Francuska se ne smiruje: Makronova strategija laži i batine

Nataša Jokić, Strazbur

Prvo političko hapšenje u Parizu nagoveštava da francuski predsednik dobro zna da neće moći da se održi na demokratski način na vlasti niti da sprovede svoje reforme čiji teret snosi samo jedan deo društva
(foto, Pariz: hapšenje Erika Druea, portparola "Žutih prslika")

Grupa građana okupljena nešto čeka. Dolazi policija i hapši jednog od njih prilično brutalno. Ostali protestuju uzvikujući. Policija privodi još četvoricu. Ministrastvo unutrašnjih poslova zatim saopštava da je prvi građanin uhapšen zato što je učestvovao na ne-legalnim demonstracijama za koje nije izdata dozvola.

Niste jedini ako ste pomislili da je ovo opis hapšenja Putinovog oponenta u Moskvi o kojoj su prošle godine nadugačko javljali svi zapadni mediji. Ne, ovo se dogodilo u Parizu - pre dva dana uhapšen je, pa sinoć pušten, jedan od portparola pokreta "Žutih prsluka" Erik Drue, šofer, star 33 godine, otac troje dece.

Drue tvrdi da nije došao da demonstrira već se sa svojim drugovima okupio kako bi odali poštu ranjenim i poginulima tokom proteklih protesta koji su počeli 17 novembra širom Francuske. Navodno, okupili su se da večeraju u restoranu.

Ono što zabrinjava - to je prava "haranga" francuskih, pre svega elektronskih, medija koji su uz početnu vest o hapšenju odmah lansirali vest da je Drue "inače" na izborima glasao za Marinu Lepen. To je lansirao jedan od novinara poznatih po sklonosti da govori ono što je više prikladno nego istinito. U roku od samo nekoliko sati svi su govorili o tome da je ovaj istaknuti "žuti prsluk" zapravo čovek krajnje desnice. Ispostavilo se sutradan da on ne samo da nikada nije izjavio da je glasao za Lepen, kako mu je novinar pripisao, već je izjavio obrnuto da NIJE glasao za liderku tadašnjeg Nacionalnog fronta. 

Najvažnije je međutim da je laž prošla jer posle objavljivanja prave vesti većina medija je nastavila u stilu 'Erik Drue osumnjičen da je glasao za krajnju desnicu".

Održavanje na vlasti

U bezbrojnim raspravama sa manje - više istim analitičarima skoro da se uopšte ne otvara suštinsko pitanje: da li je hapšenje Druea zapravo političko hapšenje, neprihvatljivo za demokratiju ?

Ovo je posebno zabrinjavajuće ako se setimo da je ministar unutrašnjih poslova Kastaner u decembru na jednom kongresu privatnih preduzeća za bezbednost najavio da će unutrašnji poslovi bezbdnosti biti privatizovani i da to neće više biti tabu. Država ne može sve sama - rekao je tada.

Uostalom mnogi demonstranti su na društvene mreže postavili snimke na kojima se vidi kako ih rasteruju i tuku ljudi bez policijskih oznaka, obučeni skoro kao policjaci u takvim prilikama.

Ima drugih znakova da predsednik Makron ide na strategiju laži i batine. Prvo političko hapšenje nagoveštava da francuski predsednik zna da neće moći da se održi na demokratski način na vlasti niti da sprovede svoje reforme čiji teret snosi samo jedan deo društva.

Državna građevina preti da se uruši zbog ove neravnoteže između s jedne strane privilegovanog sloja najbogatijih koji ne plaćaju poreze i sa druge strane mase koja mora sve da plati i ne ostaje joj dovoljno za normalan život.

Statistike su porazne za Makrona : posle velikog nasilja sa svih strana, posle propagande da su za to nasilje odgovorni samo "žuti prsluci" i dalje 55 odsto Francuza smatra da sa protestila treba da se nastavi.

Ovo pokazuje da nasilje jeste relativna stvar. Šta je drugo nego nasilje ako jedna politika dovodi do toga da pet miliona domaćinstava ne može da plati komunalije. Ako je domaćinstvo u proseku bar tročlana porodica onda to znači da oko 15 miliona ljudi živi teško.

O dostojanstvu, nadi i istini

Makronovo obraćanje naciji 31. decembra potvrdilo je da je reč o arogantnom predsedniku koji do te mere nema empatiju u odnosu na narod koji ponavlja da "nema od čega" posle 15 - og  u mesecu da je "žute prsluke" nazvao - "gomilom punom mržnje". Upozorio je da će na celoj teritoriji biti "uveden red" i da on od kalendara reformi neće odustati.

