DRZAVA NA DOBOŠ

EU i MMF uvele su „meki“ finansijsko–ekonomski protektorat nad Grčkom i posredno narušile suverenitet Grčke. Među predstavnicima EU-a se širi zabrinutost da će Grčka svojim obećanim programom štednje, koji je morala usvojiti, ugušiti svoju privredu i ekonomiji ili je bitno oslabiti. Pomoć iz evro zone će Grčkoj biti uplaćena do 15. jula. Zemlje evrozone isplatiće Grčkoj 8,7 milijardi evra a MMF preostale 3,3 milijarde evra.

Predsedavajući evrozone Žan Klod Junker izjavio je da se Grčka suočava sa velikim ograničenjima njenom suverenitetu i da mora da privatizuje državnu imovinu u obimu sličnom rasprodaji preduzeća u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj ranih devedesetih. Nemački ministar finansija Wolfgang Schäuble u razgovoru za nemački nedeljnik Der Spieleg izjavio je da se Nemačka priprema i za eventualni državni stečaj Grčke i kaže: "Naravno da se kao odgovorna vlada pripremamo i za taj neverovatni slučaj koji obuhvata situaciju da, uprkos svim očekivanjima, Grčka ostane platežno nesposobna."

Trejhand agencija za Grčku?

Predsedavajući evrozone Žan Klod Junker, koji je i premijer Luksemburga, izjavio je za nemački magazin Fokus da će Grčkoj biti možda potreban model privatizacije državne imovine po modelu nekadašnje Nemačke Demokratske Republike gde je preko "Trejhand agenciju", u periodu izmedju 1990. i 1994. prodato 14.000 preduzeća. Agencija Rojters za agenciju Trejhand piše da je "Trejhand bio jedno od najvećih stečajnih preduzeća u svetu. U kompanijama koje je Trejhand posedovao 1990. bilo je zaposleno četiri miliona Istočnih Nemaca, ali je 1994, kada je agencija ugašena, ostalo samo 1,5 miliona radnika. Umesto da ubere prihod koji je trebalo da bude podeljen svim Istočnim Nemcima, holding kompanija je nagomilala dug od 172 milijarde dolara tokom rasprodaje po bagatelnim cenama".

Da li ovaj model za Grčku podrazumeva dalje siromašenje grčke ekonomije i gradjana i bagatelnu raspodaju državne imovine?

Tolerisano uvodjenje u bankrotstvo

Peta tranša pomoći će omogućiti Grčkoj da "preživi" letnji period, nešto zaradi u turističkoj sezoni i privremeno smanji socijalne tenzije. Bez jake podrške EU, ne samo ekonomske već i političke, i solidarnog pristupa članica EU rešavanju grčke krize, teško će se stabilizovati prilike u Grčkoj ali i u evrozoni. Uslov EU i MMF je jasan: Grčka mora da proda imovinu u vrednosti od pet milijardi evra tokom 2011. ili će propustiti da ostvari cilj postavljen na osnovu programa EU i MMF.

Grci su veoma osetljivi na bilo kakvo narušavanje njihovog suvereniteta ili sugestije da strani "komesari" budu umešani u vođenje državnih poslova Grčke. Po mišljenju zvaničnika EU, plate su u Grčkoj u poslednjih 20 godina porasle 106,5 odsto a da nisu pratle privredni rast. Evidentno je da su vlade i Nove demokratije i PASOK, da bi sačuvale vlast, obmanjivale gradjane o pravoj dimenziji krize a da su profitirali nacionalni tajkuni, strane kompanije i banke na račun gradjana. Politička je odgovornost vlasti što nisu ukazivale da se nerealno živi - iznad moućnosti. Za visoki državni dug od preko 340 milijardi evera odgovorna je, na prvom mestu, vlast u Grčkoj ali i finansiski i politčki krugovi u EU koji su posredno tolerisali uvodjenje Grčke u bankrotstvo.