KO KOLIKO PLAĆA SPASAVANJE EVROZONE

Jedino je Poljska od zemalja EU, koje nisu članice evrozone, dosad odobrila sredstva kojima će preko Međunardonog monetarnog fonda biti kreditirane prezadužene zemlje evrozone. Poljska, inače, predsedavajuća zemlja Unije, to je učinila u ponedeljak pošto je predsedavajući zemalja evrozone, premijer Luksemburga, Jean-Claude Juncker javno prozvao ove zemlje. Kako je saopštio ministar finansija Poljske, Jacek Rostowski, Poljska će sudelovati u ovom kreditnom paketu sa 6,3 milijardi iz deviznih rezervi centralne banke.

Od zemalja Unije koje nisu članice evrozone, prema Junckeru, složile su se, navodno, sa učestvovanjem u paketu od 200 milijardi evra još i Češka, Švedska i Danska. U Češkoj, međutim, tvrde da nisu dali nikakav definitivan pristanak i da o tome još razmišljaju, posebno o uslovima pod kojima bi dali udeo. Šveđani uslovljavaju svoje učešće u kreditiranju od 11,1 milijarde evra time da se zemljama evrozone pozajmljuju sredstva uz standarne uslove, dakle bez ikakvih povlastica. Britanija je kategorično odbila sudelovanje u krediranju zemalja evrozone i, kako se saznaje nezvanično, traži da se o ovome raspravlja i odlučuje u okviru grupe G-20. Mađarska, takođe, neće učetvovati, kaže da nema novca za to. Ostale četiri zemlje Unije izvan evrozone načelno su podržale ponuđene planove na poslednjem samitu EU ali nikakve obaveze nisu preuzele u pogledu doprinosa kreditranju zaduženih u evrozoni.

Na poslednjem samitu EU je dogovoren paket kreditne podrške zaduženim zemljama evrozone od 200 milijardi evra, od čega bi 17 zemalja evrozone osiguralo tri četvrtine tj 150 milijardi evra. Na zemlje izvan evrozone očito nije se mnogo računalo... Najviše, inače, treba da da Nemačka - 41,5 milijare evra, potom Francuska – 31,4 milijarde, Italija – 23,4 milijarde i Španija - 14,8 milijardi.