KO ĆE PLATITI CENU KRIZE U GRČKOJ?

Medjunarodne ekonomske procene su da Grčka ne može otplatiti dugove i kamate koje zahtevaju banke i međunarodni finansijeri. Vlada Jorgosa Papandreua je, pod pritiksom MMF i EU, donela “paket “ mera dugoročne pauperizacije Grčke i rasprodaje javne svojine. Istovremeno, Papandreuova vlada očekuje da će “srednji sloj” grčkog društva kao i niži radnički slojevi morati da podnesu cenu spasavanja Grčke od bankrotstva ili napuštanja evrozone.

Žrtve - srednji sloj i radnici

Dakle, traži se mnogo od 80 odsto grčkog društva. Bogati slojevi u Grčkoj, kao i razni akcionari iz EU i SAD, i dalje mogu izvlačiti profite na grčkom državnom siromašenju. Radnička klasa, srednji stalež i siromašni moraju da plate EU i MMF-u cenu spasavanja... Samo prošle godine najbogatiji delovi Grčkog društva i strani akcionari ostvarili su profit od 50 milijardi evra. Paket štednje već je ostavio svoj pečat. Nezaposlenost je veća od 15 odsto, plate u javnom sektoru smanjenje su za četvrtinu, a radnici su prisiljeni da rade dodatnih neplaćeih pola sata dnevno. Traži se, merama otpuštanje, smanjenje za dodatnih 150.000 radnih mesta u javnom sektoru i još oštrije mere štednje.

Kome pripadaju sindikati?

Dve vodeće partije PASOK, koja vrši vlast, i Nova demokratija, kao opozicija, “oprale” su svoju odgovornost za dugogodišnju pogrešnu politiku vodjenja države i javnih poslova. Nekoliko održanih generalnih štrajkova više su poslužili kao “podrška” PASOK i vladi Jorgosa Papandreua. Vođe ADEDY-ja - sindikata javnog sektora i GSEE - sindikata privatnog sektora, bliski su vodećoj stranci PASOK-u. Manji, ali militantniji PAME sindikat blizak je grčkoj komunističkoj stranci (KKE). Odbili su da vlastiti jednodnevni opšti štrajk pretvore u trajni, a zapravo su i KKE i manja radikalno leva partija takođe odbili da pozovu na trajni, opšti štrajk. Glavni sindikati ADEDY i GSEE polažu svoje nade u obnovu socijalnog partnerstva, baziranog na 'kompromisu' s vladom, prihvatajući neke 'nužne' rezove i siromaštvo.
KKE i PAME insistiraju na povratak “nezavisne” ali još uvek kapitalističke Grčke izvan EU, s vraćanjem drahme umesto evra. To je svojevrsna socijalna i poliitčka utopija. Grčka bi i dalje bila žrtva tržišta akcija i špekulanata. A “patriotska” nacionalna vlada zahtevala bi još brutalnije rezove da povrati nezavisnost zemlje. Ova “sindikalno-poliitčka” strategija organizatora generalnih štrajkova u Grčkoj pokazala se kao prazna, bez rezultata a sa velikim posledicama. Sindikati ne prozivaju nosioce korupcije i one koji profitiraju od krize. Krtitikuje se samo “paket” mera MMF i EU. Dubina grčke krize je u “unutrašnojoj krizi” koju vode oligarhije korupcionaša, špekulanata, zelenaša i banakara kao i strani akcionari.

Grčka crkva pomaže državu

Grčka je dobila od Međunarodnog monetarnog fonda od 3,2 milijardi evra.

Nova generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard navela je u saopštenju da Grčka neće izaći iz krize u koju je zapala ako i privatni kreditori ne učestvuju u njenom spasavanju. Kristin Lagard napominje: “Održivost Grčke kritično zavisi od žustrog i blagovremenog sprovođenja programa prilagođavanja, bez prostora za kašnjenje, kao i od nastavka podrške evropskih partnera i učestvovanja privatnog sektora”.

Pred vladom Papandreua je veoma složena poliitčka i ekonomska “operacija” smanjea duga na 7,5 procenta od BDP-a 2011. i na ispod 3 procenta do 2014. godine. Ove mere MMF i EU su veoma teške i traže punu spremnost na nacionalno jedinstvo i štednju svih, pre svega najbogatijih. Ali to nije praksa.

Pomoć Grekoj u “nacionalnom spasu” nudi i Grčka pravoslavna crkva koja raspolaže zavidnom imovinom i spremna je da pomogne u prevladavanju krize koja potresa zemlju. Evangelos Venizelos, grčki ministar finansija je razgovrao sa poglavarom Grčke pravoslavne crkve Jeronimosom II. Venizelos je izjavio kako je "veliki optimista u pogledu saradnje s Crkvom na praktičnim stvarima, poput konkretne socijalne pomoći osobama kojima je ona najpotrebnija. Po nezavaničnim izvorima, minstar finansija i poglavar Grčke crkve najviše su razgovarali o popisu velikog broja nekretnina koje pripadaju Crkvi, od čega je 70 posto neiskorišćeno zbog raznih pravosudnih prepreka. Predlaže se rešenje preko fondova kojima bi zajedno upravljali Crkva i grčka vlada. Prihod bi išao crkvenoj socijalnoj pomoći, a vlada bi zauzvrat uklonila postojeće pravosudne prepreke.