

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...