GODINA VELIKIH ODLUKA

Po svim analizama, kako ekonomskim tako i poliitčkim i socijalnim, 2012. godina biće izuzetno teška za čitavu Evropu i EU i verovatno presudna za budućnost evrozone. Evropski ministri finansija nisu uspeli da prikupe novac, oko 150 milijardi evera, koji su najavili za MMF, a šef Evropske centralne banke Draghi upozorava na opasnost po čitavu zonu evra.

U naredna dva meseca istina o stvarnom stanju će izaći na svetlo dana... Vodeći stručnjaci i zvaničnici MMF, ECB, EU i nobelovci-ekonomisti upozoravaju na krizu gobalne ekonomije koja neće biti jednokratna. Banke evrozone zadužile su se u kod Evropske centralne banke (ECB) u iznosu od čak 489 milijardi evra, što po mišljenu bankara unutar evrozone pruža nadu da se kreditna kriza može izbeći a da se taj novac može upotrebiti za kupovinu italijanskih i španskih obveznica.

Procena je da će globalna kriza poput 2011. Godine, trajati još dve do tri godine, a posledice će se osećati narednih deset godina. EU će se suočavati sa unutrašnjim sukobima i novom transformacijom Unije pod dominacijom Nemačke i kontrolom MMF i SAD. Treba očekivati tokom 2012. godine političku nestabilnost u većini država EU, sa opcijama pada do polovine sadašnjih vlada ili novih izbora.

EU se suočava i sa „unutrašnjim ratom“ ekonomija evropskog „severa“ i država „juga“ EU. Evro nikada do sada nije bio tako ugrožen kao što je sada u opasnosti da bude bitno ekonomski degradiran ili da dospe u fazu razmatranja odluke o ukidanju. Ipak većina država evrozone želi evro kao „evropski novac“.

Evro ili drahma?

Po svim parametrima 2012. godina biće veoma teška i možda presudna za Grčku i njen status u evrozoni. Grčka će se u narednoj godini suočavati sa rigoroznim uslovima EU, ECB i MMF, koji su „drakonskog karaktera“ i nikada nusu bili teži za Grčku od kraja Drugog svetskog rata. Na unutrašnjem planu Grčka u 2012. godinu ulazi sa prelaznom vladom Lukasa Papademosa koja je nastala kao nužnost i komromis izmedju EU i vodećih poliitčkih partija pre svega PASOK i Nove demokratije. Pad Jorgosa Papandreua kao premijera imao je preventivni karakter smirivanja strasti na grčkoj političkoj sceni ali i i prema EU.

Papandreu je planirao referendum oko pomoći EU Grčkoj, koji bi izazvao lančane reakcije u EU i velike sukobe. Dolazak „prelaznog“ premijera Lukasa Papademosa je više nametanje uslova EU i ECB uz saglasnost MMF i administracije SAD. Sadašnja „prelazna vlada“ mogla bi da potraje do početka leta a izobri da budu u kasno proleće ili do početka letnje tursitičke sezone.

ECB i MMF traže od grčke vlade uštedu od dve milijarde evra kako bi Grčka dobila u martu novu ocenu i sledeću „finansisku infuziju“. Pojedine procene medju ekonomistima u Grčkoj i u EU govore da bi Grčka mogla zvanično da bankorira do marta 2012. godine sa opcijom prelaska do juna 2012. godine na drahmu. Ovi pesimistički scenariji su realni, ali je evidentno da će EU učinit sve da Grčka do daljeg ostane u evrozoni, ali ne po svaku cenu. Teško je proceniti da li će moći da se formira vlada grčke ako ne bude kolaciona, sa podjedankom ogovornošću i PASOK i Nove demokratije koje su odgovorne za stanje u državi i naciji u poslednjih 30 godina od ulaska Grčke u EU i ulaska Grčke u evrozonu početkom devehiljadistih godina. Vlade koje se budu formirale u Grčkoj biće koalicione i neće trajati duže od 12-15 meseci zbg karaktera krize i stanja u državi.

Oslonac na sopstvene snage?

