Evropska unija pred britanskim rebusom: kako odlazak (iz EU) pretvoriti u ostanak?

Trebalo je da petak 29. februar bude dan slavlja za 17 miliona Britanaca koji su pre skoro tri godine glasali za Bregzit - izlazak njihove zemlje iz EU.

Umesto toga, "bregzitovci" su se okupili u Londonu da protestuju ispred Parlamenta u kome su poslanici po treći put odbacili dogovor o  izlasku iz Evropske unije, postignut posle pregovora premijerke Tereze Mej sa evropskim pregovaračkim timom.

Velika Britanija je i dalje u EU.

London 29. mart 2019, - Britanski parlament u peteak je po treći put glasao protiv predloga premijerke Tereze Mej o sporazumnom izlasku Kraljevstva iz Unije

Odbačeni tekst

Odbačeni tekst od 585 stranica regulisao je uslove "razvoda" između Velike Britanije i Evropske unije, između ostalog, po pitanju britanskog duga, prava Britanaca koji žive u EU i državljana EU u Velikoj Britaniji, kao i osetljivo pitanje „mekane granice sa Irskom“ koja prolazi između britanske provincije Severne Irske i članice EU - Republike Irske. 

Po prvoj verziji dogovora o Bregzitu, koju je britanski parlament odbacio u januaru ove godine, izlazak Velike Britanije bio bi proces dug četiri godine tokom kojeg bi britanska provincija Severna Irska ostala deo evropske carinske unije.

Tako bi, posle izlaska Velike Britanije iz EU, carinska kontrola roba postala obavezna ali tek na unutrašnjoj britanskoj granici - između britanske provincije Severne Irske i ostatka britanske teritorije.

"Odlazak znači odlazak", vikali su razjareni "bregzitovci" u Parlamentu i na ulicama, podsećajući da je 17 miliona britanskih glasača na referendumu 2016. godine podržalo napuštanje EU.

Pristalice izlaska iz Evropske unije demonstriraju u petak ispred britanskog parlamenta, tražeći da se poštuje volja većine građana koja je glasala za Bregzit

Pitanje granica

Pitanje granice između Velike Britanije i Republike Irske je neuralgična tačka u britansko-evropskom "razvodu". 

U burnim raspravama u Evropskom parlamentu, tvrdi "bregzitovac" Najdžel Faraž ne bira reči da bi osudio dogovor o Bregzitu koji su ispregovarali britanska vlada i EU. Faraž tvrdi da se njime vrši "aneksija" dela teritorije Ujedinjene kraljevine.

Škotski poslanici iz britanske delegacije u Evropskom parlamentu redovno mu uzvraćaju da Škotska "hoće da ostane u Evropi". Irski poslanici iz iste delegacije otvoreno najavljuju da su spremni da posle Bregzita organizuju referendum o otcepljenju Severne Irske.

Početkom marta britanski parlament po drugi put je odbacio predlog  premijerke Mej o izlasku iz Evropske unije upravo zbog ovog pitanja granica.

Uoči glasanja, premijerka Mej dobila je "dodatne garancije" EU da će mekana granica između Republike Irske (članice EU) i britanske provincije Sevrena Irska, biti ukinuta posle dve godine.

Prema tim "dodatnim garancijama" britanska provincija Severna Irska ostala bi vezana za evropske norme (sanitarne, pravne i poreske) "samo" do 31. decembra 2020. godine. Uprkos tome, britanski poslanici glasali su "protiv" dogovora.

Neizvesno je kako će Velika Britanija i EU rešavati ovaj tipično balkanski rebus čiji su ključni elementi teritorija, granice i "višak istorije".

Šta sad ?

Treće odbacivanje Bregzita, znači da je sve verovatnije da će Velika Britanija morati da napusti EU do 12. aprila u ponoć i to bez dogovora.

Da je britanski parlament u petak podržao dogovor koji je po treći put ponudila premijerka Mej, onda bi granični datum za napuštanje EU bio 22. maj u ponoć - dan pre održavanja "evropski izbora" za mesta u Evropskom parlamentu.

Prvobitno je rok za izlazak Velike Britanije bio 29. februar, ali su lideri EU na poslednjem samitu pomerili datume. Tako su Britancima ostavili odškrinuta vrata za prihvatanje dogovora prilikom nekog od narednih glasanja ili narednih referenduma.  

Britanska vlada sada ima mogućnost da do 12. aprila predloži "alternativni plan". Pošto taj rok za napuštanje Evropske unije ističe već za dve nedelje, očekuje se da će premijerka Mej, na vanrednom samitu EU 10. aprila, zatražiti novo odlaganje izlaska iz EU.

