Dik Marti o Specijalnom sudu za Kosovo: "Evropske kancelarije vrše politički pritisak"

Poslednji put sam intervjuisala švajcarskog senatora Dika Martija krajem januara 2011. godine u Savetu Evrope u Strazburu, neposredno pošto su poslanici iz 47 država - članica ove panevropske organizacije usvojili njegov izveštaj o "navodima o trgovini organima na Kosovu" i izglasali rezoluciju o tome.

Tačno posle osam godina, sada penzionisan, senator Marti došao je opet u Savet Evrope - ovoga puta da predstavi svoju autobiografsku knjigu "Izvesna ideja o pravdi". Knjiga je ovih dana bestseler u Švajcarskoj. Marti kaže da ju je napisao pošto je dobio "privremenu amneziju" koja je trajala skoro čitav jedan dan i završila se bez ikakvih posledica. U njegovoj memoriji taj dan je bespovratano "izbrisan" iako su mu poznanici potvrdili da je držao izvanredan govor na nekom skupu, drugi da su zanimlјivo ćaskali, treći da su zajedno večerali.

Dik Marti predstavio je u Strazburu svoju knjigu "Izvesna ideja o pravdi"

Tajni zatvori CIA-e po svetu i trgovina ljudskim organima na Kosmetu

Uprkos tome što su mu lekari rekli da se "privremene amnezije" retko ponavlјaju, Marti kaže da se odjednom suočio sa činjenicom koliko je naša memorija nešto dragoceno. Odmah je seo da piše sve što mu se dogodilo u toku njegove uzbudlјive karijere tokom koje je bio javni tužilac u kantonu Tićino (jedno vreme zajedno sa Karlom del Ponte), zatim je bio predsednik vlade kantona, da bi postao senator i član skupštinske delegacije Švajcarske u Savetu Evrope, panevropskoj organizaciji koja se bavi poštovanjem lјudskih prava i funkcionisanjem pravne države u 47 država članica.

Marti će u Savetu Evrope steći svetsku slavu izveštajem o tajnim letovima i zatvorima CIA čije su postojanje zapadnoevropske zemlјe negirale, sve dok Martijeve navode nije potvrdio sam tadašnji predsednik Džordž Buš.

Kada sam ga poslednji put intervjuisala pre osam godina, upozorio je na opasnost da njegov izveštaj ostane "mrtvo slovo na papiru", kako je rekao. Istina, stvari danas u pogledu pravosudne istrage o navodima o trgovini organima na Kosovu nisu baš daleko odmakle, ali se nešto ipak pomera. Sada, izgleda, u Specijalnom sudu za Kosovo sa sedištem u Hagu postoji lista optuženih i da ima Albanaca sa Kosova koji su rekli da će se odazvati pozivu suda. Pitam gospodina Martija da li mu to daje nadu.

Marti odgovara da "ne može da proriče".

Korica knjige Dika Martija ""Izvesna ideja o pravdi"

Borba za istinu i borba "za arhivu"

"Mogu da konstatujem da postoje dve tendencije. To je moj utisak. Jednu tendenciju čine lјudi koji se iskreno i časno bore kako bi istina izašla na videlo. Ima, međutim, velikih političkih interesa zbog kojih postoji druga tendencija - da se cela ta priča stavi u arhivu iz razloga mira, bezbednosti i ne znam još čega. I ima očigledno političkih pritisaka koji kažu "prestanimo sa tom aferom, to je završeno".

Dodaje da ti pritisci dolaze iz kancelarija različitih evropskih država. 

"To su one iste države  koje su pravile prepreke kada sam pripremao i podneo izveštaj Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope o tajnim zatvorima. Govorili su da je to u višem interesu njihovih država, njihove bezbednosti i ne znam šta sve još i da zato nije trebalo da se otkrije ono što se zna", objašnjava naš sagovornik.

Marti podseća da je njegov izveštaj o "navodima o trgovini organima na Kosovu"  usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope u kojoj četiri puta godišnje u Strazburu zasedaju poslaničke delegacije iz 47 država članica. Izveštaj je usvojen ubedlјivom većinom.

"Izveštaj smo mogli da podnesemo Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope jer smo imali uverlјive elemente, jer smo imali svedočenja koja su bila podudarna, koja nisu poticala od samo jedne osobe. Imamo čak i svedočenje jedne osobe koja priznaje da je i ona sama kriva. Naš izveštaj nije napisan na osnovu pretpostavki već na osnovu svedočenja. Pravosudnu istragu sprovodi pravosuđe, a mi smo u parlamentarnoj istrazi konstatovali jasno da postoje veoma zabrinjavajući aspekti koji traže delovanje pravosuđa", objašnjava Dik Marti. 

Međunarodna zajednica ocenila je 2011. godine  njegov izveštaj kao ozbilјan i uverlјiv i ustanovila je instituciju tužioca i jednu specijalnu istražnu jedinicu sastavlјenu od četrdesetak stručnjaka, baziranu u Hagu.

