Uoči sutrašnjih protesta u Francuskoj: Predsednik Makron pušta premijera Filipa "niz vodu"

"Imamo državu čije je funkionisanje zasnovano na institucijama. Ako Makron ode, imaćemo izbora. Razumete? To nije kraj sveta. Ne želim naravno nikome ništa loše, ali evo, zamislimo da se Makronov avion, na primer, sruši. Šta će se desiti? Pa Francuska zbog toga neće umreti", objasnio mi je Muhamed Latreš, jedan od "žutih prsluka" u Strazburu.

Srela sam ga prošle treće subote protesta na Om d fer - glavnoj tramvajskoj raskrsnici u Strazburu, pošto je policija upotrebila granate sa suzavcem kako bi sprečila "žute prsluke" da skrenu prema božićnoj pijaci u istorijskom centru grada.

Latreš, službenik, koji će uskoro u penziju, tvrdi da žuti prsluci neće odustati i da nesposobna vlast treba da ode.

Muhamed Latreš (foto, Stephen Prent)

"Makronova ostavka se traži zato što od njega nemamo nikakve koristi, ništa nemamo od njega. Zato što je tvrdoglav, zato što neće da dovede u pitanje svoje stavove, zato što smatra da jedino on zna šta je istina", kaže on.

"Pustili smo ga, isprobali smo Makrona. Trebalo je da nam se kupovna moć poveća, ali od kada je on postao predsednik stvari su se još ubrzale u smislu pogoršanja, za neke je to bilo zaista užasno", objašnjava Latreš i dodaje da se Makron obrušio "jedino na proletere" i smanjio je pomoć najsiromašnijima.

"A bogati? Za njega su oni ti koji će omogućiti Francuskoj da se razvija. Njih ne samo da nije dirnuo nego ih je obasuo poklonima - ukinuo je porez za solidarnost koji je porez na bogatstvo" , dodaje on.

Latreš kaže da "žuti prsluci treba da ostanu politički neutralni". Zbog toga sam ga i zatekla dok se svađao sa jednom sredovečnom aktivistkinjom sindikata i jednim profesorom filozofije - komunistom koji su na raskrsnici hteli da zaustave tramvaje.

Kao i većina "žutih prsluka", Latreš nije pristalica ove ili one ideologije. On, jednostavno, traži da ljudi mogu da žive od svog rada i da najbogatiji - korporacije i banke - počnu da plaćaju poreze. Zar revolucija pre dva i po veka nije ukinula privilegije?

"Imamo vlast koja se služi demokratijom i pravima najsiromašnijih ljudi kao da je to otirač za njene cipele. Sve je to laž, laž. Makron je izabran da bi poboljšao uslove života, a konačno se ispostavlja da je tu na vlasti da bi služio grupi - oligarhiji, da bi najimućnijima ukinuo poreze za solidarnost i tome slično", objašnjava Muhamed Latreš i zaključuje:

"U redu, istina je prevarili smo se, imali smo da biramo između ekstremističke kandidatkinje i njega, glasali smo, kako se kaže, "zapušivši nos". I sada samo izašli napolje".

Latreš će i ove subote izaći da demonstrira.

Komunalci uklanjaju natpis sa Trijumfalne kapije „Makron, ostavka“ - Pariz, 02.12.2018.

Zamka za Francuze

Šta je izazvalo gnev koji je toliko narastao da se Francuska našla na ivici građanskog rata, kako je to i upozorio odlazeći ministar unutrašnjih poslova Kristof Kolon samo pre par meseci? 

O ovome se mogu pročitati najrazličitija mišljenja, među kojima čak i mišljenje jednog francuskog nobelovca za ekonomiju čija je teza da je glavni problem što Francuzi nisu ekonomski obrazovani.

Ostaje činjenica da je Makron došao na vlast, uhvativši Francuze u neku vrstu zamke: u drugom krugu predsedničkih izbora jedini rival mu je bila liderka krajnje desnog Nacionalnog fronta čiji su osnivači u očima javnosti pod optužbom da su neonacisti i kolaboracionisti.

Kako i kaže naš sagovornik, Francuzi su izašli da glasaju za Makrona "zapušivši nos". Istraživanja javnog mnjenja su pokazala da je samo 15 odsto njih podržavalo Makronov program a ostali su, glasajući za njega glasali protiv krajnje desnice.

Posle predsedničkih izbora usledili su parlamentarni. Makron je u rekordnom roku formirao svoju partiju "U pokretu" koja je finansirana na način koji nikada nije razjašnjen.

Uz neviđenu propagandu, stilizovanu u američkom stilu, kao da izbacuje novi napitak na tržište, i uz neviđeno nisku izlaznost glasača, partija "U pokretu" dobila je većinu poslaničkih sedišta.

Kada se međutim uzme u obzir niska izlaznost na parlamentarnim izborima, ispostavlja se da je samo 15 odsto od svih građana upisanih u glasačke liste - glasalo za Makronovu stranku.

