KORUPCIJA U SRBIJI POSTAJE NAČIN ŽIVOTA

U Srbiji nema političke volje da se povede odistinska borba protiv korupcije. U Srbiji je zagospodarila sistemska korupcija. Korupcija je postala stil života. Generator sistema korupcije je politički sistem jer, političke stranke finansiraju tajkuni. Gro srpskih političara je naprosto impresioniran novobogatašima. Srpski političari se prosto „smrznu“ kad vide tajkuna. Danas tajkuni preko službi bezbednosti uspevaju da stave u pritvor ljude koji im zasmetaju u nekom poslu. Korupcija je postala način života u Srbiji. Srbniji preti Gvatemala sindrom!

"Nemilosrdna borba" (karikatura: Tošo Borković)

Samo predizborna obećanja

Ove, ni malo pohvalne konstatacije čule su se u subotu, poslednjeg dana maja tekuće 2008. godine na skupu u Vladi Srbije, čiji je radni naziv bio „Institucionalne prepreke za borbu protiv korupcije“. Ukazujući da ističe osma godina od petooktobarskih demokratskih promena 2000. godine, a da je u Srbiji borba protiv korupcije ostala samo u predizbornim parolama, dok posle izbora pobednici dele plen i da je, sa donošenjem novog Ustava, zapravo stvoreno još pogodnije tle za korupciju, članovi Saveta za borbu protiv korupcije, Društva sudija Srbije, Udruženja tužilaca Srbije i Udruženja sudija za prekršaje su se dogovorili o zajedničkoj akciji, koju će voditi kroz za javnost otvorene tematske okrugle stolove.

Ističući da „negde mora postojati čvor od koga treba početi“, učesnici ovog skupa su konstatovali da efikasne borbe protiv korupcije nema bez hrabrosti i bez javnog ukazivanja na nju, odnosno, bez medija. Kao prvi korak u stvaranju javnog mnjenja dogovorili su da će od RTS-a, kao javnog servisa, zahtevati da dobiju termin za emisiju. Ne u tri sata popodne, u vreme kad se emituju španske serije, već u udarnim terminima, kako rekoše, koji su sada po pravilu rezervisani za novokomponovane pevačice. Poslenici takozvane sedme sile mahom su, inače, otišli već posle uvodnih izlaganja, pa nisu ni čuli ovaj poziv na zajedničko delovanje, kao ni komentare da su i pojedini mediji zloupotrebljeni u koruptivne svrhe.

Treba reći da okupljeni pravnici i predstavnici sudija nisu kroz ružičaste naočare ocenjivali ni svoje kolege iz pravosuđa. Zlatko Šulović, potpredsednik Skupštine Udruženja tužilaca Srbije i Okružni javni tužilac u Valjevu je, podsećajući da je Srbija, prema podacima međunarodnih analitičara, na 79. mestu po korupciji i da je korupcija zahvatila sve segmente društva. Svaki peti građanin Srbije tvrdi da je platio mito da bi dobio neku uslugu u javnim službama. Građani smatraju da su najkorumpiranije političke partije, zdravstvo, pravosuđe, Skupština, policija i obrazovanje. Činjenice ukazuju na to da je korupcija značajno prisutna po svom obimu i u svim oblastima društvenog života. Da bi se obezbedio uspeh u suzbijanju korupcije treba raditi planski i na duge staze. Takođe je kod suzbijanja korupcije potrebno voditi računa o tome da ona zahvata i one koji treba da je suzbijaju.

Ustav – osnov za zloupotrebe

Ističući da govori na osnovu svog iskustva tužioca u javnom tužilaštvu, Šulović kao glavnu instutucionalnu prepreku za borbu protiv korupcije navodi Ustav Republike Srbije.

"Na osnovu Ustava treba da budu doneti zakonski tekstovi, kao razrada ustavnih odredbi. Međutim, ustavne norme daju kruta rešenja, koja ne mogu biti poboljšana zakonskom razradom. Naime, rešenja koja sadrži ovaj najviši pravni akt zemlje, koja se tiču javnog tužilaštva, ne garantuju samostalnost javnog tužilaštva. U uslovima kada javno tužilaštvo nije samostalno ono je podložno raznim uticajima. Mogućnost takvih uticaja je svakako veća ukoliko je nivo korupcje u jednoj zemlji velik, a takođe i kada korupcija zahvata veliki broj društvenih struktura, konstatuje Šulović, napominjući da odluke o imenovanju i razrešenju Republičkog i svih ostalih javnih tužilaca donosi Skupština Srbije na predlog Vlade, što nosi veliki rizik od politizacije.

Da ovo ustavno rešenje sadrži opasnost od politizacije ukazuje i Venecijanska komisija u svojoj analizi Ustava Srbije i Evropska komiisja u analizi problema pravosuđa u državi.

"Političari, tajkuni ali i sve druge strukture koje imaju koncentrisanu moć, koristiće koruptivne mehanizme da bi na ova mesta doveli „svoje“ ljude, odnosno, da bi sa takvih mesta sklonili ljude koji nisu „njihovi“, objašnjava Šulović, naglašavajući da je kod izbora zamenika javnog tužioca politizacija dvostruka.

