Asanž uhapšen u Engleskoj

S lisicama na rukama, zaraslog u belu bradu, vukući ga jer se opirao i odbijao da hoda vičući i gestikulirajući, desetak policajaca u civilu izvuklo je u četvrtak pre podne iz ambasade Ekvadora na londonskom otmenom Najtsbridžu i odvelo u britanski zatvor Džulijana Asanža (47), proslavljenog osnivača Vikiliksa koji je, u ime “prava javnosti da zna”, objavio američke strogo čuvane tajne “o ratu u Avganistanu i Iraku, o zatvorskom centru SAD Gvantanamo, kao i stotine hiljada diplomatskih depeša i gomile drugih informacija” (“Wikileaks’ Julian Assange arrested in London”, dw.com ).

Objavljeni materijal delovao je senzacionalno, posebno s obzirom na opise metoda iznuđivanja priznanja od zatvorenika u Gvantanamu.

Teška ruka američke sile na putu je da se sada dokopa Australijanca, pomno traženog od Vašingtona, posle sedam godina Asanžovog izmicanja.

“Crni trenutak za slobodu štampe”, sumirao je značaj događaja u Londonu Edvard Snouden, disident američke tajne službe koji je, vođen istovetnim čestitim moralnim nazorima, učinio slično, ali imao je sreće i spasao se bekstvom u Rusiju.

Prekinuo je interkontinentalni let kada je avion kojim je putovao sleteo na pistu u Moskvi.

Snouden je objavio dokumenta Nacionalne agencije za bezbednost (2013.). U vreme prekida avionskog leta u Rusiji, Snouden je bio u društvu “jednog aktiviste Vikiliksa” (Julian Assange Charged by U.S. With Conspiracy to Hack a Government Computer, nytimes.com)

London, 11.04.2019, odvođenje Asanža u policijskom kombiju

Zahtev SAD za ekstradiciju

Formalno, u ogledalu samo jutrošnjeg zbivanja, Džulijan Asanž je uhapšen jer se u jednom trenutku nije odazvao jednom britanskom sudskom pozivu (juna, 2012.).

Međutim, dok su Asanža, “spakovanog” između tesno zbijenih agenata izvlačili na ulicu, i onda do jedniog od tu parkiranih kola za transport uhapšenih u zatvor – službeni zahtev SAD da se Australijanac izruči Americi bio je već u Londonu, na stolu (“Julian Assange arrested at Ecuadorian embassy in London”, theguardian.com) .  

“Marice” su brzo nestale iz vidokruga, i posle ne mnogo vremena, na trotoaru ispred starinske fasade od crvenih cigala, karakteristične za skupi Najtsbridž, video se još samo Kajl Faren, momak od dvadesetak godina starosti, na čijim grudima se video plakat:

“Oslobodite Džulijana Asanža!”.

London, 11.04.2019 - protest ispred ekvadorske ambasade u Londonu, posle hapšenja osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža (Julian Assange)

Izručio ga Lenin Moreno

“Mislim da sam stigao tek pošto su ga odveli. Odveden je oko 10.30. Kada sam stigao, tu su bila parkirana tri ‘vana’, bio je polukrug policije oko ulaza, i jedna žena-policajac zatražila je da se sklonim”, posvedočio je Kajl Faren.

Govorio je novinarima koji su požurili na mesto na vest o događaju. Mada, da će Džulijan Asanž biti izveden iz azila, nagovestili su i engleska i svetska štampa danima ranije. Alarmirao je svetsku javnost Vikiliks.

Hapšenje u Londonu, učinjeno je izvodljivim odlukom novog predsednika Ekvadora Lenina Morena, da se Asanžu otkaže utočište u međunarodno zaštićenom prostoru diplomatskog predstavništva te zemlje. Sve potom bilo je jednostavno.

Diplomata Ekvadora u Londonu pozvao je britansku policiju da dođe, da uđe u zgradu i izvede lice koje se opire zahtevu i ne želi da napusti ambasadu.

Lenin Moreno, novi predsednik Ekvadora, odmah je objasnio zašto je ukinuo azil Asanžu, a njegovpredhodnik Rafael Korea optužio ga je da je izdajica

Vikiliks optužuje

Vikiliks je izjavio da je vlada Ekvadora postupila nezakonito, prekraćujući ranije odobreni politički azil Asanžu.

Asanž je osnivač Vikiliksa i njegov dugogodišnji urednik.

Utočište Ekvadora darovano je tokom vladanja levičarski nastrojenog predsednika te zemlje Rafaela Koree.

Moreno je, međutim, pokrenuo pitanje likvidacije te velike povlastice čim je preuzeo vlast u zemlji 2017. Prvo što je učinio, ukinuo je Asanžu interenet i otežao mu komunikaciju.