"U julu 2014, američki tužilac Klint Vilijamson izjavio je da je istraga koju je vodila ta specijalna jedinica došla do nalaza koji potvrđuju navode iz mog izveštaja. Od tada se čeka na podizanje otpužnica. U dva navrata su se promenili tužioci. Na žalost, izgubilo se mnogo vremena i to je prepreka za pravdu kao što znate. Veoma žalim zbog toga", kaže Dik Marti.

Promene tužilaca i nestajanje dokaza

Na primedbu da je specijalni sud za Kosovo zaista specijalan primer u pravosudnoj međunarodnoj praksi jer je prvo ustanovlјena funkcija tužioca, a tek potom sud, Marti kaže da je stekao utisak da se izgleda pošlo od ideje da u svakom slučaju "ionako nema dovolјno materije za podizanje optužnice".

"Međutim američki tužilac Klint Vilijamson je bio sasvim jasan kada je rekao da njegovi nalazi potvrđuju navode iz mog izveštaja. Šteta je što je posle te njegove izjave - podneo ostavku. Bilo je potrebno više od godinu dana da bude zamenjen drugim tužiocem koji je takođe otišao i bilo je potrebno da se zatim imenuje treći tužilac", dodaje Marti.

Iako se pre osam godina zalagao za formiranje specijalnog suda "ad hoc" sa sedištem van Kosova, sada misli da je možda suštinska "anomalija" u tome što aferu nije preuzeo Haški sud - Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju.

 "Taj je sud počeo da se bavi ovim slučajem, ali je zatim konstatovao da nije nadležan za ono što se događalo na teritoriji Albanije. Mislim da je tužilaštvo trebalo da tada traži proširenje svoje nadležnosti kako bi svima moglo da se sudi na istom nivou", ocenjuje Marti.

Kažem mu da sam 2013. godine intervjusala Karlu del Ponte koja je tada tvrdila da je imala dokaze vezane za navodnu trgovinu organima na Kosovu, da su ti dokazi držani u haškom sudu i da su nestali.

"Tačno je to. Istražitelј haškog suda istraživao je u takozvanoj "žutoj kući" gde su nađeni tragovi krvi, špricevi, lekovi itd. koji bi mogli da navedu na pretpostavku  da je bilo krivičnih dela počinjenih nad zaroblјenicima. Bilo je više elemenata i više indikacija koje su išle u tom pravcu", potvrđuje Dik Marti i dodaje:

"Tražio sam da dobijem uvid u taj dokazni materijal - bio sam iznenađen i šokiran kada sam saznao da je sav taj materijal uništen. Izgleda da je napravlјeno čišćenje".

Marti naglašava da kao dugodišnji javni tužilac u Švajcarskoj zna da se dokazni materijal uništava samo posle dugog niza godina čak i u slučajevima koji se ne okončaju osudom i zaklјučuje da uništavanje dokaza u Haškom sudu "baca senku na čitavu aferu".

Istina pre svega

Posle podnošenja izveštaja u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Dik Marti je bio meta optužbi da se navodno stavio na stranu Srba, a protiv Albanaca. Kaže da ga povređuju optužbe da se stavio na stranu jednih protiv drugih.

"To apsolutno nije tačno. Nemam nikakv interes da budem za jedne protiv drugih. Ono što je važno, i to pre ustanovlјavanja krivice, jeste da se ustanovi istina. Potrebno je da preživeli i članovi porodica nestalih lica, i to sa obe strane i sa srpske i sa albanofonske, mogu da saznaju istinu. Na žalost, možemo da konstatujemo da postoji velika napetost i da još nema preduslova za stvarno pomirenje. Verujem da za istinsko pomirenje pre svega treba da ustanovimo i prihvatimo istinu". 

Završavamo razgovor jednom anegdotom sa železničke stanice u Bernu na kojoj se naš sagovornik nekoliko godina posle objavlјivanja izveštaja Saveta Evrope našao jedne zime oko šest sati uveče kada je najveća gužva.

"Jedan čovek mi je prišao i na nemačkom jeziku koji govori kao stranac - dovolјno dobro da bude razumlјiv, rekao mi je:

"Ah, to ste vi Dik Marti koji je dobio milion franaka od srpske tajne službe". Vikao je. Svi su pogledi bili uprti u mene. Posle nekoliko sekundi i prvog iznenađenja, pribrao sam se i odgovorio mu:

"Ali dragi gospodine da li zaista mislite da bih ovde sa vama po hladnoći čekao tramvaj da sam od srpskih službi dobio milion?"

Ljudi su počeli da se smeju i taj čovek je otišao. To nije jedini put da mi se lјudi tako obraćaju. To pokazuje da su emocije posle sukoba još uvek veoma, veoma jake", kaže na kraju razgovora za Balkanmagazin Dik Marti.