Pored Ustava Šulović i drugi učesnici okruglog stola o korupciji kao problematične za borbu društva protiv ove pošasti navode neizgrađene institucije, nizak nivo političke svesti, nedovoljan uticaj medija i javnosti, kao i slabu razvijenost demokratije uopšte.

Tokom rasprave o institucionalnim preprekama za borbu protiv korupcije konstatovano je da nema političke volje za takvom borbom i, posebno je ukazano, da je sve to skopčano sa kršenjem ljudskih prava. Podsećajući da se u Srbiji dešava to da ministar izađe i kaže javno koliko će sudija uhapsiti učesnici, skupa su zaključili da je to urušavanje sudstva jer se ljudi plaše ne samo gubitka posla već i hapšenja.

Govoreći o genezi velikih korupcija, učesnici skupa su naglasili da se veliki koruptivni poslovi planiraju u realizuju godinama. Kako rekoše, „Luka Beograd“ je, na primer, isprojektovana još 2001. godine. U situacijama kada su u pitanju milionski poslovi, nameštaju se hapšenja i zadržavanje u pritvoru ljudi koji bi mogli zasmetati. Kako je Srbija potpisnica konvencije o ljudskim pravima svi koji su oštećeni ili su se u zatvoru našli „ni krivi ni dužni“ treba pravdu da potraže pred sudom u Strazburu.

Odbor za sukob interesa

Tvrdeći da je donošenje Nacrta zakona o formiranju Agencije za borbu protiv korupcije samo paravan da se ukine Odbor za sprečavanje sukoba interesa, koji je „dobro radio“ Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije insistira da se javnosti otkrije ko je pisac ovog Nacrta.

"To je poigravanje sa ljudima. Ne smemo dozvoliti da se ponovi situacija sa donošenjem Ustava, kada su onemogućili javnu raspravu o Predlogu Ustava. Ne smemo dozvoliti da Odbor za sukob interesa bude ukinut", rekla je Verica Barać, pozivajući okupljene kolege da se pozabave ovim i drugim slučajevima.

Kao urgentne poslove učesnici ovog skupa su nabrojali slučaj Državne revizorske institucije, Komisije za zaštitu prava ponuđača, sistema javnih nabavku, urbanističku i građevinsku mafiju, nedonošenje Zakona o restituciji... Zajednički imenitelj svim navedenim slučajevima korupcije mogao bi biti prosec tranzicije, odnosno, privatizacije u Srbiji. Istaknuto je, međutim, da je korupcija skopčana i sa ratnim zločinima jer su ratne strahote mnogim sadašnjim biznismenima poslužile kao odskočna daska za nezakonito sticanje enormnog bogatstva.

Svesni da ne mogu sami raskrinkati neman zvanu korupcija, okupljeni na raspravi rekoše da će za sledeći sastanak pozvati i kolege iz policije, jer bez njih nema dokaza za krivično delo korupcije. Zvali su ih, kako rekoše, i na ovaj skup ali, nisu se odazvali. Ako je razlog nedolasku samo to što je okrugli sto bio zakazan u vreme vikenda - biće dobro. Na skupu, međutim, nije bilo ni predstavnika vlasti ni političkih partija. Uostalom, pregovori o tome ko će vladati Srbijom još su u toku. Nadežda Gaće, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, koja je, takođe bila jedan od uvodničara na skupu reče, da parafraziramo, da „lopove koji su nas pokrali ne treba zvati u kuću na razgovor.“

Problem je, međutim, što se oko vlasti dogovaraju oni koji su vladali pre 2000. i ovi novi. Zajednička im je želja da vladaju. O tome da na obe strane ima korumpiranih i vrapci pričaju.

Definicije korupcije– preuzete sa sajta Saveta za borbu protiv korupcije

Korupcija kao predmet pravnih, socioloških, politikoloških i filozofskih rasprava prisutna je kroz čitavu istoriju. Posmatrano kroz temporalnu i sadržinsku dimenziju, definicije korupcije se mogu podeliti na tradicionalne i savremene.

U tradicionalna shvatanja korupcije ubrajamo Platonovo, Aristotelovo, Polibijevo i Monteskijevo objašnjenje korupcija kao kvarenje vlasti, vladanje koje nije u opštem interesu, tj. interesu političke zajednice - države.

Drugi pristup, unutar tradicionalnog shvatanja korupcije, su razvili Makijaveli i Ruso, koji su smatrali da je korupcija moralno kvarenje ljudi, odnosno poništavanje društvenih vrednosti i vrlina kod građana.

Savremene definicija korupcije se mogu klasifikovati na:

- Administrativne definicije korupcije – korupcija je devijantno ponašanje pojedinca u odnosu na formalnu ulogu

- Ekonomske definicije korupcije – korupcija je maksimizacija profita kršenjem zakona i morala

- Javno-interesne definicije korupcije – korišćenje javnih sredstava za lične interese

Među definicijama korupcije koje su najviše prisutne u stručnoj literaturi i javnosti ističu se:

- Zloupotreba javnih resursa zarad ličnih interesa (Svetska banka )

- Narušavanje principa nepristrasnosti (Vito Tanci)

- Devijanto ponašanje u odnosu na formalnu ulogu (Nye i Khan)