Grčka se, pored finansiskog protektorata uspostalvjenog od strane EU i MMF, bori sama sa sobom. Našta se sve to misliu? Grčka će se u 2012. godini boriti za najveću moguću štednju i restriktivni budžet u poslednjih 40 godina. Dakle, vladajuća oligarhija moraće da sama pokaže grčkom narodu put do izlaska iz krize (koja će trajati više godina). Vlast i admimistracija, finansijski magnati i tajkuni moraće da naciji pokažu da su spremni na žrtvu i štednju i na veći rad. Država Grčka je sama poreski dužnik, i poreska reforma mora da krene od države i državnih službi. Preko bogatih slojeva društva do običnih ljudi. Sada je obrnuta slika. Vrši se pritisak na poreske obveznike-gradjane dok kompanije i bogati slojevi grčkog društva iznose evre iz domacih banaka i prebacuju ih u strane banke da bi zaštiti svoje uloge.

Grčko bankarstvo je kao i u velikom broju drugih država, zasnovano na zelenaškim pravilima igre i monopolima u odnosu na privredu. Grčka vlada bila ona prelazna, Lukasa Papademosa, ili neka druga, suočiće se sa značajnim stepenom siromaštva zbog smanjena plata i penzija i masovnijih otpuštanja, kao i slabijih stranih investicija zbog finansiskih rizika za ulaganje.

Korupcija je „bolest“ Grčke i EU i vlada koja bude korupciju „udarila“ u samom vrhu ekonomske i poliitčke moći može da dobije poverenje Grčkog naroda. Sve je više gladnih i nije ni čudo što Grci ponovo traže „ratni kuvar“ koji je bio spas za vreme II svetskog rata. Koruptivni deo grčkog društva obuhvata 20-30 odsto populacije a dva do tri odsto grčkog naroda snosi naveću odgovornost za krizu u državi. Proračunato, to znači da oko 20.000 Grka snosi direktnu odgovornost za stanje u državi i naciji.

Turizam Grčka karta spasa?

Dolazeća 2012. godina biće veoma teška po politički i ekonomski „imidž“ Grčke, posebno kao turističke sile u ovom delu Evrope. Mnogi hoteli u Atini i drugim turističkim mestima su pod ključem ili rizikoim zatvaranja, kako zbog visokih poreza tako i zbog pojačnog kriminala koji odvlači strane turiste. Zato je, na primer, po pisanju medija, stvorena „panika“ među atinskim hotelijerima. Samo u 2011. u gradu je zatvoreno 18 hotela...

Mada je kriza pogodila i druge turističke sile Evrope, pre svega Italiju, Španiju, Portugaliju i delom Francusku ali Grčka će morati da se bori za svakog stranog turistu. Pre svega u održavanju kvaliteta usluga koji će biti niži nego 2012. godine ali ne sme drastično da se snizi jer može doći do masovnijeg otkazivanja aranžamana i prebacivanja na Tursku i druge države gde je stabilnija ponuda. Grčka i njen narod, u ime nacinalnog ponosa i odgovornosti za budućnost, moraće da se ozbiljno potrude da strani turisti budu bezbedni. Evidentno je da će glavni gosti u Grčkoj biti sa Balkana, iz Ruske federacije i država sredjne Evrope, članica EU.

Grčkoj je do početka turističke sezoni potrebna minimalna politička stabilnost koja neće ugroziti narednu sezonu. Gruba računica govori o tome da država samo od poreza od trgovine i tursitičkih usluga koje se ne prijavljuju gubi godišnje milijardu evra, dok se trgovačke radnje masovno zatvaraju jer vlasnici ne mogu da ostvare ni 40 odsto nekadašnjeg obrta.

Ukoliko se Grčka vlada i gradjani ne potrude da stvore uslove za strane turiste, preti velika opasnost od izlaska Grčke iz evrozone i veliko udaljavanje od ostalih država EU i same Evrope. Turizam je nacionalna privredna grana i brend Grčke. Ukoliko se ona uruši ili podlegne haosu, preti dugogodišnja izolacija Grčke i veliko siromaštvo grčkih gradjana.