Diplomatski rat Zapada i Rusije

Petar Popović

London i Vašington glačaju blokovsku monolitnost uvlačeći Evropu u neprijateljstvo koje ne odgovara kontinentu
(Vašington, 26.03.2018 – ambasada Rusije: američki predsednik Donald Tramp doneo je odluku o proterivanju 60 diplomata Rusije - 48 iz ambasade a 12 iz stalne misije u UN - i najavio zatvaranje konzulata u Sijetlu, kao deo koordinisanog evropskog napora zbog navodnog trovanje bivšeg ruskog dvostrukog agenta i njegove ćerke u Britaniji)

Gestom neprijateljstva prema Rusiji koji obećava da bude presedan čak i u odnosu na Hladni rat, SAD, EU, Kanada i Ukrajina, otkazale su u ponedeljak gostoprimstvo čak celoj stotini diplomata Moskve – u znak solidarnosti NATO sa “saveznicom Britanijom” koja je u pokušaju postrojavanja Zapada protiv Moskve iskonstruisala “slučaj Skripalj”. Berlin i Pariz solidarisali su se sa Varšavom, u njenim otvoreno anti-ruskim političkim osećanjima, i podržali blokovsku akciju, u kojoj je u prvom planu London.

Predsednica vlade u Londonu Tereza Mej izjavila je da je proterivanje Rusa izraz “velike solidarnosti naših prijatelja i partnera u EU, Severnoj Americi i NATO”.

“Svi zajedno, poslali smo poruku da nećemo tolerisati produžene pokušaje Rusije da izigrava međunarodni zakon i podriva naše vrednosti”, citirao je Terezu Mej britanski Gardian.

Moskva je najavila, ali još nije objavila, svoj recipročni odgovor.

Gledano sa strane, posmatraču i nehoteći dolazi na um poređenje s onim trenutkom posle Drugog svetskog rata, kada je baš London, inicirajući kod Amerike spuštanje “gvozdene zavese”, ključno pomogao da SAD zarobe Evropu okovom NATO pakta, i zauvek spreče da kontinent pronađe sebe u logičnoj saradnji sa Rusijom.

rus-ambasada-pariz-

Pariz, 26.03.2018 - policija ispred Ambasade Rusije u Parizu, povodom odluke o proterivanju četiri člana osoblja Ambasade Rusije, kao deo koordinisanog evropskog napora zbog navodnog trovanje bivšeg ruskog dvostrukog agenta i njegove ćerke u Britaniji

Društvo bez Mađarske i Bugarske

Listu anti-ruskih inkvizitora predvode SAD (60), uz koje je stala i Kanada (4).

Od zemalja EU, predvode brojem isteranih Poljska (4), Nemačka (4) i Francuska (4). Ističe se posle njih Litvanija (3) kojoj se u grupi od dve pridružila Češka (3), slede za njima Danska (2), Holandija (2) Španija (2)  i Italija (2), a onda dug odužuju Letonija (1), Estonija (1), Rumunija (1), Finska (1) , Hrvatska (1) i Švedska (1), a s obzirom na značaj u “društvu” potrudile su se da se istaknu Albanija (2) i naročito Ukrajina, niti članica EU niti NATO (13).

Na spisku nema Bugarske. Nema ni Mađarske, ni Austrije, a ni Kipra, ni Grčke. Četrnaest od 28 članica EU nije požurilo da pokazuje pesnicu Rusiji.

Austrija je izjavila da nema nameru da se pridruži kampanji, rekavši da želi da posluži kao komunikacioni kanal Zapada i Rusije. 

“...Mi nameravamo da kanale dijaloga s Rusijom sačuvamo otvorenim. Austrija je neutralna zemlja i jedna vrsta mosta između Istoka i Zapada. Ali, mi podržavamo odluku EU da opozove ambasadore iz Moskve”, izjavio je kancelar Austrije Sebastijan Kurc.

Moskva će svoje reći

Moskva je izrazila “odlučan protest” zbog koraka EU i NATO zemalja – obećavši recipročnost u odgovoru na blokovski otkaz gostoprimstva diplomatama. Ruski odgovor skrojiće se prikladno svakoj zemlji pojedinačno, objavio je ruski Sputnjik.

