EVRO ILI DRAHMA U 2012. GODINI

Nova pravila igre unutar evrozone i EU nameću i strateško pitanje dali će Grčka ostati u evrozoni ili će se vratiti na drahmu i kakve bi sve posledice takva promena izazvala u Grčkoj? Niz nobelovaca i uticajnih političara otvorio je pre skoro godinu dana pitanje opstanka Grčke u evrozoni i posledice izlaska Grčke iz zone evra po EU i region. Poslednji sastanak EU u Briselu definisao je „nemačko-francusku“ strategiju nove organizacije EU i evrozone sa pojačanim „disciplinskim merama“ i mogućim sankcijama za države koje budu vukle evrozonu u finansijsku crnu rupu“. Na različitim mestima u svetu sedam uglednih grčkih ekonomista dalo je svoje mišljenje o grčkoj krizi.

Buridanov izbor: evro ili drahma

Pred Grčkom je Buridanov izbor „evro ili drahma“ odnosno da li će Grčka finansijski i socijalno izdržati teret krize koji bi doveo do slojevitog siromaštva pa čak i gladi i političkih i socijalnih nemira. Ova pitanja su evidentna i pred grčke birače i političke partije koje nemaju mnogo manevarskog prostora osim podsticanja politike opstanka u evrozoni ili pozivanja na patriotizama i nacionalnu istoriju. Šta zapravo poručuju ugledni grčki ekonomisti?

Globalna ekonomija i evro

Nobelovac Pisarides napominje da je nužno da Grčka ostane u evrozoni zbog ukupnog tretmana u EU i globalnoj ekonomiji. Po njemu, budućnost EU je u evrozoni i razaranje evra vodi velikom materijalnom uništavanju grčke ekonomije što bi dovelo do potpunog kraha Grčke i bankrotstva. Profesor sa Jeljl univerziteta, Kostas Megfir smatra da Grčka može ostati u evrozoni ako dodje do ozbiljnog restruktuiranja ekonomije i reformi koja podstiču tršite ali i odgovornu državu. Izlazak Grčke iz evrozone, po mišljjenu profesora Kostasta Megfira, vodi u gubitak medjunarodnog i unutrašnjeg kredibiliteta Grčke.
Skuplji izazak iz evrozone za Grčku

Pored katastrofičnih scenarija po budućnost Grčke, pojedini ekonomisti smatraju da bi izalzak Grčke iz evrozone bio znatno skuplji i finansijski veoma rizičan po nacionalnu ekonomiju. Majkl Halilasos sa univerziteta u Frankfurtu smatra da je Grčka mnogo dobila od članstva u EU i u evrozoni, da se mora podići nivo produktivnosti i, kako kaže, „mi ćemo biti siromašniji“ ako se izidje iz evrozone. Profesor ekonomije na Univerzitetu u Atini Nikos Vetas smatra da je nerazumno da Grčka napusti evrozonu i da bi se time samo umnožili društveni, politički i sociajlni problemi Grčke.

Povratak na drahmu?

Pojedini ekonomisti vide privremeni izlazak Grčke iz evrozone kao pokušaj da se, vraćanjem na drahmu, „rehabilitije“ i u periodu od pet godina „stane na noge“ sa svojom nacionalnom valutom, pa da se ponovo udje u evrozonu. Medjutim, evidentno je da bi ponovni put ulaska Grčke u evrozonu bio mnogo teži, duži i skuplji. Ipak ekonomista Kostas Azariadis smatra da, ukolio se kriza bude teže osetila u Grčkoj, predstoji opcija napuštanja evrozone i da se Grčka suočava sa dilemom „ stečaj ili glad“.

Profesor univerziteta u Londonu, Kostas Lapatistas smatra da isključenje Grčke iz evrozone stoji kao „skriveno rešenje“, da je pozicija Grčke u evrozoni veoma slaba i da „Grčka ne može da upravlja slojevima koji ne plaćaju porez“. Poreska disciplna nacije i države je ključna za opstanka Grčke u evrozoni. Po ovom prfesoru, evrozona nije najsigurnija „luka“ i da može „siromaštvo“ u Grčkoj ravnopravnije da se podeli ukoliko bi Grčka istupila iz zone evra.

Pojedini ekonomisti poput profesora Sterigosa Skaperdasa sa univerziteta u Kaliforniji smatraju da se ne može kriviti evro za uvoz paradajiza u Grčku, mada bi to Grčka mogla sama da proizvodi, kao ni za visoki stepen nezaposlenosti koji je danas viši nego ikada ranije. Ovaj profesor se zapitao da li je Grčka pre 2002. godine imala nacionalnu ekonomiju i zašto posle 2002. godine nema javne bolnice i škole. Očigledno, svi ekonomisti govore kako o unutrašnjim slabostima države i vlasti, tako i o rizičnim opcijama izlaska iz evrozone ili „privremenom povratku“ na drahmu i u tom polju se kreću prognoze o grčkoj budućnosti dogodine.