KOME SU KOSOVSKI MIROTVORCI ŠVERCOVALI ORUŽJE

Ko je finansirao prevoz oružja iz Hrvatske na Kosovo pre mesec dana?

Ambasadori i implementatori civilnog društva na Kosovu ćute, Republika Srbija tereti humanitarce za šverc oružja iz Hrvatske na Kosovo, odgovora na pitanje iz prethodne rečenice - nema.

Pre nekog vremena (u noći između 2. i 3. decembra) u Negotinu uhapšen je, sa povećim arsenalom oružja u vozilu, humanitarac Momčilo Arlov a sa njim i njegov saborac u ratu za mir, Vuk Mitrović. Obojica s prebivalištem u Kosovskoj Mitovici, međutim, svaki pridošao sa svoje strane.

Istraga protiv humanitarca sa Kosova

Mitrović, Nikšićanin nekada blizak SNV (Srpsko nacionalno veće) a od 2006. Arlovljev saradnik, do sada nije učestvovao u ovom poslu oko oružja, za razliku od Arlova koji je već neko vreme pre hapšenja praćen i organima bezbednosti na KiM poznato je da je ovaj humanitarac više puta donosio oružje iz Hrvatske na Kosovo. Ovaj put radilo se o minskom naoružanju, eksplozivnim sredstvima, oružju za posebne namene kao i prigušivačima.

Momčilo Arlov (a sa njim i Mitrović) zadržan je u zatvoru, pritvor mu porodužen za još mesec dana, a prema odluci istražnog sudije višeg suda u Negotinu, Tomisalava Miljkovića. Suđenje je zakazano za 3. januar 2012, na osnovu krivične prijave za krivično delo po članu 348, stav 4 krivičnog zakonika Republike Srbije: nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih naprava.

S tim slučajem u vezi, istraga se vodi protiv još dve osobe. To su Arlovljev kum i neizostavni Dragan Spasojević, takođe rado viđen među humanitarcima. Dobitnik nagrade za mir i toleranciju (zajedno sa Sadrijem Feratijem, kosovskim ministrom za lokalne investicije koji je zbog malverzacija sklonjen s tog mesta), u vreme rata 1999. vođa grupe „Karlos“ – čuvara mosta, i uopšte čovek mučne biografije, vlasnik nekakve agencije za obezbeđenje, nekadašnji lider „Pokreta za Mitrovicu“ i tako dalje, i tako dalje.

Kao Srbin iz Hrvatske, Arlov je bio učesnik rata a kasnije, sa izbeglicama koje je Republika Srbija, nakon pada SAO Krajine, prosledila na Kosovo (u stočnim vagonima, ali nije važno) stigao je u Kosovsku Mitrovicu gde se pridružio Arkanovoj jedinici. Zatim se okrenuo humanitarnom biznisu u NVO sektoru, budući malo bržeshvatajući od većine svojih sapatnika, Srba iz Hrvatske, koji su sa Kosova ili pobegli glavom bez obzira (uglavnom u Australiju, uz pomoć izvesnih humanitarnih organizacija) ili ostali na Kosovu, nikad integrisani u, inače, za integrisati se u njega nemoguće kosovsko društvo, u izbegličkim kampovima gde su čitavih petnaest godina bili prepušteni sami sebi, zaboravljeni i od humanitarnih organizacija, i od medicinskih radnika, i od novinara, da ne pominjem svojom mukom okupirano kosovsko stanovništvo koje ove pridošlice nisu preterano obradovale.

Svet mirotvoraca

Petnaest godina nakon pada SAO Krajine zatekla sam ove ljude u jednoj napuštenoj školi, gde kao u nekakvom sanatorijumu ili sabirnom centru lutaju kroz hladne prostorije koje su nekad bile učionice, voda je hladna a struje nema, i to su tada bili ljudi kojima već uveliko nisu bile potrebne nikakve „resocijalizacije“ i ostali skupi projekti nego jednostavna ljudska pomoć i medicinska nega. U vreme kada su Mitrovicom defilovali šleperi i kamioni, kada se veliki novac mogao videti na sve strane, ove ljude niko nije posećivao iako se zgrada škole u kojoj su živeli nalazila u samom centru grada.

Ako je za opravdanje, taj Arlov verovatno nije imao mnogo izbora i na kraju dana u ovoj priči on je ipak samo posrednik i žrtva, kao i svi, koliko god bili krivi. Spasojević takođe. Kao čovek koji je na početku ove priče o jednom lošem usponu bio samo učesnik borbi u Mitrovici, sa ciljem da se od „najezde varvara“ sačuva Sever, neko ko je u tom ratu bio teško povređen, ostao bez oca i da ne licitiram više nesrećama, kao, dakle, žrtva koja je rešila da „uzme stvar u svoje ruke“ onako kako se to već jedino može raditi na mestima poput Kosova, a ako ste bez jakog političkog uporišta, da to vaše „liderovanje“ pravdaju i peru malo moćniji od vas.

U NVO svetu mirotvoraca, Spasojevićev saradnik Arlov, avanzovao je prilično brzo - manevrišući između beogradskih organizacija, tela međunarodne zajednice i prištevskih boraca za mir, regrutovanih mahom među pripadnicima bivše OVK.

