Samit G-7 u Bijaricu : Grupni portret sveta u neredu

Nataša Jokić, Strazbur

U pozadini fotogeničnih tema, kao klimatske promene, je strah velikih ekonomskih sila od recesije i strah od posledica trgovinskog rata SAD sa Kinom
(Biarritz, 25.08.2019 - radna sesija učesnika samita G7: Emmanuel Macron, Donald Trump, Shinzo Abe, Boris Johnson, Angela Merkel, Justin Trudeau, Giuseppe Conte, Donald Tusk)

U Bijaricu na jugozapadu Francuske sinoć, u subotu 24 avgusta počeo je trodnevni samit G-7, sastanak lidera sedam ekonomskih sila: SAD, Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije i Japana.

Francuski predsednik Makron obratio se juče oko podne francuskim građanima. On je naglasio da je cilj da se postigne dogovor koji bi doprineo povećanju ekonomskog rasta i zaposlenosti.

Makron je govorio i o inicijativama koje bi omogućile da, kako je rekao, "naše ekonomije postanu pravednije i da cilj ne bude samo povećanje profita za akcionare". Po Makronu, cilj je takođe i smanjivanje napetosti u trgovinskim odnosima u svetu, čime je aludirao na trgovinski rat SAD - Kina i pretnje da se proširi na odnose između SAD i EU.

Makron je ocenio da je u središtu samita pitanje klimatskih promena i nastojanja da se sačuva priroda. On je najavio kako je ocenio "prve konkretne rezultate" u pogledu stanja okeana i najavio da će trgovački brodovi i tekstilna industrija, koji su najveći zagađivači, preuzeti precizne obaveze.

Takođe je podsetio na teške posledice požara u Amazoniji i konstatovao da se "nas svih to tiče". Time je uoči samita izazvao polemičke odgovore brazilskog predsednika Bolsonara koji mu je prigovorio zbog, kako je rekao, kolonijalističke retorike.

Ova brazilsko-francuska polemika otvara se u kontekstu očekivanja ratifikacije ugovora MERCOSUR o slobodnoj trgovini između četiri zemlje Latinske Amerike i Evropske unije. Makron manje najavljuje, a više pravi aluziju da bi Francuska mogla da odustane od tog ugovora. Time bi, zbog pravila jednoglasja, od MERCOSUR-a morala da odustane cela EU.

Makron je, takođe, najavio da će državnici govoriti o temama ključnim za svetski mir i bezbednost: Iran, Sirija, Ukrajina, Libija...

g7-dzons-merkel-makron-tusk-konte

Biarritz, 24.08.2019 - zajednički snimak učesnika samita G7: Boris Johnson,  Merkel,  Emmanuel Macron, Giuseppe Conte Donald Tusk

Pozadina samita

U pozadini ovog sastanka na vrhu je nesloga najvećih ekonomskih sila. Drugim rečima, u Bijaricu vidimo grupni portret sveta u neredu.

Ovo je prvi samit grupe G-7 (sa Rusijom G-8) koji se, posle 44 godine postojanja, neće završiti zajedničkim saopštenjem i zaključima.

U pozadini fotogeničnih tema kao što su klimatske promene je strah velikih ekonomskih sila od recesije i strah od posledica trgovinskog rata SAD sa Kinom.

Nemačka je pogođena uvođenjem američkih taksi na automobile. Evropske države, a pogotovu Francuska, pogođene su uvođenjem američkih sankcija Iranu. Te sankcije obavezuju evropske kompanije da se povuku iz ove zemlje ukoliko ne žele i same da se nađu na udaru američkih kazni. Investicije francuske automobilske, aeronautičke i naftne industrije su pogođene, a štetu trpe i potencijalni proizvođači koji su se zadužili planirajući zaradu od projekata sa Iranom.

Francuska je sa svoje strane uvela taksu od (za početak) 3 odsto na ukupnu vrednost poslova džinova numeričke industrije kao Gugl, Amazon, Fejsbuk itd. Ljut zbog uvođenja francuskih taksi, Tramp je uoči samita G-7 zapretio da će uvesti carine na uvoz francuskog vina.

Ovdašnji francuski ekonomisti sada spekulišu da li će Tramp, kako kažu, "smeti to da uradi" u godini uoči predsedničkih izbora. "Doveo bi SAD u izolaciju", misle oni, računajući da su Trampve pretnje smišljene da ih čuje američko javno mnjenje i potencijalni birači.