Džoger ispred sprejevima ispisane zaštitne ograde banke

Prazna priča o EU

Usledio je izrazito teatralan početak Makronovog predsedničkog mandata, sa lirskim govorima, patetičnim retoričkim uzletima o federalnoj Evropi, o francusko-nemačkom liderstvu u EU, federalizovanoj evrozoni itd. Sve su to bile prazne reči - ispostavilo se. Makron je ostao sam na evropskoj političkoj sceni kao neki neuspešni glumac bez publike.

Makron je podršku dobio od Nemačke jedino kada je u pitanju takozvana zajednička evropska odbrana, što u prevodu znači sklapanje poslova za proizvodnju i kupovinu naoružanja od nemačke i francuske industrije. Sve to novcem poreskih obveznika, naravno. Što se tiče Makronovih snova o zajedničkom evropskom budžetu, evrozoni sa jednim ministrom finansija - Nemci, ali i Holanđani, dali su mu do znanja da ne sanja.

Osim toga, čak i da je htela da ga podrži, nemačka kancelarka to više ne može da učini - ovo joj je poslednji mandat, a njena stranka nije ni izdaleka više snažna kao nekad.

Teorija "prelivanja" ili pljačka

Na unutrašnjem - francuskom planu, Makron je primenio teoriju o "prelivanju bogatstva" za koju se u praksi ispostavilo da je formula za legalnu pljačku naroda. Metafora za ovu teoriju su tanjiri za sitne kolače poređani jedan iznad drugog oko zajedničke osovine s tim što je najniži tanjir najširi, a najviši - najkraćeg obima. Teorija kaže da treba podstaći one najbogatije na najvišem tanjiru da se još više bogate, a njihovo bogatstvo će se prelivati na niže "spratove". Drugim rečima, biće novih investicija, novih radnih mesta itd.

Makron je zato ukinuo porez za solidarnost (oko 3 milijarde). Ukinuo porez na bogatsvo, a ostavio porez na imanje čime je pogodio srednju klasu koja ima kuće i nasleđe u nekretninama ali ne uvek i vrlo visoke plate.

Zatim je izmislio kako da najbogatijima - multinacionalnim kompanijama i bankama -  prebaci 40 milijardi evra kroz oslobađanja od taksi i "podsticaje" da bi bili kompetitivni. Da bi ipak napunio državnu kasu i spustio deficit na nivo koju propisuje EU okrenuo se najsiromašnijima jer ih ima mnogo i sve više. "Udario" je na najniže penzije koje su postale još niže, na socijalna davanja najugroženijima pa čak i invalidima.

Seča javnih troškova je krenula kroz smanjenje budžeta za zdravstvo. Svuda u unutrašnjosti zatvaraju se bolnice i porodilišta, delovi Francuske su kao odsečeni od sveta. Zatvaraju se lokalni sudovi, pošte, kancelarije socijalnog osiguranja ("obratite nam se preko intreneta").

Ne iznenađuje zato što je za godinu dana 10 odsto najsiromašnijih izgubilo oko 337 evra, a 10 odsto najbogatijih dobilo oko 1.193 evra.

Osim toga, Makron i vlada Eduara Filipa nisu ni u jednom trenutku doveli u pitanje praksu pravničkih podešavanja, zahvaljujući kojoj najveće korporacije i banke godišnje iznesu iz zemlje 80 do 100 milijardi evra. Ove kolosalne sume završe u luksemburškim ili belgijskim i holandskim bankama umesto u poreskoj kasi Francuske Republike.

Ispostavilo se da do "prelivanja" bogatsva nije došlo jer su najbogatiji umesto da investiraju u "živu ekonomiju" i radna mesta - uglavnom investirali u spekulacije na berzama gde profiti nisu oporezovani i sklanjali svoj novac u poreske rajeve.

Uz to, pustošenje francuske industrije se nastavilo pod Makronom. U skladu sa neoliberalnom ekonomijom i tržištem bez granica - Francuska je skoro bukvalno ostala bez svoje industrije. Cvet francuskog znanja i tradicije otišao je, ponekad za sumnjivo male sume, Kinezima, Nemacima, SAD...

Smanjen je i budžet za vojsku pa sada trupe u Africi nemaju dovoljno opreme niti sanitetsku podršku: oko 1.800 lekara i medicinskog osoblja je otišlo u civilnu službu ili su dezertirali. Ratovi ne mogu da se vode samo tenkovima i tehnikom.

Pola miliona evra za tanjire

Sliku o Makronu dopunjuje njegovo sramno prijateljstvo sa saudijskim princom koji je naredio svirepo ubistvo saudijskog novinara u Turskoj. Makron ga nije osudio - a i kako bi? Saudijska Arabija je jedan od glavnih kupaca francuskog naoružanja.

