FRANCUSKA DIPLOMATIJA OSLOBADJA TIBET

"Draga Gospodjice Jin Jing,

Želeo bih da izrazim saosećanje za način na koji ste bili ometeni u Parizu 7. aprila dok ste nosili olimpijski plamen. Vi ste pokazali izuzetnu hrabrost koji Vam čini čast, a kroz Vas i čitavoj Vašoj zemlji. (...) To što se desilo u Parizu 7. aprila, izazvalo je ogorčenje u Vašoj zemlji. Želeo bih da Vas osiguram da incident, koga je tog tužnog dana izazvala grupa ljudi, ne odražava osećanja mojih sunarodnjaka prema kineskom narodu. U želji da izbrišem taj težak trenutak, predložio bih Vam da, tokom jedne od narednih nedelja, dodjete u Francusku kao moj lični gost i gost čitavog francuskog naroda."

Antikineski demostranti u Parizu napadaju Jin Jing, nosioca olimpijskog plamena

Diplomatski skandal

Pismo izvinjenja koje je Nicolas Sarkozy napisao 19. aprila, u njegovo ime kineskoj sportistkinji Jin Jing uručio je 21. aprila Christian Poncelet, predsednik Senata. Istovremeno, Jean-Pierre Raffarin, potpredsednik Sarkozyjeve partije UMP i bivši šef vlade i Jean-David Levitte, Sarkozyjev diplomatski savetnik otišli su u posetu Kini, da bi zajedno pokušali da popeglaju pogužvane odnose izmedju dveju zemalja. Naime, Francuska je pokazala neverovatnu agresivnost u odnosu na Kinu, mešajući se u njene unutrašnje poslove i sugerišući šta bi trebalo da se uradi sa Tibetom. Brojne manifestacije organizovane tokom prolaska olimpijskog plamena kroz Francusku nisu se zadržale samo na nošenju transparenata, nego su se proširili na fizičke napade na članove kineske delegacije koji obezbedjuje sportistu sa bakljom. Prilike su se pogoršale kada je Rama Yade, državni sekretar pri Ministarstvu za spoljne poslove, govorila o kineskoj "kolonizaciji" Tibeta i izjavila da je francuski predsednik za svoje prisustvo na otvaranju Olimpijade postavio tri uslova koja se tiču Tibeta i poštovanja ljudskih prava u Kini. Njena izjava, prenesena u medijima 5. i 6. aprila, izazvala je diplomatski skandal, pa je Bernard Couchner, ministar inostranih poslova Francuske, istoga trena opovrgao da je Sarkozy ikada postavljao ikakve uslove.


Christian Poncelet uručuje Sarkozyjevo pismo sportistkinji Jin Jing

Kako je protibetanski pokret dobio popularnost u Francuskoj, Nicolas Sarkozy je dan kasnije izjavio da će na otvaranje Olimpijade u Pekingu ići "pod odredjenim uslovima", opovrgavajući tako reči svog ministra. Medjutim, incident koji se 7. aprila dogodio mladoj kineskoj sportistkinji u invalidskim kolicima, kao i talas antifrancuskih manifestacija u Kini, učinili su da Nicolas Sarkozy opet promeni mišljenje. Pomirujući ton, uvažavanje kineskih sportista, naroda i državnog rukovodstva, samo su pokušaj da se izgladi diplomatski incident, stvoren arogancijom francuskog predsednika i potpunim haosom koji je već godinu dana princip rada francuske vlade.

Ko huška Francuze protiv Kine

Velika francuska ljubav ka slobodarskim težnjama stanovnika Tibeta nikada nije bila toliko snažna, agresivna i pažljivo vodjena, kao prilikom prolaza olimpijskog plamena kroz Pariz ove godine. Iza dobro organizovanih, više antikineskih, nego protibetanskih manifestacija, nalazila se francuska nevladina organizacija "Reporteri bez granica" (Reporters sans frontieres) koja zapošljava 25 osoba i poseduje godišnji budžet od 4 miliona evra. Osnovana kao udruženje gradjana 1985. godine u Montpellieru, sa ciljem da brani slobodu štampe širom sveta, udruženje RBG se pretvorilo u dobro organizovanu nevladinu organizaciju koja služi onoga koji je plati. Najveći dobrotvori "Reportera bez granica" su francuska farmaceutska kompanija "Sanofi-Aventis", francuski milijarder François Pinault i francuska vlada. Medjutim, već sedam godina, Robert Ménard, predsednik RBG-a prima novac od američkih ultrakonzervativaca, od kubanskih antikastrističkih fašista, od CIA-e, od NED-a i od Georgea Sorosa. Tako se akcije ove organizacije jednostrano okreću ka potrebama sponzora, te Ménard, u javnosti, opravdava američke metode mučenja zarobljenika, propagira likvidacije porodica terorista i zahteva vojnu intrvenciju protiv Kube.

Robert Ménard, vlasnik nevladine organizacije "Reporteri bez granica"

Antikineska akcija Roberta Ménarda, inače bivšeg trockiste, bivšeg komuniste, bivšeg socijaliste i današnjeg trgovca ljudskim slobodama, dvostruko se upisuje u njegove planove. Pored „borbe“ za slobodu tibetanskog naroda i "obaranja" komunističkog režima Kine, akcije koje jedino mogu da zadovolje američke težnje za destabilizacijom jednog od njihovih najvažnijih protivnika, Ménard uvećava svoju ličnu slavu i račun u banci. Naime, sa svojom ženom, on vodi „Reportere bez granica“ kao porodično preduzeće, a težište je stavljeno na marketinški pristup akcijama. Na njegovom platnom spisku, nalazi se šest francuskih stručnjaka za komunikaciju, marketing i trgovinu. Rony Brauman, lekar i nekadašnji predsednik nevladine organizacije "Lekari bez granica", i esejista Jean-Claude Guillebaud, saborci sa početka "Reportera bez granica", davno su napustili Ménardovo preduzeće, jer se gazda ne zadržava duže ni na jednom dosijeu, niti se vezuje za bilo kakvu ideju ili princip, nego skače sa posla na posao, sledeći potrebe tržišta.

Opovrgao samoga sebe

Menardova antikineska akcija, koju je u sondažama podržao veliki broj Francuza, sasvim je razumljiva u perspektivi njegovog trgovanja idejama o ljudskim pravima. Medjutim, potpuno je nerazumljivo i nerazumno Sarkozyjevo ulaženje u igru "Reportera bez granica", kao i njegovo arogantno postavljanje političkih uslova Kini. Zaboravljajući brojne ekonomske, diplomatske i kulturne projekte koji su počeli da zbližavaju ove dve zemlje, Sarkozy se poneo za sondažama objavljenim u novinama i Kinezima zapretio bojkotom. Potom, uvidevši neprimerenost svog gesta, morao je velikom brzinom da opovrgne samog sebe i potom da krene u suprotnom pravcu. Od strmoglavog pada njegove popularnosti, konstatovane u sondažama još na početku godine, Sarkozy svaku svoju odluku koriguje u odnosu na odjeke u sondažama. Na taj način on pokazuje da ga do pada u sondažama uopšte nije zanimalo mišljenje Francuza, a da od pada u sondažama isključivo razmišlja kako da poboljša sopstvenu sliku. U njegovim naporima oko samog sebe, skoro da nema mesta za francusku državu i francuske državljane.