Zanimljivo je, u tom smislu, proleće 2009. godine. Neredi u naselju Brđani; Srbi se (navodno) bune zbog toga što Albanci – povratnici (navodno) obnavljaju svoja imanja. Spasojević je u tom trenutku načelnik odeljenja za urbanizam u opštinskoj upravi Kosovska Mitrovica, na čelu je odeljenja za urbanizam u Unmikovoj administraciji Severna Mitrovica i radnik kosovskog ministarstva za urbanizam. Tadašnji predsednik opštine Severna Mitrovica, novac namenjen za otkup albanskih napuštenih imanja drži na privatnom računu i Srbi kasne sa isplatom. Albanci počinju da obnavljaju svoje kuće. Slika nereda gde neki Srbi protestuju i kamenicama gađaju pripadnike KFOR-a, Karabinjere i ostale belosvetske policajce zbog toga što neće Albance u svom komšiluku – obilaze lokalne i poneke svetske medije. „Pokret za Mitrovicu“ Dragana Spasojevića bodri Srbe „na Brdu“ vatrenim govorima a na temu kako Srbija, ako joj je do Kosova, treba da šalje oružje; kako treba da se ide do kraja; kako je Srbija licemerna i tako dalje, a na tu temu.

Njegov saradnik, Arlov, za to vreme ističe se na sastancima u južnoj Mitrovici, a pod pokroviteljstvom ICO za sever (u vreme kada je šef za Sever bio Dejvid Slim) gde govori kako su glavni kriminalci na Severu - pripadnici MUP Srbije i Civilne zaštite, a koji su i dalje na platnom spisku Republike Srbije i kako se sav šverc odvija uz njihovu pomoć, kao i da nerede „na Brdu“ proizvode srpski kriminalci. Sastancima prisustvuju (osim predstavnika međunarodne zajednice) i Tačijev savetnik Dukađini Gorani, kao i bliska saradnica Nataše Kandić za jug Kosova, Valjdeta Idrizi, inače sestra istaknutog UČK veterana (operativna zona 5, Bajgora) – sa kojom će Arlov nastaviti da sarađuje na „izgradnji civilnog društva“.

Tih dana i Dragan Spasojević dobija nagradu za doprinos miru i toleranciji u Bostonu.


Momčilo Arlov (u beloj košulji) sa francuskim ambasadorom na KiM,
Žan Franso Fituom, ispred kancelarija svoje nvo, nekoliko dana pre hapšenja

Dragi gosti mirotvoračkih ambasada

Nakon toga, gotovo da i nema projekta finansiranog od strane EU i SAD a da u njemu nisu participirali Spasojević i Arlov. Projekti su bili u vezi sa integracijama Srba u kosovsko društvo, pomirenjem, multietničkom, ali i sa izgradnjom puteva i objekata koje niko nije video, a što je pred donatorima bilo predstavljano kao netolerancija lokalnih Srba koji ometaju rad i ugrožavaju živote pregalaca u ovakvim misijama. I pored toga što projekti koje su finansirali Arlovljevi donatori nikada nisu realizovani, ovaj čovek je ipak bio rado viđen gost američkog ambasadora Dela, italijanskog ambasadora Fernanda Đentalinija, specijalnog izaslanika EU za Sever, Majkla Đifonija, kao i britanskog ambasadora, Klifa.

Poslednji projekat pre hapšenja Momčila Arlova i Vuka Mitrovića početkom decembra bio je izvesni „Bridging of device“ i „Crime koalition“ a kancelarije u kojima je projekat, navodno, priipreman trebalo je da poseti Karl Bilt, jedan od pokrovitelja. Kako je čuo za hapšenje, Bilt je obišao tom prilikom samo EU kuću u severnoj Mitrovici i izbegao svaki kontakt sa bilo kim ko je mogao da mu postavi pitanje u vezi sa slučajem oko njegove dvojice „EU info point offisers“ , odnosno Arlova i Mitrovića.

Predstavnici i ambasadori na Kosovu koji su forsirali Arlova sada ne žele da komentarišu njegov biznis sa oružjem, međutim teško je poverovati da je on sam organizovao čitavu konstrukciju i postavlja se pitanje kome je oružje bilo namenjeno. Iz KPS-a se mogu, i to nezvanično, čuti samo komentari „ma, on je na kokainu“ mada je teško poverovati da taj čovek na Kosovu nije mogao da se snađe za taj kokain na malo elegantniji način, nego je morao da švercuje oružje iz Hrvatske, preko Srbije, pa na Kosovo. Na pitanje „kome je oružje“ bilo namenjeno, i zbog čega bi neko na Kosovo, koje je puno oružja, isto dovlačio iz Hrvatske, takođe, niko nema odgovor.

Ko je od svih Arlovljevih saradnika, i kakvu korist, mogao da ima od toga da neki Srbin bude uhapšen sa punim vozilom naoružanja, ili za šta bi to naoružanje poslužilo na Severu sada, kada se ni zvaničnici Republike Srbije koji su prethodno zvali Srbe na barikade, ne libe da te Srbe na barikadama nazovu kriminalcima, to ćemo možda znati posle suđenja, ali je verovatnije da se to neće desiti ni tada.