DUGO „STEZANJE KAIŠA” U EU
Nobelovac Džozef Štiglic smatra da će rezovi u javnom sektoru samo pogoršati recesiju, a evropski lideri su svesni da je potrebno pre svega pronaći novu „formulu rasta" (foto: Kristin Lagard, generalni direktor MMF kod Hilari Klinton, državnog sekretara SAD, juče u Stejt departmentu. AP javlja da je ovo bila privatna poseta)
Merkelova je u govoru održanom u donjem domu nemačkog parlamenta, Bundestagu, ponovo stala u odbranu napora za oštriju budžetsku kontrolu u 27-članoj EU.
“To je proces koji neće trajati nedeljama, nego godinama”, rekla je nemačka kancelarka i dodala da bi “moglo da bude problema, ali ako ne dopustimo da nas to obeshrabri, Evropa neće samo prebroditi krizu, nego će iz nje izaći jača”. Kamen temeljac u prevazilaženju krize sada bi trebalo da budu Međunarodni monetarni fond i SAD.
Revizorska kuća Ernst & Young predviđa blagu recesiju u prvoj polovini sledeće godine i ekonomski rast od samo 0,1 posto za celu godinu u evrozoni. 'Dugoročno predviđanje' je kako će nezaposlenost u evrozoni pasti ispod 10 posto do 2015. godine, po pisanju BBC. Šta je onda ovde ispravno? SAD, Velika Britanija i veliki broj učesnika na tržištu, ali i ekonomista i dalje zahtevaju da Evropska centralna banka daje velike količine novca da bi spasila zemlje koje su u krizi. Nemačka to i dalje odbija. Postavlja se pitanje kako će se sakupitit 150 milijardi evra kao dodatni novac, namenjen spasavanju ugroženih, za kratko vreme, tokom decembra meseca?
Brisel - konferencija za novinare predsednika Evropskog saveta Hermana
van Rompuja, predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Barosa i
predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva u sedištu Evropske unije, po
završetku samita EU-Rusija u Briselu, gde je objavljeno da će Rusija
pomoći stabilizaciju EU sa 20 milijardi evra
Upozorenje nobelovca Štiglica
Nobelovac Džozefa Štiglica, povodom stavova moćnijih država EU, na severu, da “evro neće funkcionisati ako se drugima ne nametne disciplina", misleći na južne države EU koje su u krizi - pre svega Grčka, Italija, Španija - smatra da njihove optužbe na račun južnih zemalja predstavljaju samozavaravanje.
Po Štiglicu, „visoki dugovi, bili oni rezultat privatnih ili javnih pogrešaka u proračunu, moraju se rešavati unutar okvira evra". Po njegovom mišljenju, rezovi u javnom sektoru samo će pogoršati recesiju, a evropski lideri su svesni da je potrebno pre svega pronaći novu „formulu rasta". Dakle, Štiglic konstatuje da “sever” ne treba da „drži propovedi o onome što je trebalo da učini neka prethodna vlada" i da to neće dovesti do rešenja za EU i spasiti evro.
Štiglic smatra da je neobično što se svetski ulagači u krizi okreću SAD, koje „godinama imaju ogroman deficit na tekućem računu". EU se okreće prema SAD kroz veću aktivnost MMF gde SAD imaju dominaciju i globalnu kontrolu. Štiglic kaže da je evro stvorio probleme vladama evrozone po pitanju kamatne stope i robne razmene a ECB se preveshodno bavi inflacijom, finansijskom stabilnošću i problemima nezaposlenosti. Bez zajedničkog fiskalnog vodjstva, jedinstveno tržište otvorilo je put poreskom takmičenju koje vodi, po Štiglucu - u propast.
MMF protektorat nad Atinom
Kreditori grčkog paketa pomoći pritisli su vladu Lukasa Papademosa da otpusti višak radnika u javnom sektoru, kao i da dodatno smanji prava zaposlenih na platu. Zvaničnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Atini, Pol Tomsen upozorio je grčku vladu da mora da smanji potrošnju, dodajući da su poreski obveznici u zemlji stigli do svog limita. Na finansijskoj konferenciji u Atini, Tomsen je apelovao na grčku vladu da "agresivno deluje" na smanjenju javnog sektora i dodao:
"Grčka će morati da se pomiri da postoje neželjeni viškovi... kao i da se pozabavi problemom previsokih i nepromenjivih plata.“
Grčka pak, tvrdi kako je najgoru recesiju imala 2011. godine. Grčki premijer Papademos je izjavio kako će pad proizvodnje biti veći od 5,5 posto. Dodajmo kako je pad grčke privrede bio 4,5 posto u 2010. godini, kad je zemlja dobila prvu pozajmicu od Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda. Mali su manevarski prostori vlade Lukasa Papademosa. Ono što Papademos mora na unutrašnjem planu da uradi jeste da pokaže da cenu velikog odricanja ne trpe samo niži i srednji slojevi grčkog društva već i bogati sloj koji je i dalje zaštićen i sav teret ide na poresku većinu. Istovrmeno, kako kaže i Dora Bakojani, sadašnja i buduće vlade u Grčkoj moraće da budu kolacione i stabilne kako bi mogle da rade na duži rok sa većim stepenom autoriteta i političkog konsenzusa.
