"JUŽNI TOK" KONAČNO U SRBIJI?

Posle višednevnog odlaganja, Srbija je rešila da usvoji predlog međudržavnog sporazuma sa Rusijom, kojim bi postala značajan faktor u energetici Balkana, pa i cele Evrope.

Najavljujući da će Vlada Srbije sutra (dakle, danas) usvojiti sporazum o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede sa Rusijom, premijer Vojislav Koštunica je sinoć rekao da se r adi o najvećem privrednom poduhvatu u Srbiji.

"Ovaj sporazum će garantovati veliki ekonomski razvoj naše zemlje“, rekao je predsednik Vlade Srbije, tvrdeći da "na ovaj način Vlada Srbije obezbeđuje u narednim decenijama stabilno i sigurno snabdevanje energentima za sve naše građane i srpsku privredu.“

Uz kratku ali jasnu izjavu srpskog premijera agenciji Tanjug, iz Vlade Srbije je stigla vest da će posle vanredne sednice, na kojoj će biti usvojen predlog energetskog srpsko-ruskog sporazuma, javnost o detaljima biti obaveštena zvaničnim saopštenjem.

Svi putevi vode u Moskvu?

Ne zna se šta je dovelo do prekida neizvesnosti i odlaganja izjašnjenja srpske Vlade na rusku ponudu. Ovakva iznenadna izjava premijera ali i produžavanje tajanstvenosti o detaljima, plodno je tlo za spekulacije. Tako se juče čulo da je iz Beograda put Moskve otpremljena molba za prijem kod ruskog predsednika Vladimira Putina. Dok su se na pataricama Sv. Jovana i u čaršijskim kuloarima, dobro obavešteni izvori utrkivali ko ima "jači" dokaz da je molilac aktuelni predsednik Srbije i lider DS Boris Tadić, odnosno, da se u goste sprema predsednik DSS i srpski premijer Vojislav Koštunica, iz Srpske radikalne stranke je saopšteno da će njihov kandidat za predsednika Srbije, Tomislav Nikolić ovih dana krenuti u inostranu posetu. Kuda - radikali nisu bili voljni još da otkrivaju. U svakom slučaju, spisku potencijalnih putnika do Moskve priključio se i Nikolić.

Iz Moskve, međutim, stižu povratne (naravno, neproverljive) informacije da je Beograd okasnio s odgovorima. Da li je srpskim vlastima to signalizirano pa su se Koštunica i Tadić odlučili na veću efikasnost, ne bi li ipak "Južni tok" usmerili trasom kroz Srbiju? Verovatno pod uticajem rezultata glasanja u prvom krugu predsedničkih izbora, lansirana je i priča da će do sledećeg izbornog dana (3. februar) u Beogradu biti upriličeno potpisivanje sporazuma, a da će tom činu prisustvovati i sam Putin.

Italijanski plan

Izvori Balkanmagazina kažu da je u vladajućoj koaliciji dobijen načelni pristanak za potpisivanje sporazuma od lidera G17 plus Mlađana Dinkića. Tekst samog sporazuma ostaće manje-više uopšten, kao i u predlogu koji je 11. decembra stigao iz Moskve. To ne treba da čudi jer i Bugari su potpisali sporazum koji je samo načelna priča. Uspeli su, naime, svojim odlaganjem potpisivanja da postignu to da Bugarska bude vlasnik 50 odsto gasovoda "Južni tok" kroz ovu zemlju. Kad stigne podmorskim cevovodom od Novorusijska do Burgasa, gasovod odatle ide kroz Bugarsku, račvajući se na dva dela. Južni će kroz Grčku pa opet kroz more stići u Italiju a severni pravac još nije definisan.

I pored toga što je prvi čovek "Gazproma“, Aleksej Miler u Sofiji rekao da će sporazum sa Beogradom biti potpisan, ne treba zaboraviti ni uticaj Italije. Jer, ruski izvori Balkanmagazina tvrde da italijanski zvaničnici i predstavnici kompanije ENI, koja je "Gazpromov“ prvi saradnik na izgradnji "Južnog toka", i dalje zahtevaju da gasovod ne ide kroz Srbiju već - kroz Rumuniju. Italijani, uz to, insistiraju da većina od 30 milijardi kubika gasa koji će godišnje biti transportovan kroz "Južni tok" bude isporučen njima a ne prodat usput, tranzitnim zemljama.

Pod pretpostavkom da ENI ipak ne može narediti "Gazpromu“ kojim zemljama da "ide“ gasovod, Koštunica i Tadić će, ipak, imati težak zadatak da ruske zvaničnike pridobiju po pitanju spornih detalja u sporazumu. Kao najbolja opcija nameće se bugarsko rešenje: da sporazum bude samo načelni dokument a da aneksima ugovora budu precizirani detalji. Kako Srbija potpisuje ugovor kojim će biti obuhvaćena tri projekta - izgradnja gasovoda Južni tok, dovršetak podzemnog skladišta gasa Banatski dvor i prodaja Naftne industrije Srbije AD - jasno je da ima puno toga što se mora definisati. Zato je potrebno da budući partneri sednu za sto i dogovore se. Hoće li to biti u Moskvi ili Beogradu? Sada je, međutim, izvesno da je aktuelna vlast u Beogradu rešena da se do kraja izbori sa krizom i svu negativnu energiju po pitanju međudržavnog sporazuma s Rusijom - iskoristi za jačanje Vlade Srbije.