IGRA NACIONALNOG SAMOUBISTVA ILI VLADA NACIONALNOG SPASA

Zvaničnici EU najavili su da će 2012. godina biti teška po ekonomiju i standard članica EU uz jake mere štednje i finansijsku disciplinu. EU je donela odluku o formama sankcija na uvoz iranske nafte što će negatvno uticati na energetsku situaciju u značajnom delu EU, posebno Grčkoj koja je sa Turskom potpisala ugovore oko isporuka iranske nafte.

Sada je Grčka pred teškom odlukom da se odrekne svog aranžmana sa Iranom u interesu jedinstvene politike EU. Prema podacima EU za 2010. godinu Grčka je uvezla 46 odsto sirove nafte iz Rusije i 16 odsto iz Irana, iz Saudijske Arabije i Kazahstana po 10 odsto, iz Libije devet odsto a iz Iraka sedam procenata. Analize, po podacima do kojih je došao Reuters, pokazuju da je u septembaru 2011. godine bilo četiri utovara sirove nafte za Grčku iz terminala Sidi Kerir na egipatskom delu Mediterana. Još tri tankera su otpremljena u oktobru. Trgovci ne kriju da su svi ti tankeri prenosili iransku tešku naftu u Grčku i da predstoji još utovara u novembru”. Odricanje Grčke od iranske nafte značiče veće vezivanje za Rusku Federaciju i pojačaće ruski uticaj u Grčkoj što će biti nepovoljno za Brisel i Vašington... Posledice energetske saradnje Grčke sa Iranom oko nafte ostaviće vidne traume na Grčku ekonomiju i energetiku.

Kako preživeti krizu?

”Hoćemo li preživeti novu godinu“, glasi naslov u nedeljniku Proto tema. „U najboljem slučaju 2012. biće nam lošije nego 2011. U najgorem slučaju Grčkoj preti stečaj.“

Podaci su neumorni i nemilosrdni. Tokom 2012. godine Grci moraju platiti dodatnih 7,5 milijardi evra poreza. Povećava se porez za desetak stavki i uvode se novi, a istovremeno se nastavlja pad ekonomije. Nakon što je BDP 2011. pao za šest posto, 2012. godine ekonomija će se - u petoj godini recesije - smanjiti za još tri posto. Grci moraju smanjiti budžetski deficit s 10 na 4,7 posto, a do 2015. na 1,1 posto BDP-a, što su elementi “šok terapije”.

Grčko udruženje trgovaca očekuje ove godine 60.000 bankrota što će jako pogoditi mala i srednja preduzeća i trgovnu u narednoj turističkoj sezoni, smanjenjem ponude za turiste zbog velikog broja zatvorenih radnji. Sve će to pojačati “sivu ekonomiju” i rad „na crno”, uz dodatnu korupciju i pojačani kriminal. To će se odraziti na standard gradjana ali i džepove i sigurnost stranih turista tokom 2012. godine i njihove odluke da “odstupe” od grčkih turističkih ponuda i krenu masovnije ka Turskoj, Bugarskoj i drugim destinacijama.

Politički “ruski rulet”

Vodeće političke partije u Grčkoj, pre svih PASOK i Nova demokratija, medjusobno, odnosno sa gradjanima Grčke pokušavaju da organizuju “ruski rulet”, odnosno igru “nacionalnog samoubistva”. Parlamentarne stranke su formirale prelaznu vladu sa Lukasom Papademosom koji je dobio mandat od grčkog parlamenta, ali pre svega od MMF i EU za uravnoteženje situacije i sporovodjenje usvojenih mera. Pre Uskrsa, odnosno 15. aprila, od strane Nove demokratije i Antonisa Samarasa zagovara se održavanje parlamentarnih izbora a isto misli i ministar finansija Venizelos iz PASOK-a. Nova demokratija će izvesno je, ako na nju oligarhije iz EU ne budu vršile pritisak, tražiti izbore do 15. aprila 2012. godine ili će zapretiti izlaskom iz vlasti što bi značilo pad prelazne vlade Lukasa Papademosa. U anketi koju je objavio list To Vima, konzervativci mogu računati na najveću potporu birača, ali to je samo 21,4 posto. Socijalisti, koji su u okotobru 2009. godine imali 44 posto i bili najsnažnija stranka, danas imaju podršku samo 12,6 posto birača. Ipak zabrinjava što je gotovo 48 odsto birača za sada neopredeljeno što govori o gubitku poverenja gradjana u političke partije i otvara opcije da Grčka sklizne u neke oblike “vanrednog stanja”. Istraživanja govore da četiri od deset ispitanika smatraju da bi u tom slučaju Papademos trebalo da ostane premijer jer nije član nijedne stranke. Ovo je samo pokazatelj da u sadašnjem trenutku ni jedna partija sama ne bi mogla da vlada nego jedino široka koalicija skoro svih parlamentarnih partija, kao vlada “nacionalnog spasa”.

Povratak drahme –krah ekonomije Grčke?

Već su istaknute procene za i protiv vraćanja nekadašnje nacionalne valute u Grčkoj, drahme koja je imala svoju milenijumsku istoriju. Šef grčke narodne banke kaže: ”Povratak na drahmu bio bi pravi pakao.“

Prema prvom bankaru Grčke “došlo bi do velike nestašice nafte i drugih derivata, ali i hrane, došlo bi do sloma bankarskog sistema, hiperinflacije i masovnog gubitka kupovne moći. Škole i bolnice morale bi se zatvarati a policija i vojska više ne bi imale goriva za svoja vozila, javna uprava bila bi skoro uništena.“

Ove katastrofične ocene i procene treba ozbiljno da upozore pre svega političare, biznismene, bankare i velike neplatiše poreza da bi Grčka mogla da dodje na ivicu ne samo urušavanja već i gradjanskih nemira sa teškim posledicama po EU i region.