CIA U RATU S BELOM KUĆOM?

Kušner, francuski ministar spoljnih poslova: lekar željan rata (foto: Fonet)

Da li je CIA u ratu sa Belom kućom? Ovo pitanje nameće se posle javnog priznaja direktora CIA Majkla Hajdna (Michael Hayden) da su njegove službe 2005. godine uništile više video snimaka ispitivanja važnih pripadnika Al Kaide kako bi se agenti zaštitili od moguće osvete Al Kaide. Skandal trese američku političku javnost : "Predsednik Buš se ne seća da je bio upozoren da postoje te video-trake ili da su uništene", rekla je Dana Perina, port-parol Bele kuće koja nije kategorički negirala da je predsednička ekipa bila upletena u ovu aferu.

Optužbe bez dokaza

Skandal sa video-trakama izbija neposredno posle skandala sa lažima predsednika Buša o Iranu. Buš je 17. oktobra izjavio da "ukoliko želimo da izbegnemo Treći svetski rat moramo da sprečimo Iran da dodje u posed informacija neophodnih za proizvodnju nuklearnog oružja" . Demantovali su ga niko drugi do CIA i 15 drugih obaveštajnih službi SAD. CIA je raskrinakala američkog predsednika objavivši ovih dana izveštaj o Iranu u kome se jasno kaže da je Teheran prestao da se zanima za tehnologiju proizvodnje nuklearnog oružja još 2003 godine. Savetnik za Nacionalnu bezbednost Stiven Hedli (Stephen Hadley) je javno priznao da je predsednik Buš bio upoznat sa zaključcima ovog dokumenta još u avgustu ili septembru ove godine. Drugim rečima, Buš je recitovao svoju priču o Trećem svetskom ratu, znajući da je Iran još pre četiri godine napustio vojni nuklearni program.

Ono što piše u izveštaju CIA i drugih obaveštajnih agencija poklapa se, uglavnom, sa onim što je tokom poslednjih godina tvrdio Bradei, generalni direktor Medjunarodne organizacije za atomsku energiju: Iran ne predstavlja neposrednu opasnost i ostaje da se dokaže da li je obogaćivanje uranijuma u ovoj zemlji povezano sa vojnom tehnologijom. Bradei je zbog svojih izveštaja bio bezbroj puta kritikovan a mnogi su, nemajući boljeg argumenta, išli čak tako daleko da su ukazivali kako je on Egipćanin, izvodeći iz toga zaključak da ima mesta za sumnju u verodostojnost onoga što govori.

Pouke za špijune

Ovaj do sada nečuveni način raskrinkavanja politike američkog predsednika baca više svetla na dosadašnje funkcionisanje ameriške državne administracije. CIA je izvukla lekciju iz rata u Iraku koji su SAD povele pozivajući se na lažne obaveštajne informacije o navodnim vezama Al Kaide i Sadama Huseina. Američki diplomata Džozef Vilson (Joseph Wilson) podneo je uoči napada na Irak 2003. izveštaj u kome se nedvosmisleno zaključuje da nema veze izmedju Iraka i Al Kaide kao i da Irak ne raspolaže hemijskim i biološkim oružjem.

Znajući da je Buš upoznat sa njegovim izveštajem, Vilson je – sa čudjenjem - preko tv čuo sopstvenog predsednika kako recituje dijametralno suprotnu priču o njegovom izveštaju i to pozivajući se na "poverljive i proverene informacije". Vilson negoduje i u Njujork tajmsu obajvljuje tekst "Šta nisam našao u Africi" u kome raskrinakava Bušovu ratobornu politiku. Kolumnista Vašington posta, blizak Bušovim jastrebovima, odgovara kontranapadom i, na opšte zaprepašćenje, navodi pod punim imenom i prezimenom da je Vilsonova supruga Valeri Plejm (Valery Plame) agent-operativac CIA. Kolumnista je ovim počinio krivično delo jer je doveo u opasnost državnog agenta i uništio njegovu karijeru. Cela priča je završila na sudu – ispostavilo se da je jedan blizak saradnik Dika Čejnija smislio da treba Vilsona da napadne otkrivajući identitet njegove žene. Plejmova je pravdu morala da potraži na sudu i Čejnijev saradnik je morao da podnese ostavku.

Agenti CIA su, dakle, shvatili da ih Bušova administracija bez ikakvog obzira i uprkos ustavnim obavezama "pušta niz vodu" kada joj to odgovara. CIA, na čijem čelu se nalazio Džordž Tenet, i druge obaveštajne službe, snabdevale su Buša samo onim argumentima koje je on tražio kako bi izmedju septembra 2002. i marta 2003. opravdao rat protiv Iraka. Danas je apsolutno svima jasno da je to bio rat isplaniran unapred a čiji su argumenti i razlozi naknadno izmišljani. U više izveštaja američkog Senata odgovornost za rat u Iraku pripisuje se CIA dok predsednik Buš ispada neiskusan.

Evropska podrška lažima

Kada je izbila afera o tajnim zatvorima, specijalnim letovima CIA po celom svetu i bespravnim hapšenjima – agenti su se uverili da nisu zaštićeni od tužbi preživelih zatvorenika kojima su bila uskraćena sva ljudska prava, sudski proces, advokati i koji su bili izloženi mučenju. Sindikat CIA reagovao je prošle godine jer se postavilo pitanje ko bi u takvom slučaju plaćao agentu advokata. Ukratko, CIA je, izgleda, izvukla više gorkih lekcija i odlučila da Beloj kući kaže "ne". Ukoliko Bušova ekipa želi da napadne Iran pred kraj predsedničkog mandata početkom 2009 godine – neće moći da opravdavaju svoju ratničku politiku izveštajima obaveštajnih službi.

"Rat" CIA protiv Bele kuće baca više svetla i na podaničku spoljnu politiku Evropske Unije prema čijim se izveštajima Teheran nalazi na "dva koraka" od toga da proizvede atomsko oružje. Vrhunac je svakako bila izjava ministra spoljnih poslova Francuske koji je 16. septembra ove godine rekao da "Francuska mora da se priprema za najgore, odnosno za rat". Stvari su još jasnije kada se zna da CIA i zapadne službe dele znatan broj obaveštajnog materijala a sa britanskom službom MI6, CIA ima ugovor o potpunoj podeli svih informacija.