Hapšenje je usledilo jedan dan pošto je Vikiliks optužio vladu Ekvadora za “operaciju opsežnog špijuniranja” Asanža, tajnim snimanjem sastanaka i razgovora prinudnog stanara diplomatskog predstavništva sa lekarima i advokatima.

Britanski ministar unutrašnjih poslova Džeremi Hant odaslao je tvit-poruku zahvalnosti vladi Ekvadora i Leninu Morenu lično za donetu odluku.

London je pocupkivao od nestrpljenja da se dokopa čoveka koga traži Amerika.

“Asanž nije heroj i niko ne može da bude iznad zakona”, tvitovao je Hant.

Ustvari, nejaki Ekvador je godinama pod pritiskom Vašingtona, da otkaže utočište Asanžu.

London, 11.04.2019 - protest ispred ekvadorske ambasade u Londonu, posle hapšenja osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža (Julian Assange)

Saopštenje britanske policije

Džulijan Asanž je “sproveden u pritvor policijske stanice u centralnom Londonu, gde će ostati dok ne bude izveden pred sud Vestimnstera, čim to bude mogućno”, izjavio je Skotland-jard.

Dužnost policije je da izvrši zahtev iz sudskog naloga.

Policija je “pozvana u ambasadu od strane ambasadora, posle povlačenja azila od strane vlade Ekvadora”, izjavio je predstavnik policije.

Britanski Houmofis, resor unutrašnjih poslova, potvrdio je postojanje zahteva SAD za ekstradiciju Asanža, “povodom prekršaja u vezi s kompjuterima”, rečeno je u ime resora.

“Možemo potvrditi da je Džulijan Asanž uhapšen u vezi s privremenim zahtevom za ekstradiciju iz Sjedinjenih Država Amerike. On je u Sjedinjenim Državama Amerike optužen za prekršaj u vezi s kompjuterima”, citirano je britansko ministarstvo.

London, 11.04.2019 - osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž danas je uhapšen ispred ambasade Ekvadora u Londonu pošto je izbačen iz ambasade

Optužnica spremljena

Hapšenje u Londonu podiglo je na noge svu štampu.

Pobornici davnašnje parole njenih profesionalaca, “Objavi, pa makar te prokleli!”, skloni su da u Asanžovom slučaju zapaze podvig koristan demokratiji. Međutim, u establišmentu širom sveta, a u Americi posebno, mnogo je onih drugih, čiji je stav izrazio savetnik za bezbednost Majk Pompeo, opisavši Vikiliks kao “neprijateljsku organizacuiju bez države”. 

SAD od 2017. imaju optužnicu pod pečatom protiv Džulijana Asanža, spremljenu. Prema Asanžovom advokatu, to je 2018. otkriveno slučajno, greškom tužioca. S faktom hapšenja, optužnica je od četvrtka javna.

Optužnica tereti Asanža “da se marta 2010. angažovao u zaveri zajedno sa Čelzi Mening, bivšim obaveštajnim analitičarom Armije SAD, u pomaganju Mening da slomi šifru u kompjuterima Ministarstva odbrane SAD, vezanim uz Mrežu tajnog internet protokola (SIPRNet), veza vlade SAD, korišćenih za poverljiva dokumenta i komunikacije”.

Mening, koji je imao (a kasnije, imala, jer je promenio pol) pristup kompjuterima, pošto mu je obaveštajna analiza bila dužnost – koristio je kompjutere za “utovar” poverljivih dokumenata koje će potom prosleđivati Vikiliksu (What Does the Assange Arrest Mean for Press Freedoms in America, nationalinterest.org).

Arhivska fotografija Džulijana Asanža, dok je uživao zaštitu ekvadorske ambasade u Londonu

Tandem Džulijan – Čelzi

Godine 2010, Čelzi (u to vreme Bredli) Mening propustio je Vikiliksu više od 750 hiljada poverljivih dokumenata, “što je jedna od najvećih provala u istoriji SAD”.

Mening je osuđen za špijunažu, na 35 godina zatvora. Predsednik Barak Obama preinačio je i smanjio kaznu pri polasku sa dužnosti u Beloj kući. Čelzi Mening je kasnije osuđena zbog odbijanja da svedoči, mada na kraću kaznu.

Pred sudom u SAD, Asanž će se pojaviti 2. maja, objavio je Hanter DeRenzis, reporter američkog Nešenel interesta.

Međutim, šta je sa listovima. Vašington post, Njujork tajms, Gardian.., prenosili su fajlove koje je doturao Vikiliks? Zanimljivo će biti suđenje koje pretstoji Džulijanu Asanžu kada se uskoro nađe u Americi.