Rusija vraća vojsku ali ostaje u Siriji
Rusko vazduhoplovstvo i ratni brodovi na dugoročnom stacioniranju u bazama Hmeimim i Latakija. Putin u blic poseti Siriji, Egiptu i Turskoj
(Hemeimeem, 11.12.2017 - ruski predsednik Vladimir Putin obišao je vojnike u ruskoj vazduhoplovnoj bazi Hemejmim u Siriji)
Sirija, ruska avio-baza Hmejmim, Egipat, Kairo, i Ankara, Turska.., sve u jednom danu, u ponedeljak – taj dan je bio Putinov, nesumnjivo.
Obično je američki predsednički avion nailazio s tako gusto sabijenim itinererom unutar-regionalnih sletanja – ne ruski. Međutim, predsednik Donald Tramp gradi utisak da ima preča posla. Eliminiše repove predsedničke kampanje iz 2016, koja je po američkom tvrđenju, protekla u senci ruski pokušanog uticaja na izborni ishod.
Sama takva mogućnost ošamutila je američku političku elitu.
Čini se da Tramp nastoji da osigura da, u unutar-američkoj političkoj podeli bez presedana, na njegovoj strani bude moćni jevrejski lobi i spreman je da Jerusalim tretira kao prestonicu Izraela. Makar i po cenu priličnog nesporazuma sa saveznicima SAD u Evropi i potencijalno obnovljenog neprijateljstva sa Palestincima.
Predata je Rusima “šahovska partija” od pre šest godina, započeta okupljanjem, organizovanjem i naoružavanjem protivnika predsednika Asada u Siriji. Američki Njujorker “javio je o spremnosti predsednika SAD Donalda Trampa da se saglasi s ostankom predsednika Sirije Bašara Asada na vlasti do 2021. godine”, citirao je iz američkog magazina ruski Komersant.
Hemeimeem, 11.12.2017 - ruski predsednik Vladimir Putin, predsednik Sirije Bašar Asad i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu obišli su vojnike u ruskoj vazduhoplovnoj bazi Hemejmim u Siriji: Vladimir Putin, Bašar Asad (Bashar Assad), Sergej Šojgu (Sergei Shoigu)
Kući “s pobedom”
Ruska pozicija počiva na faktima dobijenog rata. Ruskog rata protiv Islamske države, ali i protiv anti-asadovskih terorističkih filijala. Rat za opstanak Asada je dobijen.
Sastanak Putina i Asada u Siriji usledio je u bazi Hmejmim. Ticao se učešća Damaska u procesu političkog regulisanja krize koji bi trebalo da se overi pečatom UN, posle okočanja pregovora u Ženevi.
Moskva je zakoračila u amfiteatar rata na službeni poziv Damaska s jeseni 2015. – uz ne jedno pitanje posmatrača, da li će Rusija biti u stanju i da se izvuče iz haotičnih okolnosti ratišta s mnogo različitih spoljnih uticaja, američkih, turskih, iranskih, saudijskih, islamističkih… ili će Sirija postati njen “drugi Avganistan”.
Presudilo je energično angažovanje modernizovanih oružanih snaga Moskve, pre svega ruske ratne avijacije.
U bazi Hmejmim, predsednik Vladimir Putin obreo se u ponedeljak u prilici da ruskim komandantima i vojsci komanduje – kući! Ruske trupe “vraćaju se iz Sirije s pobedom”, izjavio je šef Rusije, prenela je i ruska i svetska štampa.
“Ja sam naložio ministru odbrane i načelniku Generalštaba da otpočnu povlačenje kontingenata ruske vojske nazad, u mesta njihovog postojanog stacioniranja”, izjavio je šef Rusije.
Govorio je pred postrojenim vojnicima i komandantima u bazi. Odao je priznanje ljudstvu koje je “pokazalo hrabrost, heroizam, koordinaciju, odlučnost, sjajnu obučenost i visoki profesionalizam”, citirao je Sputnjik.