Sve ove analize i spekulacije ne vrede mnogo više od letnjih priča u dokolici. Zbivanja u neposrednoj budućnosti skoro su potpuno nepredvidiva, kako za nestručnjake tako i za stručnjake, kao što je nepredvidiv i sâm glavni akter međunarodne scene - američki predsednik Donald Tramp.

Na samitu G-7 po privi put će mu se ovoga puta pridružiti, ništa manje teatralan, Boris Džonson, britanski premijer kojeg mnogi nazivaju "britanski Tramp".

amazonija-pozzar-kamioni

Nova Santa Helena, 23.08.2019 - požari i dalje bukte u amazonskoj prašumi

Sled događaja

Uoči samog početka sastanka na vrhu, mnogi se pitaju čemu još služe ovi samiti, s obzirom na očigledno nejedinstvo među članovima grupe G-7.

Pogledajmo sled događaja koji skupu prethode i kontekst.

Već je na sastanku G-7 u Rimu u maju 2017. -  prvom na kojem je učestvovao predsednik Tramp - postalo jasno da se posleratni sistem međunarodnih odnosa raspada. Prethodno je predsednik Tramp poslao tvit u kome je rekao da bi Nemačka trebalo da plaća uslugu Sjedinjenim Američkim Državama jer brinu o njenoj bezbednosti.

Kancelarka Merkel tada je jasno izjavila: "Mi više ne možemo da računamo na naše američke i britanske prijatelje i ostaje nam da računamo sami na sebe".

Ova, bez preterivanja, istorijska izjava poništila je brojne geopolitičke pojmove uspostavljene posle Drugog svetskog rata kroz sistem međunarodnih institucija. Pre svega od te izjave kancelarke Merkel pre dve godine više nije jasno šta znači kada ona ili francuski predsednik kažu "mi".

"Mi" bi trebalo da znači "mi - Evropska Unija" zar ne ?  Ovaj prevod, međutim, je vrlo izvesno pogrešan. Činjenica je da istočnoevropske članice EU neće učestvovati  ni u verbalnom ni u faktičkom ekonomskom i političkom suprotstavljanju Berlina i Pariza - Sjedinjenim Američkim Državama.

Proamerički blok u EU vode Poljska i baltičke zemlje koje svoju politiku zasnivaju na vekovnom strahu od ruskog imperijalizma i ponavljanja ruskog prisvajanja i podela njihovih teritorija u prošlosti.

Savezništvo sa SAD i mišljenje SAD konstantno je posle Drugog svetskog rata bilo glavni vezivni elemenat - cement koji je povezivao članice Evropske zajednice, kasnije Evropske unije. Dolaskom Trampa taj cement se istopio.

Transatlanstki savez liči na evropske Alpe: led koji je povezivao komade stenja i kamenja otapa se što za posledicu ima "odlepljivanje" čitavog površnog sloja ovog planinskog lanca i obrušavanje stenja i kamenja na puteve i sela u dolinama.

g7-makron-merkel

Biarritz, 23.08.2019 - razgovor predsednika  Francuske Emanuela Makrona i nemačke kancelarke Angele Merkel, na marginama samita G7

Međunarodno pozorište

Kada se uzme u obzir ovak kontekst, stiče se utisak da bi bilo prikladnije da G-7 nosi naziv "Međunarodno pozorište za unutrašnje-političku upotrebu". Iako zvuči rogobatno, ovaj naziv je prikladniji. Naime, sve što smo do sada čuli uoči G-7 u Bijaricu - upravo je političko pozorište.

Pođimo redom.

Šta znači kada francuski predsednik Makron najavi da će samit razmatrati i podržati inicijative za uspostavljanje više socijalne pravde u ekonomiji?

"Reč je o inicijativama čiji je cilj da naše ekonomije budu pravednije i da ne budu usmerene samo na akcionarske profite!", rekao je Makron.

Zar pre nekoliko dana nije objavljena zvanična statistika koja kaže da su upravo divdende akcionara francuskih grupa rasle najbrže na svetu u protekloj godini?

Kada se setimo žutih prsluka, lažnih obećanja, policijskog nasilja i represije zbog kojeg su Francusku kritikovali svi - od EU, saveta Evrope do UN -  ovaj deo iz predsednikovog govora deluje zaista kao vrhunac cinizma. Makron možda više od drugih svetskih državnika detinjasto veruje da su reči dovoljne i da dela nisu neophodna.

