EU: manje datum - više ultimatum

Na poziv Evropskoj uniji da odredi datum kada bi Srbija mogla da postane njen član, koji je ne tako davno uputio predsednik Aleksandar Vučić, stigao je odgovor. Mesta zadovoljstvu vlasti nema, iako je nastojala da ga prikaže kao uspeh.

U Strategiji proširenja za Zapadni Balkan, koju je objavila Evropska komisija, po značaju se, više od datuma, izdvaja deo o pravno obavezujućem sporazumu Beograda i Prištine. U njoj je dat naglasak na vremenskoj odrednici za ispunjenje ovog, najtežeg uslova Srbiji. Ipak, sadržaj objavljenog ostao je bez dovoljno pažnje javnosti. Interesovanje je usmereno na posetu predsednika Vučića Zagrebu koja je usledila nekoliko dana pošto je Strategija stavljena pred javnost.

(Ne)skriveni „kosovski uslov“

Još na otvaranju pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, jasno je naznačeno da je procedura za nju drugačija u odnosu na ostale države. Uvedeno je dodatno poglavlje 35, nevino naslovljeno kao Ostala pitanja, pod kojim se krije kosovski uslov.

Procedura pristupanja Evropskoj uniji, koju je ova vlast prigrlila od prethodne kao svoj strateški cilj, sadržana je u Pregovaračkom okviru. Predstavljen pre četiri godine, u njemu je pobrojano i unapređenje odnosa Srbije sa Kosovom.

U tekstu se koristi zvezdica uz Kosovo ali se kaže da će to unapređenje obezbediti da obe strane mogu da nastave svojim evropskim putem, izbegavajući da jedna drugu blokiraju u ovim naporima. Još i da to „postepeno, do kraja pristupnih pregovora sa Srbijom“, treba da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, u formi pravno obavezujućeg sporazuma.

Hitan obavezujući sporazum Beograda i Prištine

Predstavnici vlasti delovali su prethodnih godina kao da će se ovo desiti jednog dana u dalekoj budućnosti, a možda i nikada jer će se nekako snaći... Sada, međutim, kao poslednji dokument, ispred sebe imaju Strategiju. U njoj se 2025. navodi kao datum do kojeg bi Srbija mogla biti spremna za ulazak u Evropsku uniju ali samo kao moguć, indikativan i „izuzetno ambiciozan“. Očekivano, vlast je za javnost isticala one elemente Strategije koje može da predstavi kao priznanje svom radu.

Deo sa najtežim uslovom nema tako razliveni rok i nije preslikan iz Pregovaračkog okvira, mada ni sada nije izostala zvezdica. U Strategiji se kaže da bez „delotvorne i sveobuhvatne normalizacije odnosa Beograda i Prištine“ kroz dijalog u kojem posreduje Evropska unija, ne može biti trajne stabilnosti u regionu. Još se napominje da je sveobuhvatni i pravno obavezujući sporazum o normalizaciji „hitan“ i presudan za napredovanje Srbije i Kosova na evropskom putu.

Dakle, smisao urgentnosti je jasan, primetio je šef misije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici na predstavljanju Strategije u sedištu vlade.

„Potrebna istorijska odluka“

Komesar za proširenje Evropske unije i susedsku politiku Johanes Han, koji je u Beograd doputovao zajedno sa ovim dokumentom, kaže kako je „siguran da ćemo već sledeće godine imati neophodno rešenje“.

Ugovor o Evropskoj uniji navodi vrednosti na kojima se ona zasniva i ko stupa na evropski put. Tako se u članu 49. kaže da zahtev za članstvo može da podnese „svaka evropska država“ koja poštuje te vrednosti, zajedničke „državama članicama“.

Predsednik Vučić najavio je da će po završetku unutrašnjeg dijaloga o kosovskom problemu koji je pokrenuo, javnosti saopštiti svoj predlog. To se očito bliži, s obzirom na broj održanih okruglih stolova. Na svečanosti u Orašcu govorio je o „dugačkom i teškom putu pred nama“. Morao je, ističe, da na Dan državnosti svima kaže kako „nam je ispostavljena velika, gadna cena, da su podigli planinske vence uslova oko nas“ i da je potrebna istorijska odluka.

U Beograd uskoro, nakon što smo čuli njegove glasnike, stiže predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Evropska komisija bi trebala da predstavi u aprilu izveštaj o procesu integracije Srbije, sa podrobnijim objašnjenjima nego Strategija, a to već nije uopšte daleko.