Rusija vidi odluku o izbacivanju diplomata kao gest koji nije prijateljski, naveo je Sputnjik.

Vašington insistira, a u Evropi za njim to ponavljaju, kako su diplomati kojima se otkazuje boravak “ruski špijuni”.

Gardian primećuje da je američko službeno saopštenje izdato u ime Bele kuće.

Bela kuća ističe da je cilj poteza “da Rusiji postane jasno da njene akcije imaju posledice”. Ali, zapaža Gardian, sam Donald Tramp “nije komentarisao na tviteru, svojim uobičajenim načinom izražavanja kada mu je do nečeg veoma stalo”.

List potseća da je Tramp nedavno kritikovan zbog čestitanja telefonom Vladimiru Putinu na izboru za predsednika.

Kao u vreme ratnih zaoštravanja

“Najzaoštreniji trenutak između Rusije i kolektivnog Zapada od osamdesetih prošlog veka”, kaže o trenutku nesumnjivo narastajuće krize u odnosima Fjodor Lukjanov, jedan iz prvog reda stručnjaka Rusije za međunarodne odnose. Čak ni kriza povodom Ukrajine i Krima 2014, nije dovela do koraka kao što je ovaj, prenosi njegov komentar ruski Komersant.

Prvi put, zemlje Zapada “kreću na zaoštravanje odnosa s važnim partnerom, ne zbog nekog svog konflikta s njim, nego potčinjavajući se blokovskoj disciplini”.

“Ranije – tako se postupalo samo u prilikama pred rat i ratnim, kada je liniju ponašanja diktirao saveznički dug”, skreće pažnju Lukjanov.

Odgovor Rusije će u svakom slučaju biti simetričan – “što kao minimum podrazumeva verovatnu disfunkciju na neko vreme čak i osnovnih mehanizama uzajamnosti, ne s konkretnim zemljama, nego s celim blokom država”, procenjuje autor.

Diplomatija je u krizi, a njena sama ideja je da čak i u najoštrijim trenucima očuva komunikaciju i kanale veze. “To što se događa liči na otkazivanje i te same funkcije”, kaže se u osvrtu čije izvode prenosi Komersant.

Demonstracija jedinstva Zapada

“Ovo je demonstrativni akt prizvan da ukaže na ozbiljnost i ujedinjenost Zapada’, izjavio je istom listu Boris Makarenko, iz Centra političkih tehnologija.

Makarenko sumnja da tobožnja istraga “slučaja Skripalj” ima u celoj stvari ikakav značaj, niti je tu da bi od toga zavisio stav Zapada. To će ići kako ide, “a ja malo verujem da će odgovor biti potkrepljen dokazima”, pa da od toga zavisi izlaz iz konflikta. Reč je o gestu simboličnom, koji treba da naznači da “sav Zapad jednodušno ocenjuje incident sa Sergejom Skripaljom, ako ne kao akt agresije a ono kao nedopustiva dejstva na teritoriji država NATO”, citiran je Boris Makarenko.

Platforma anti-ruske solidarnosti

Portparol MID Rusije Marija Zaharova okarakterisala je kolektivni gest kao nastojanje Londona da navede Evropu na pogoršanje odnosa sa Rusijom.

“Sada otpočinje ‘parada suvereniteta’ formalna politička podrška zemalja EU Londonu”, citirao je Zaharovu Sputnjik.

Komentar Zaharove je dat posle odluke Britanije da uskrati dalje gostoprimstvo ruskim diplomatama. Sve što se bude događalo nadalje, objašnjavaće se “solidarnošću” EU sa Londonom, kako nalaže EU spoljna politika, izjavila je predstavnica MID.

Zaharova je citirala pasus iz izlaganja Tereze Mej, predsednice vlade Britanije povodom Bregzita: “Kada London napusti EU, u svom Bregzit-priocesu, on neće više biti obavezivan okvirima generalne linije u spoljnoj politici... Ali zemlje koje ostaju u Evropskoj uniji, biće vezane međusobnom garantijom anti-ruske solidarnosti, koja je već nametnuta od Britanaca!”

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...