Derusifikacija Donalda Trampa

U Americi, “lik sezone” je Robert Mjuler, advokat, jedno vreme direktor FBI, ovlašćen od američkog tužilaštva da istraži da li je predsednička kampanja Donalda Trampa vođena u dosluhu s Moskvom.

Mjulerova istraga produžila se skoro dve godine, od maja 2017. do marta 2019.

Specijalni islednik nije tokom tog vremena dao ni jednu jedinu izjavu – ali, posle njegovih ispitivanja, podignute su 34 optužnice, među kojima i protiv ličnosti koje su u nekom trenutku sarađivale s predsednikom Trampom.

Prošle nedelje, Mjulerova sonda izvučena je iz političke prljavštine na površinu, i istražitelj je nalaz doneo na sto tužioca SAD, Vilijama Bara.

Donald Tramp i Robert Mjuler

Raport istrage prosleđen Kongresu

Nalaz je sumiran i bar je zaključke prosledio Kongresu, Komitetu za pravna pitanja.

Mjuler “nije ustanovio da su članovi Trampove kampanje bili u dosluhu ili u koordinaciji sa ruskom vladom, u pokušajima njenih uplitanja”, izvestio je tužilac SAD. Dalje, “nema dovoljno evidencije” da bi se ustanovilo da je Tramp delovao kršeći zakon, rezimiran je dalji važan nalaz istrage.

Sve ostalo, što je povodom afere Tramp-Rusija prosleđeno Kongresu, nije bez određene važnosti, ali sasvim je daleko od očekivanja predsednikovih političkih protivnika od državno preduzete istrage.

Dosije optužbi na račun Trampovog “šurovanja” s Vladimirom Putinom, lišen je supstance. 

Priložen je i ostatak istražnog nalaza, ali to ni iz daleka ne odgovara hipotetičnim nagađanjima da će Mjulerov nalaz, kada jedanput bude objavljen, sadašnjeg predsednika SAD koštati položaja i da će mu se možda čak suditi i za izdaju.   

Robert Mjuler poslao je izveštaj 22. marta

Tramp tvituje

Čuvši vest, Tramp je posegnuo za tviterom.

“Nema dosluha. Nema opstrukcije. Potpuno i totalno oslobađanje. Održite Ameriku velikom!”, reagovao je šef države.

Šef SAD je celu stvar okarakterisao kao “pokušaj blaćenja koji je propao”, rekavši da je “sramota što su naša zemlja i vaš predsednik morali kroz to da prođu”.

Trampov pravni tim izjavio je da izveštaj podrazumeva “kompletno i totalno opravdanje predsednika”...itd (“Mueller report found no evidence of Trump-Russia collusion: Justice Dept”, DW. com).

Mjulerov nalaz smesta je odjeknuo u Evropi, gde je dugo tinjala nada da će američka istraga nekako “isterati zeca”.  Sada je, pak, ispalo: a ko je to rekao!? Čak je očitana i lekcija američkim demokratama.

Dosta Rusije. Posle Mjulera, vreme je da se demokrati usredsrede na Ameriku. Vreme je da se pažnja pokloni pitanjima važnim većini elektorata.

Prva strana zaključaka o Mjulerovom izveštaju koji je poslat 24. marta Kongresu i Senatu

Demokrati sami zaboli trn u nogu

Mjulerov izveštaj “dobra je vest za Republikansku partiju generalno, a za Donalda Trampa naročito”. Međutim, dobra je vest i za zemlju. Nije pronađen dokaz da je kampanja vođena u dosluhu Trampa i Moskve, kažu sada britanski komentari (“Enough Russia: after Mueller, it’s time for Democrats to focus on Amerika”, theguardian.com ).

U visoko-polarizovanom svetu, kakav je svet danas, Mjulerov izveštaj je rđava vest za američku Demokratsku partiju.

Ali, “u najvećem, to je rana naneta samome sebi”. Nije smelo da Mjulerov izveštaj bude u srži njene ukupne političke agende, i da se tretira kao spektakl za ubiranje političkih poena.

“Šira populacija nikada nije imala interesovanje za Mjulerovu istragu, uveliko je smatrajući samo još jednim dokazom više za ono što u vezi s Vašingtonom i inače nije u redu, a tiče se elita koje zagledaju u pupak, zaokupljene same sobom, i više ih se tiče poraz jednih od drugih nego pomaganje zemlji”, pridikuju američkim elitama iz liberalne Britanije.