U kao i obično patetičnom govoru sa tetralnim pauzama i retoričkim uzletima predsednik je građanima govorio o tri svoje želje : dostojanstvu, nadi i istini.

Uzmimo poslednji segment - istinu sa kojom on izgleda najteže stoji.

Rekao je da je činjenica da je narod gnevan i da treba da se borimo protiv krajnosti liberalnog i finansijskog kapitalizma. To je aluzija na ono što je ministar ekonomije Bruno Le Maire izjavio nedavno : nijedna multinacionala koja ostvaruje svoj profit u Francuskoj neće moći da uspostavi svoje sedište u poreskom raju.

Naravno, da to nije istina. Da je istina kako bi onda moglo da se objasni da na primer Engiegroup čiji je akcionar sa više od 20 odsto upravo francuska država ima svoje sedište u Luksemburgu? Kako bi moglo da se objasni isto to za najveće banke, za najveće korporacije?  Pa oni ne samo da nisu kažnjeni već im je na poklon dato 40 milijardi evra kao takozvani stimulans za konkurentnost, a oslobođeni su i poreza na solidarnost.

Pre ovog govora Makron je tvrdio (i više valjda neće da ponavlja?) da je porez na solidarnost za najbogatije zapravo bio razlog da veliki investitori napuštaju Francusku. Opet isto! Nacionalni zavod za statistiku objavio je podatke koji nedvosmisleno govore da to NIJE istina. Čitava priča bila je samo pokriće da najbogatiji smanje trošak.

Još jedan primer: Makron i vlada objašnjavali su da moraju da povećaju cene goriva u januaru zato što su odani ekološkoj politici i smanjenju ugljendioksida u atmosferi. Taksa na gorivo ide u budžet za tu ekološku borbu. Kada se narod pobunio, ministar finansija Darmalen, odmah je izjavio da je reč o "braon košuljama" (aluzija na naciste) i zaklinjao se da će vlada da brani ekološku politiku i budćnost naše dece i ostalo.

I šta se ispostavilo. Opet laž! "Vikiliks" je objavio dokument prepiske ministara koju niko nije mogao da demantuje. Zbog ukidanja takse za solidarnost i zbog davanja desetina milijardi najbogatijima da bi bili konkurentniji, državni budžet se prilično smanjio i bilo je potrebno nekako ga napuniti. "Najbolja" ideja - nova taksa na gorivo. "Reći ćemo da je to zbog ekološke takse", piše u poruci odgovornog ministra. Prepiska liči na dijalog iz nekog dečjeg stripa.

Dalje, Makron je najavio reformu osiguranja za nezaposlenost po ugledu na Nemačku. Suština je da se kazne svi oni koji uzimaju novac od države jer su nezaposleni, a zapravo ne traže posao. Ponudiće im se jedno radno mesto koje ne mora da ima veze sa njegovom srukom- ako odbije - doviđenja.

Cela priča zasniva se na laži da veliki broj ljudi (podrzumeva se stranaca naročito ovih druge boje kože i druge vere) - zapravo neće da rade i od države uzimaju novac. Prošlogodišnje ospežno kontrolno istraživanje pokazalo je međutim da 80 odsto onih koji su izgubili posao traže novi posao. Onih koji varaju je samo 0,4 odsto. Akcija kontrole koštala je više nego što taj mali procenat od države bespravno uzme.

I tako, kako su mnogi primetili, vlada i predsednik umesto da se bore protiv nezaposlenosti - oni se bore protiv nezaposlenih. Problem je što za šest miliona nezaposlenih ima samo oko pola miliona slobodnih radnih mesta. Takođe, problem je što jeftina radna snaga masovno dolazi iz istočnog dela EU i radi za znatno niže zarade bilo legalno bilo "na crno".

Opasne laži

Možemo da se upitamo da li će se dugačkom nizu Makronovih suštinskih laži uskoro pridružiti još jedna. Makron je naime u obraćanju naciji rekao da ima velika očekivanja od opšte narodne rasprave koja se organizuje preko opštinskih i lokalnih vlasti u koje građani mogu da donesu svoje predloge i primedbe.

Da li je zaista istina da je on spreman da promeni svoju politiku i da stvarno čeka da pročita zahteve naroda (milioni ljudi) da bi je izmenio?

Mnogi u to sumnjaju, ali kako reče predsednik jedne opštine : "prihvatamo igru". Dodao je međutim da je igra opasna, jer ako se ispostavi da je ovo samo "kupovina vremena" - onda će "biti svašta".