U ponedeljak 1. aprila britanski parlament će glasati o više mogućih opcija, ali ishod tog glasanja neće biti obavezujući za premijerku.

Odluka o novim izborima mogla bi da bude donesena bilo zato što je premijerka Mej odlučila da na taj način izađe iz ćorskokaka, bilo zato što je Parlament izglasao nepoverenje vladi.

Poslednjih nedelja kruže nezvanične informacije da čelnici evropskih institucija priželjkuju ostavku Tereze Mej i nove izbore u Velikoj Britaniji. U tom slučaju nova britanska vlada bi sela za pregovarački sto sa EU, a onda bi bio raspisan i novi referendum.

Tako bi, kako se izgleda nadaju stratezi EU, bio poništen rezultat prvog referenduma i Velika Britanija bi ostala u EU kao da se ništa nije desilo.

Ponavljanje različitih oblika glasanja je tipična "alhemičarska" metoda EU koja sve može da pretvori u sopstvenu suprotnost. Setimo se da su tako francusko, holandsko i irsko "ne" Lisabonskom ugovoru na kraju postali "da".  

Čuju se međutim i upozorenja da je strategija ponavljanja referenduma opasna jer su je građani prozreli. Njen rezultat bi u britanskom slučaju mogla da bude kontrareakcija građana i još masovnije glasanje za Bregzit i odlazak iz EU.

U slučaju da Bregzit bude ponovo odložen, Velika Britanija će u vreme održavanja evropskih izbora od 23. do 26. maja i dalje biti punopravna članica EU. Zbog toga će, uprkos želji većine da napuste EU, Britanci morati da učestvuje na tim izborima.

Federalistička struja u EU na čelu sa francuskim predsednikom Makronom, koja sebe naziva "progresisti", strahuje da bi Britanci izabrali veliki broj evro-skeptičnih poslanika i da bi oni zatim u Evropskom parlamentu ojačali političke grupe nacionalista, suverenista i krajnje desnice.

Posledice Bregzita

U evropskim medijima Britanci se u propagandističkom maniru prikazuju kao gubitnici koji rade u korist svoje štete. U maniru predizbornog blefiranja, francuski predsednik Makron, na primer, ne prestaje da daje komentare tipa "sami su izabrali - sad neka idu".

U slučaju da Velika Britanija izađe iz EU bez dogovora, Bregzit će nesumnjivo biti težak udar kako za ekonomiju tako i za politički ugled Unije.

Grupa Euler Hermes, koja se bavi ekonomskim analizama, procenjuje da će evropska preduzeća koja posluju sa Velikom Britanijom i te kako biti pogođena. Pad funte, usporavanje britanske ekonomije, očekivani zastoj u britanskim preduzećima...

Sužavanje slobodne trgovine sa Velikom Britanijom pogodiće pre svega nemački izvoz koji će se smanjiti za 8,4 milijardi evra. Samo automobilska industrija izgubiće skoro dve i po milijarde. Bregzit će doneti gubitke i privredama Holandije, Irske i Belgije.

Najviše će biti pogođene hemijska industrija, zatim proizvođači mašina i opreme i prehrambena industrija.

Francuski ekonomista profesor David Kajla upozorava da u priči o navodnom urušavanju britanske ekonomije u slučaju Bregzita bez dogovora - nema mnogo istine. Londonski Siti (City) neće izgubiti primat evropskog i međunarodnog finansijskog centra - ocenjuje on.

Što se tiče industrije - gubici bi bili toliko veliki da bi obe strane i Velika Britanija i kontinentalna Evropa - brzo sklopile sporazum o ukidanju carinskih taksi.

Profesor Kajla daje primer motora Rols Rojsa za avione Erbas koji se sklapaju u Tuluzu. Carinske takse značile bi poskupljenje troškova proizvodnje aviona Erbasa koji ne bi mogao da izdrži konkurenciju sa Boingom. Erbas ne može bez Rols Rojsovih motora, a ne može ni da preseli svoje preduzeće sa 12 hiljada zaposlenih u Veliku Britaniju. Obema stranama jedino preostaje hitan sporazum.

Ne iznenađuje zato što EU na sve načine pokušava da zadrži Veliku Britaniju u EU. Važniji su interesi industrije nego volja naroda iskazana na referendumu. Ogromni ekonomski interesi objašnjvaju zašto se "odlazimo iz EU", zaokruženo na referendumskim listićima, u praksi pretvaralo u "ostajemo u EU".