Kandidat za još jedan mandat

Afera povodom Trampa i Rusije obećava jedinstven prilog američkoj istoriji. Prvi put je jedan predsednik SAD, bez dokaza, otvoreno sumnjičen da izdaje nacionalni interes i radi za rivalsku stranu silu. I samo zbog toga što kandidat-konkurent na predsedničkim izborima, Hilari Klinton i Demokratska partija, u ideologizirano anti-ruski vođenoj kampanji, nisu uspeli da shvate da za Trampa glasaju Amerikanci kojima je dosta kastinski ustrojene permanentne vlasti američkih elita – onog što politički samozvanac, biznismen Tramp, naziva “dubokom državom” i “establišmentom” i obećava da će je slomiti. 

Mjulerov raport okrenuo je sada vodu u mlinsko korito predsednika na vlasti. Njegovo pozicioniranje u vezi je sa stvarima koje je postigao u zemlji, u vreme dok su rivali gubili poente, svodeći kritiku predsednika na optužbe povodom Rusije.

Da su izbori danas, Tramp bi bio na putu za još jedan mandat, saglasno mnogostrukim ekonomskim modelima, s reputacijom merila za predviđanje pobednika i gubitnika predsedničke trke (“How Trump is on track for a 2020 landslide”, politico.com).

Ključne pojedinosti tiču se stanja američke ekonomije. Ekonomija beleži rast proizvodnje, s niskom nezaposlenošću, s nadnicama u porastu i niskim cenama gasa i niskom inflacijom.

Osim toga, Tramp je predsednik na dužnosti i ima poziciju onog u sedlu. “Trka za 2020. počinje sada”, prognozira američki Politiko.

Crna mačka u mračnoj sobi

Upitan o američkoj istrazi i njenom istražnom nalazu, službeni govornik Kremlja Dmitrij Peskov, citirao je kinesku izreku: “Teško je u mračnoj sobi pronaći crnu mačku, pogotovo ako ona tu i nije”.

Kremlj je sve vreme insistirao da nema opravdanja optuživanju Rusije za mešanje u američke izbore 2016, te nije ni iznenađen saopštenjem da američki specijalni istražitelj nije ustanovio da je bilo Trampovog “dosluha”.

Drugim rečima, nema razloga da se samo Tramp oseća rehabilitovanim. Ima razloga da se rehabilitovanom oseća i Rusija.

U Moskvi se često ponavljalo da je izraženo neprijateljska, antiruska kampanja u funkciji američke unutrašnje politike, na terenu obračuna vodećih partija pred biračima.

Ipak, daleko je novo svanuće na horizontu odnosa SAD i Rusije. Američka politika konfrontacije prema Rusiji izražena je na svim tačkama, od Ukrajine do Venecuele (“Russia joins Trump in post-Mueller report victory lap”, washingtonpost. com).

Bez uzleta u nebesa

Na ruskoj strani nema uzleta u očekivanjima. Mada, šef tela za spoljnu politiku parlamenta, Konstantin Kosačov, procenjuje da je Mjulerov izveštaj ključne karte dobacio u ruke timu Donalda Trampa.

“Postoji prilika da se resetuje mnogo u našim odnosima, ali pitanje je hoće li Tramp rizikovati”, komentarisao je Kosačov.

On je zažalio zbog “dve izgubljene godine, tokom kojih su rusko-američki odnosi ometeni sankcijama i produženim optuživanjima” (“Russians Hope Mueller Report Opens Door to Improved U.S. Ties”, nytimes. com)

Ekspert za spoljnu politiku, predsednik Saveta Rusije za spoljnu i odbrambenu politiku Fjodor Lukjanov, kao da veruje da niko ništa neće rizikovati, osim onih “sa iluzijama da će se sada dogoditi nešto novo”.

Lukjanov procenjuje da će Kremlj ostati pri pokušajima obnavljanja rusko-američkih veza, ali “s njegove tačke gledišta, to je krajnje beznadežno”, citiran je stručnjak.

Ruska štampa uspela je da “uštedi prostor” na stranicama, ne trudeći se da šire zađe ni u prikaz važnog američkog zbivanja, ni u eventualno pozitivne posledice događaja u sferi odnosa dve sile. Izuzetak je moskovski Komersant, sa izvodima iz američkih komentara.

Mnogo je brzo probuđenog, a onda splasnulog optimizma iz pojedinih prethodnih prilika, pa su novine možda izvukle nauk.