KAKO OČUVATI EVRO I EVROPSKU BANKU
Opasnost od raspada evrozone ne smanjuje se a pojavila su se predvidjanja da će već na proleće Grčka vratiti drahmu
Direktorka MMF-a Kristina Lagard apelovala je da za veće jedinstvo u borbi protiv globalne ekonomske krize koja preti svetu od strane i velikih i malih, moćnih i slabih ekonomija. Po njenoj oceni, svetska ekonomija je suočena sa sumornim prognozama i treba udružiti snage na globalnom nivou u borbi protiv krize koja može da ugrozi vitalne ekonomije sveta i dovede u opasnost mnoge države i vlade, kao i narode u stanje bankrotstva.
Istovremeno, šef Evropske centralne banke, Mario Dragi je upozorio na realnu opasnost od raspada evropske monetarne unije i ozbiljne i teških posledica po Evropu, evrozonu i EU u celini. Njegova upozorenja data u razgovoru za Financial Times, govore o opcijama raspada evrozone, kao i onim ekonomijama koje bi napustile evrozonu i došle u još težu situaciju. Šef ECB kaže: "Zemlje koje napuste evrozonu i devalviraju svoju valutu mogle bi stvoriti veliku inflaciju a neće moći da izbegnu strukturne reforme, ali će biti u nepovoljnijem položaju.“
Dragi upozorava: "Ključno pitanje za celu evrozoni i EU je jačanje i obnova poverenja u EU i evro. Najvažnije je da povratimo poverenje ljudi - građana ali i investitora - u naš kontinent”.
Štedeti ili ne?
Štednja je uvek bila garancija stabilnosti pojedinaca i države. Po oceni nobelovca Džozefa Štiglica, Evropa prolazi kroz recesiju i to će štetiti tražnji što će usporiti oporavak i privredeni rast. Po Štiglicu ocena je: “Ne štedite, ekonomija propada, a kamate rastu”.
Nemačko-francuski plan oko fiskalne discipline verovatno će do sledećeg samita EU u februaru 2012. godine stupiti na snagu. Po nacrtu ugovora predviđa se da sve zemlje potpisnice u svoje ustave ugrade tzv. "zlatno pravilo" prema kojem budžetski deficit ne bi smeo prelaziti tri posto BDP-a, a javni dug 60 posto BDP-a. Zemlja članica mogla bi podići tužbu pred Evropskim sudom pravde protiv neke druge članice koja nebi poštovala zajednička pravila.
Na poslednjem samitu EU data je garancija MMF-u sa oko 200 milijardi evra. Oko 150 milijardi evra biće osigurano iz 13 od 17 članica evrozone, bez Grčke , Portugalije, Irske kao i Estonije a ostatak od 50 milijardi evra biće verovatno uplaćeno od država izvan evrozone. Predstoji nekoliko teških meseci unutar EU oko primene sporazuma oko finansijske discipline i stabilizacije ECB i evra.
Neizvesna sudbina Grčke u evrozoni?
Pokazatelji MMF i Svetske banke za Grčku nisu optmistički i prete da se Grčka do kraja marta 2012. godine nadje u poziciji “privremnog” napuštanja evrozone i povratka na drahmu što bi bilo veoma nepovoljno za Grčku.
Vlada Lukasa Papademosa je pred velikim izazovom. Postoje realne političke procene da bi izbori mogli biti odloženi u korist nove partijske rekonstrukcije vlade pod uticajem EU odnosno Nemačke kao i SAD preko MMF. Donedavno vladajuća ali još uvek moćna u novoj Papademosovoj vlasti, PASOK partija preko svog lidera Jorgosa Papandreua, bivšeg premijera, planira akcije za odlaganje izbora. Ovaj proces za prolongiranje izbora ide preko Papandreuvih lobista iz PASOK-a u parlamentu (Loverdos, Ragkousis, Diamantopoulou). Ova grupacija PASOK poslanika bliska je i Lukasu Papademosu i pod uticajem SAD i svetskog bankarskog lobija. Moćni ministar finansija Venizelos, sagledavajući talase socijalnih i političkih protesta, “insistira” na izborima u februaru. Moćni politički savet PASOK-a treba da preseče ovu dilemu - izbori ili produžetak mandata vlade Lukasa Papademosa.
Lider Nove demokratje Samaras je u veoma teškoj situaciji, jer unutar svoje partije ima četiri slojevite “frakcije”. Jedan od ključnih procesa u Novoj demokratiji je potreba da se bivši lider ove stranke i premiejr Karamanlis vrati na političku scenu, posle kraha na izborima 2009. godine. Bivša funkcionerka Nove demokratije, koja je napustila ovu stranku čiji je otac Konstsantin Micotakis osnivač Novedemokratije, sada ima svoju malu partiju kao i Karatzaferis - u ovom trenutku su kao ”jokeri”. Oni pažljivo posmatraju političku scenu i očekuju podršku izvan Grčke da u datom trenutku budu faktor za novu vladu. Sve u svemu Grčka politička scena je krajnje polarizovana i podeljenja, a sve su veći rizici za Grčku da udje u dublju krizu kao i da napusti evrozonu.
