CRNO ZLATO ISPOD NASLAGA LEDA

Teško da se može reći kako je reč o gradu poznatom po međunarodnoj diplomatiji na visokom nivou. Među onima koji znaju za njegovo postojanje gradić Ilulisat na zapadnoj obali Grenlanda je poznatiji zbog blizine jednog od najbržih pokretnih glečera na svetu nego po ulozi domaćina svetskim moćnicima.

Međutim, u utorak (27. maja) je u Ilulisatu započeo trodnevni sastanak predstavnika pet zemalja koje izlaze na Arktički okean. Tema razgovora je budućnost Arktika. Geolozi procenjuju da se ispod leda koji i dalje pokriva najveći deo Arktičkog okeana nalazi skoro jedna četvrtina neotkrivenih svetskih rezervi nafte i gasa. Nedavno je započeta žestoka trka za "stavljanje šape" na te rezerve.

Ilulisat je poznatiji po prelepom pogledu na glečere nego po diplomatiji na najvišem nivou

Cilj razgovora, kojima je domaćin Danska a na kojima još učestvuju Norveška, Rusija, Kanada i SAD, jeste početak procesa kojim će se rešiti pitanje prava na delove morskog dna. Geolozi procenjuju da će zbog topljenja leda za nekoliko decenija biti moguće bušenje nafte na Arktiku. Ko će najviše zaraditi tim bušenjem postalo je pitanje od vrhunske važnosti. Učesnici sastanka se nadaju i da će postići i saglasnost o pitanjima zaštite životne sredine i socijalnih implikacija tokom trke za prirodnim resursima.

Naučnici na potezu

Međutim, iako diplomate - Danska, Norveška i Rusija su poslale svoje ministre spoljnih poslova, Kanada ministra za prirodne resurse a SAD zamenika državnog sekretara - pokušavaju da smire narastajući konflikt, verovatno je da će poslednju reč imati naučnici.

Konvencija o pravu mora Ujedinjenih nacija ističe da zemlje s izlazom na more poseduju morsko dno i izvan zone od 200 nautičkih milja, ukoliko se jasno može odrediti da je to dno deo kontinentalne ploče. Rusije je načinila prvi korak postavljanjem svoje zastave na dno okeana ispod Severnog pola. Ruski naučnici su takođe vredno pokušavali da dokažu da je Lomonosovljev greben, podvodni planinski masiv dugačak skoro dve hiljade kilometara koji preseca Arktički okean, geološki deo ruskog kopna.

Međutim, i Danska je bacila oko na taj greben, tvrdeći da se radi o produžetku Grenlanda, danske pokrajine sa širokom samoupravom. Početkom ove nedelje kanadski naučnici su u uglednom časopisu Journal of Geophysical Research objavili rad kojim pokušavaju da dokažu da je Lomonosovljev greben zapravo deo severnoameričke kopnene mase. "Prvi pokazatelji govore da su rezultati veoma pozitivni. Ako su rad ocenili neutralni stručnjaci i ako je prihvaćen za objavljivanje, onda je on naučno solidno utemeljen. To je situacija u kojoj se trenutno nalazimo", izjavio je doktor Jakob Verhoef, direktor geoloških istraživanja kanadskog Atlantskog odeljenja.

Kanada je nedavno izdvojila 40 miliona dolara za istraživanja kojim bi se utvrdilo kanadsko pravo nad Lomonosovljevim grebenom. "Ponovo ćemo istaći našu spremnost da branimo i zaštitimo naš suverenitet na Arktiku", rekao je pre polaska na samit petorice Geri Lun, kanadski ministar za prirodne resurse. "To je prioritet naše Vlade."

Još aduta u igri

Danska i Kanada su se u prošlosti sporile i oko malenog ostrva Hans. Ukoliko se arktički led bude povukao kao što je predviđeno, takozvani Severnozapadni prolaz će se otvoriti i skratiti rastojanje između istočne obale Severne Amerike i Azije za nekoliko hiljada kilometara. Ostvro Hans leži na putanji Prolaza. Kanada je zato u tom regionu izvela vojne vežbe kako bi naglasila svoje pravo nad tom stenom površine samo 1,3 kvadratna kilometra.

U Danskoj se nadaju da će se predstavnici svih pet zemalja obavezati na pridržavanje pravila i rezolucija Ujedinjenih nacija, uprkos činjenici da SAD još uvek nisu ratifikovale Konvenciju o pravu mora iz 1982. godine. Predstavnici Danske i Norveške su izjavili da nije neophodno usvajanje dodatnog sporazuma o pravu na morsko dno Arktika.

Priredio: Milan Djukić