Konačno, čitava Makronova borba protiv državnih troškova i rasipništva završava se skandaloznim podacima. Bračni par Makron potrošio je pola miliona evra za nabavku novih tanjira i još 300 miliona evra za zamenu tepiha u Jelisejskoj palati: umesto tradicionalnog crvenog postavljen je sivi. Tradiconalno zlatni rubovi zidnih reljefa prefarbani su u belo.

Preporučivao je štednju svima - jeftine autobuse umesto skupog železničkog saobraćaja koji je preskup - iako ga građani finansiraju.  U isto vreme, tvrdio je da je ekološki svetski šampion. To mu nije smetalo da za premijera izabere čoveka bliskog nuklearnoj industriji: Eduar Filip bio je 7 godina direktor za komunikacije nuklearnog giganta "Areva", drugim rečima nuklearni lobista.

U isto vreme predsednik je pravio gafove posle kojih nije ni čudo što se neki pitaju da li je sve u redu sa njegovim menatlnim sklopom. Na primer, mladiću koji mu se pred kamerama na ulici žalio da ne može da nađe posao rekao je začuđeno:"Kako? Pa dovoljno je da pređete ulicu i tražite posao, na primer u ovom restoranu preko puta?". 

Sada je došao u stuaciju da mu stotine hiljada ljudi poručuju da dâ ostavku i pređe "preko puta" da nađe novi posao.

I pored seče finansija za javne servise, javni troškovi za godinu i po dana Makronove administracije povećani su za 174 milijarde evra.

Povećanje taksi na gorivo bilo je samo na okidač za socijalnu eksploziju koja još nema ime jer nešto slično Francuska nije u svom iskustvu imala još od revolucije krajem XVIII veka. 

Građanski rat ?

Ako i ove - četvrte subota protesta "žutih prsluka" Pariz bude opet goreo - promene će biti neminovne. Pošto nije moguće promeniti narod, moraće da bude promenjena bar vlada. Francuski mediji prenose alarmantne informacije, pozivajući se na obaveštajnu službu, o tome da među "žutim prslucima" ima ekstremista koji pozivaju na naoružavanje, da postoje pučističke ideje o zauzimanju Jelisejske palate, ubijanju poslanika, članova vlade i tome slično.

Koliko vlada zapravo igra na kartu vrlo opasne "strategije tenzije" teško je za sada reći. Jedno je međutim  očigledno: Predsednik Makron je dopustio da protesti uđu u četvrtu nedelju i evo - još se nije obratio narodu. Vlada je dopustila da prođu tri nedelje da bi uopšte primetila da narod postoji i pristala da progovori o mogućim ustupcima.

Vlada i predsednik Makron propustili su da učine umirujuće ustupke na vreme. Došlo je do prekida poverenja između vlasti i naroda. Protest žutih prsluka se razvio. Od protesta protiv vlade postao je protest protiv neoliberalnog ekonomskog sistema ugrađenog u tekst ustava EU kao doktrinarna obaveza.

Zato nije čudo da EU ćuti kao zalivena. Nema govora da Brisel podrži demonstrante koji traže ostavku vlade i predsednika Makrona, kao što je to znao da učini u slučaju Ukrajine, Turske i drugih zemalja. Uz to, svima je jasno da Francuska nije Grčka.

Francuska bez rešenja ?

"Žuti prsluci" neće odustati od protesta jer više nemaju izbora. Posle 15 - tog u mesecu ulaze u nedozovoljeni minus u banci da bi se prehranili, kupili gorivo jer kolima moraju da idu na posao ili da bi platili komunalije i stanarine. Šta preostaje vladi sada kada je kasno za sve?

Od juče, francuski mediji prenose, pozivajući se na izvore iz okruženja predsednika Emanuela Makrona, da je premijer Eduar Filip bio taj koji je "na svoju ruku" najavio privremeno zamrzavanje cena goriva dok je - predsednik bio taj koji je odmah rekao da treba preduzeti stalnu meru i ukinuti novu taksu na gorivo najavljenu za januar. Drugim rečima, Makron je bio za ukidanje - ne za "zamrzavanje" - tačno onako kako je tražio narod.

Zanimljivo je da su mediji objavili vest o "neslaganju" predsednika i premijera dok je u Parlamentu trajala petočasovna rasprava o protestima i predlogu vladinih mera koje bi trebalo da smire "žute prsluke". 

U kabinetu Eduara Filipa novinari su dobili uveravanje da usklađuju uvek svoje odluke sa predsednikovim. Vest o tome da predsednik smatra da oni navodno "rade na svoju ruku" imala je efekat bombe.

Priča da premijer nije poslušao predsednika deluje kao panični potez Makrona čiju ostavku stotine hiljada ljudi traži već četiri nedelje.

Da bi spasao sebe predsednik Makron pustio je "niz vodu"premijera Eduara Filipa po načelu "spasavaj se ko može". Kako je davno pisao francuski filozof Laboesi (La Boétie) u svom čuvenom eseju "O dobrovoljnom podređivanju“: časni ljudi imaju prijatelje, a protuve imaju samo saučesnike.