Agenda i upitnici pred predstojećim predsedavanjem Rumunije u EU

U mnogo čemu drugačije, pa i zahtevnije od dosadašnjih, kako predviđa češka agencija ČTK, pozivajući se na neimenovane izvore u Briselu, biće predstojeće rumunsko predsedavanje u EU tokom, prve polovine nove godine, koje je, inače, prvo ovoj zemlji. Uobičajeni ritam rada predsedavajuće zemlje s planiranim ministarskim razgovorima i strpljivim "guranjem" raznih agendi ka kompromisu, narušiće najpre britanski odlazak iz Unije krajem marta, a potom i majski izbori za evroparlament sa pregrupisavanjem snaga na političkoj šahovnici Unije.

Posle Austrije, koja je, zahvaljući između ostalog i tradiciji bečke diplomatije, u drugoj polovini ove godine uspela, uglavnom, da bez problema iznese teret evropskog predsedavanja, među briselskim diplomatama nema nekih velikih očekivanja od mogućnosti Rumunije u tom pogledu.

U Briselu se pamte izjave ne samo premijerke Vijorike Dančile, kojima je reagovano na kritičke ocene koraka vlade, nego i problemi unutar vlade i sporovi vlade i predsednika Klausa Johanisa (Iohannis). On je bez dlake na jeziku ocenio da zemlja nije nikako spremna za predsedavanje.

Zbog izbora za evroparlament, mnoge stvari koje dosad nisu rešene i zato su odlagane po inerciji, moraće u prvom kvartalu nove godine da se reše kako bi se to u parlamentu moglo usvojiti na sednici u aprilu, poslednjoj u ovom sazivu. To će, sigurno, još više otežati zadatak rumunskom predsedavanju...

O dva važna temata Unije se, međutim, tokom rumunskg predsedavanja može debatovati bez obzira na evropske izbore. Najpre, nastaviće se diskusije o sledećem višegodišnjem budžetu Unije.

Premijeri i predsednici članskih zemalja su se polovinom ovog meseca dogovorili da se diskusija o dugoročnim finansijama EU za period od 2021. do 2027. treba okončiti ujesen iduće godine.

Drugi temat, koji Rumunija može da pogura više napred, zahvaljući svom geografskom položaju, jeste diskusija o saradnji EU sa zemljama Zapadnog Balkana. Unija ima interes da razvija odnose i s Makedonijom i Albanijom, kako se ne bi u toj oblasti prepustila inicijativa konkurentima, pre svih Rusiji i Kini.

Atmosferu u EU će sigurno u prvom kvartalu 2019. obeležiti razvoj dogadjaja oko bregzita. Bilo da se bude radilo o bregzitu sa ili bez sporazuma, 29. marta V. Britanija prestaće da bude članica EU. U maju će se u rumunskom Sibiuu (Sibinj) sastati šefovi država i vlada 27 zemlalja i razmotriti šta i kako dalje u Uniji bez Velike .Britanije koja će, kako neko reče, kada izađe iz Unije možda bar sebi izgledati veća.  

Samo rumunsko predsedavanje kao svoje prioritete navodi nastojanje da se smanje razlike između regiona u Uniji, zatim podršku njenoj konkurentnosti, kao i poboljšanju unutrašnje i spoljne bezbednost Unije. Prioriteti Bukurešta su, zatim, jačanje uloge EU kao globalnog igrača, i to uključujući trgovinsku politiku i politiku prema susedima, Naglasak će, takođe, biti na evopskim vrednostima, uključujući i iste mogućnosti, solidarnost i borbu protiv rasizma i ksenofobije.