Dalje, zašto se Makron upustio u, medijski preko svake mere, naduvanu polemiku sa brazilskim predsednikom Bolsonarom, prigovarajući mu da vodi anti-ekološku politiku i da je pustio korporacije da krče amazonsku šumu, izazivajući požare koje je trenutno nemoguće kontrolisati?

Razlozi su, takođe, namenjeni unutrašnje-političkoj sceni u Francuskoj. Pokret žutih prsluka počeo je prošle godine u novembru upravo povodom podizanja cena goriva koje je vlada pravdala potrebom da navodno finansira svoju ekološku politiku.

Kada je na internetu provaljena prepiska francuskih ministara ispostavilo se da je to bila laž i da je cilj poskupljenja bio da se koliko - toliko ublaži deficit u državnoj kasi. Makron je tako dobio etiketu ekološkog lažova koje pokušava da se otarasi teatralnim nastupima kao što je ovaj poslednji o požaru u amazonskoj šumi u kome igra ulogu borca za zaštitu prirode i planete.

Makron se toliko uživeo u ovu ulogu da je indirektno zapretio da će Francuska možda odustati od ratifikacije MERCOSUR - ugovora o slobodnoj trgovini sa četiri latinoameričke zemlje: Brazil, Argentina, Paragvaj i Urugvaj.

Pa zar do juče nije govorio da je taj ugovor odličan, braneći se od kritika ekoloških pokreta koji prigovaraju zbog toga što će genetski modifikovana hrana, uzgajana pesticidima i meso stoke uzgajane hormonima stići na evropske tanjire ?

"Sponatni" susreti

Ako bi Francuska ozbiljno dovela u pitanje ratifikaciju ugovora MERCOSUR, to bi dovelo u pitanje zaključivanje ovog ugovora na nivou EU.  Bio bi to udarac Nemačkoj koja skoro da je ušla u recesiju i ima problem sa izvozom automobila zbog američkih carinskih taksi. Latinoameričko tržište bez uvoznih taksi zato je Nemačkoj sada veoma važno. 

Ni Tramp u ulozi američkog predsednika nema problem sa kontradikcijama. Posle svoje preteće izjave o taksama na francusko vino, u Bijaricu se sastao "sponatano" sa predsednikom Makronom i to pred kamerama. Francuski mediji naveli su da su se dva državnika sponatno srela u hodniku. Poručili su da su oni prijatelji i saveznici.

g7-tramp-melani-

Biarritz, 23.08.2019 -  predsednik SAD Donald Tramp sa suprugom dolazi na samit G7: Donald Trump, Melania Trump

Što se tiče Rusije i ovde reči i izjave imaju sve manje smisla, kao i napor analitičara da između redova "dekodiraju" te izjave. Tramp je ovih dana izjavio da smatra da bi Rusija trebalo da se vrati u G-7 odnosno G-8.

Makron, koji je primio Putina početkom nedelje, uoči samita, tvrdi da se slaže ali pod uslovom da se reši pitanje Ukrajine pri čemu je najavio novi samit u formatu "Rusija-Ukrajina-Nemačka-Francuska". To bi bila jedna od retkih ideja oko kojih bi sedam najjačih industrijskih zemalja mogle da se slože, mada su potpuno neizvesne njihove kombinacije sa Rusijom jer one u mnogome zavise od američkih poteza.

Samit se završava u ponedeljak popodne. Održava se pod drakonskim merama obezbeđenja. Francuska je mobilisala 13 hiljada policajaca, žandarma i vojnika. Grad Bijaric je pod opasadom, a u usko gradsko jezgro mogu da uđu samo nosioci posebne dozvole.

g7-prot-bajone-

Bayonne, 24.08.2019 -  protest nedaleko od Bijarica, protiv održavanja samita G7

Paralelno sa samitom, u okolini Bijarica održava se anti-samit čiji učesnici su borci protiv neoliberalne ekonomije i socijalne nejednakosti. Već uoči samita snage reda uhapsile su nekoliko desetina od ukupno devet hiljada učesnika protesta protiv G-7.

Vlast najviše strahuje od nasilja pripadnika grupe "black-blocks" koja je i osnovana na jednom od prošlih sličnih skupova.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...