Vašington ne učestvuje u obnovi Iraka
Na samom početku kuvajtske donatorske konferencije za rekonstrukciju ratom razrušenog Iraka, a gde je Bagdad saopštio da će mu trebati više od 88 milijardi dolara, SAD su se izjasnile da nisu planirale da doniraju svoja sredstva. Svojevrstan „hladan tuš“ od zemlje koja je predvodila međunarodnu koaliciju za vazdušne napade i smatra se odgovornom za brojne civilne žrtve
(Kuwait, 14.02.2018 - donatorski samit u Kuvajtu posvećen rekonstrukciji Iraka: katarski šef diplomatije šeik Mohamed bin Abdulrahman al Tani)
Sjedinjene Američke Države neće učestvovati u prikupljanju sredstava za obnovu Iraka, istakli su zvaničnici iz Vašingtonga na samom početku donatorske konferencije u Kuvajtu 12. februara, a koja je posvećena izgradnji zemlje posle trogodišnjih sukoba sa teroristima Islamske države. Ovo je došlo kao „hladan tuš“ Bagdadu, uprkos vapajima da će državi biti potrebno više od 88 milijarde dolara kako bi se rekonstruisali delovi zemlje, koji su zbog rata ostali u ruševinama.
Vašington sa svoje strane insistira na svojoj (dominantnoj) ulozi u oslobađanju Iraka od jedinica džihadista i borbi protiv terorizma, dok nezavisni posmatrači i analitičari iz rivalskih struja ističu da je upravo učešće SAD dovelo do velikog broja civilnih žrtava.
Stanica iz Teherana PresTV podseća i da je Irak bio pod kontrolom Amerike punih osam godina otkako su njene snage ušle u zemlju 2003, a kako bi se Sadam Husein srušio s vlasti. Mnogi optužuju prisustvo Vašingtona kao glavnog krivca što Irak nikako ne može da ostvari bilo kakav ekonomski i politički napredak godinama unazad.
Ujedinjene nacije su upozorile da to što međunarodna zajednica i velike sile ne mogu da se dogovore oko učešća u obnovi Iraka, može da dovede do nove nestabilnosti.
Među ruđevinama istočnog Mosula (Rojters-Al Arabija
Hitno obnoviti 147.000 kuća
Međunarodna konferencija za rekonstruciju Iraka počela je u Kuvajt sitiju u ponedeljak sa ciljem da se prikupe sredstva za obnovu zemlje. Trodnevni sastanak okupio je ekonomske sile sveta, kao i regionalne i međunarodne organizacije. Kuvajtska državna agencija KUNA objavila je da će Iraku biti obezbeđeno i 330 miliona dolara humanitarne pomoći od strane nevladinih organizacija, i to sa paralelne NGO konferencije.
Irački ministar građevine Salman al Džumaili istakao je da oni koji ignorišu apele Iraka za pomoć, dovode u pitanje bezbednost čitavog Bliskog istoka.
„Obnova Iraka znači vraćanje nade državi, a uspostavljanje stabilnosti u Iraku sledstveno vodi i bezbednosti regiona i sveta“, dodao je Džumaili.
Zvaničnici Iraka napomenuli su da je hitno potrebno ponovo izgraditi kuće i stambene jedinice koje su porušene, a kojih, kako se procenjuje, ima oko 147.000. Prema njihovoj računici, državi su potrebne 23 milijarde dolara što pre, kao i 65 milijardi za kasniju izgradnju. Mediji podsećaju da su teroristi imali kontrolu nad čak trećinom teritorije Iraka. Bagdad je proglasio konačnu pobedu nad Islamskom državom u decembru 2017.
Svako četvrto dete u Iraku siromašno (Rojters-Al Arabija)
Svako četvrto dete siromašno
Kako prenosi saudijska stanica Al Arabija, Irak je u prestonici Kuvajta objavio spisak od 157 projekata za koje mu je potrebna finansijska pomoć. Među njima se nalaze i planovi za obnovu uništenih ustanova i infrastukture, kao što su aerodrom u Mosulu, putevi, izgradnja kuća, bolnica, škola, kao i projekti koji mogu da pomognu da se pokrene ekonomija zemlje. Saudijska stanica podseća da je 2,5 miliona Iračana i dalje raseljeno, i samo u jednoj rečenici objavljuje da SAD „neće učestvovati u prikupljanju finansijske pomoći“.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Drian rekao je tokom posete Bagdadu u ponedeljak, da će „francuska podrška uvek biti tu“, da je država bila tu „kada je trebalo učestvovati u koaliciji protiv ID-a“, i da će sada uzeti učešće i u obnovi Iraka.
Pored toga što je više od dva miliona Iračana izbeglo iz ratom zahvaćenih područja, UN su objavile podatak i da svako četvrto dete u ovoj zemlji živi u siromaštvu, dok čak četiri miliona njih mora hitno da primi pomoć. Prema procenama UN, za vreme trogodišnjeg rata, 150 puta su gađane obrazovne ustanove, a više od 50 zdravstveni centri. Polovina iračkih škola mora da se popravi, dok je više od tri miliona dece prekinulo školovanje.