Poslednjeg dana prošle godine, u stilu strogog pedagoga koji od dece pravi "odgovorne ljude", Makron je objasnio da "ne mogu Francuzi da traže više javnog servisa, a  manje poreza". U suštini niko ne traži manje poreza već ravnomernu raspodelu poreza što bi automatski dovelo do njegovog smanjenja.

Iako je 75 odsto Francuza nezadovoljno njegovom politikom Makron je poslednjeg dana godine u obraćanju naciji izjavio da će uskoro, polovinom januara, pisati svim građanima.

Da li je normalan ?

Posle svega, šta reći? Milioni Francuza kada čuju Makrona uzdišu uz reči "Pa da li je ovaj čovek normalan?". Nije čudo da se u Francuskoj u kojoj nema tradicije ni negativnog, ni pozitivnog kulta ličnosti, sada pojavio jedan nov duštveni fenomen : mržnja prema predsedniku. Ova pojava je naravno nezdrava jer je loš saveznik u donošenju odluka i objektivnoj analizi i samo dodatno komplikuje stvari.

Tako mnogi sada na društvenim mrežama spekulišu da je portparol "žutih prsluka" Erik Drue uhapšen u času kada se ponovo otvara afera "Benala" posle koje je došlo do prvog suštinskog prekida poverenja građana u predsednika i vladu.

Benala je bio Makronov telohranitelj u vreme predizborne kampanje, a zatim je sa još nekoliko telohranitelja zaposlen u Jelisejskoj palati kao savetnik predsednika za bezbdnost iako se o bezbdnosti predsednika Republike po ustavu brinu žandarmi, policija i državne službe. Benala uskoro dospeva u rivalski odnos sa žandarmima i delom policije. Učestvuje u premlaćivanju demonstranata noseći policijske oznake iako nije policajac. Ispostavlja se da je Jelisejska palata prikrivala ovaj incident kršeći tako ustav i da je ima znakova da je u toku bilo stvaranje neke vrste privatne predsednikove garde.

Le Mond je zatim  poslednjih dana decembra objavio da je Benala posle otpustanja sa mesta savetnika predsednika za bezbednost - postao neobicni putnik koji se viđa sa trgovcem oružjem Aleksandrom Džurijem u Londonu, čovekom bliskim Sarkoziju. Ovaj je u Londonu u kucnom pritvoru jer britanska administracija tek treba da odluči da li će ga izručiti Francuskoj. 

Zatim se ispostavilo da je Benala putovao po Africi i Izraelu kao savetnik za ne znamo tačno šta. Konačno bio u Čadu gde se video sa predsednikom i ministrom dva dana pre posete Makrona Čadu.

Portal Mediapart zatim je objavio da Benela koristi dva diplomatska pasoša koji u načelu znače da on predstavlja francusku državu. Ministar spoljnih poslova se oseća prozvanim, naređuje unutrašnju istragu.

Benala tvrdi da je predao pasoše kako je izjavio letos u pred komisijom Senata, ali da su mu oni vraćeni sa još nekim privatnim stvarima iz njegove kancelarije. Jelisejska palata negira i optužuje ga da se sveti dajući takve izjave.

Benala preti da će reći sve što zna i daje intervju Mediapartu u kome kaže da je predsednikovo okruzenje "intelektualna mafija".  Kaže da je sa predsednikom stalno u kontaktu preko kriptovane društvene mreze Telegram i omogućava redakciji uvid u poruke u kojima ga predsednik pita i šta misli o "žutim prslucima" itd. 

Na kraju se juče pojavila nedemantovana informacija da je Benala razmenjivao poruke i sa Makronovom suprugom Brižit.

Senat je reagovao i trazi saslušanje sekretara Jelisejske palate i ministra spoljnih poslova o diplomatskim pasošima. Neko ne govoi istinu. Onaj ko pred senatom kaže ono što nije istina izlaže se mogućnosti da bude kažnjen na do 15 godina zatvora jer se sve izjave daju pod zakletvom.

Konačno se oglasio i predsednik Makron porukom: "Benala pokušava da izvuče korist od navodne bliskosti sa mnom i nalazi saveznika za to među onimaprotiv kojih sam se uvek borio i koji me beskrajno napadaju"(aluzija na portal Mediapart). 

Sve bi ovo bilo smešno da nije žalosno jer zapravo ovo što liči na vodvilj sve očiglednije je ozbiljna državna afera privatizacije državne vlasti.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...