Cairo, 12.12.2017 - egipatski predsednik Abdel-Fatah el-Sisi i predsednik Rusije Vladimir Putin posle konferencije za novinare u Kairu
Neka Francuzi to u svojoj bazi
To, “s pobedom” kući!, osvojilo je mnogo ruskih naslova. Prionulo je kao lek uz ranu kod onih Rusa koji se još sećaju povlačenja dezorijentisanih sovjetskih trupa iz Istočne Nemačke. Jeljcinovi generali sproveli su ih pravo na predzimsku golu ledinu.
Ima Rusa koje će prisećanje na “onda” i “sada” možda motivisati da izađu na izbore, i marta 2018. glasaju još jednom za Putina, četvrti put. Međutim, pojedinost te vrste ne može umanjiti “pravo na emocije” učesnika događaja. Osposobljenost i postojano rusko vojno prisustvo u pomorskoj i vazduhoplovnoj bazi Latakija i Hmeimim, na osnovu legitimnog ugovora dve vlade s važnošću na 49 godina, su geostrateška i geopolitička posledična činjenica.
“Neka oni te svoje izjave daju u francuskoj bazi u Siriji..,”citira izveštač Komersanta Andrej Kolesnjikov, neimenovanu vojnu ličnost – povodom izjave ministra Francuske Žan-Iv le Drijana “da Rusija bez osnova prisvaja sebi zasluge za Siriju”.
Ankara, 12.12.2017 - turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i ruski predsednik Vladimir Putin posle konferencije za novinare u Ankari
Uključivanje Egipta
Drugih stranih baza osim ruskih nema. Sirija je pretežno oslobođena, s džepovima otpora tu i tamo, teritoriju kontroliše armija Damaska, uz produženu borbenu pomoć savezničkih snaga oslonjenih na Iran.
Eksplozivni čvor je Idlib, u kojem ima jedinica turske armije. Saglasno ruskim izveštačima, situacije oko Idliba se ticao razgovor Putina i Erdogana, u ponedeljak u Ankari.
Druga tema je već potvrđena prodaja ruskih PVO sistema S400 Turskoj, uz određeni obim tehnologije za tursku samostalnu proizvodnju. Isporuka sistema Turskoj uslediće pre kraja godine, javljaju ruski izveštači.
Rusko-tursko početno neprijateljstvo povodom Sirije (i turskog obaranja ruskog SU24), preobratilo se u partnerstvo u kojem je treći faktor Iran.
Proces daljeg političkog regulisanja u rukama je te tri regionalne sile. Poseta Putina Kairu imala je za cilj da se u političko regulisanje povodom rešenja krize uključi i Egipat.
Rusija je u dijalogu i sa Saudi Arabijom, pokroviteljom “konkurentske” unutar-sirijske koalicije. Nastoji se da se njeni predstavnici pojave na Kongresu unutar-sirijskih političkih snaga koji bi, u vidu političkog “predsoblja” Ženeve, trebalo da do kraja godine usledi u Rusiji.
Marginalizovani Vašington
SAD i EU su na tribini pomnih posmatrača, uočava se u medijima na Zapadu. Citirajući Njujorker, ruski Komersant prenosi da predsednik SAD Tramp procenjuje da “nema realnih mogućnosti da se utiče na situaciju u Siriji”, pogotovo u svetlu “uspeha diplomatske trojke Rusije, Turske i Irana”. “Trojka” je uspela “da marginalizuje Vašington”.
Ruska Nezavisima gazeta prenosi zapažanje Njujork tajmsa da je Putinova blic-turneja Sirija-Egipat-Turska “podvukla uticaj Rusije i produženo slabljenje uloge SAD u tom regionu”. Takođe, i Noje cirher cajtunga, da je za objavljivanje ruske pobede rano “mada je Moskva dokazala da je u stanju da vodi rat na, posle raspada SSSR, udaljenim teritorijama”. Itd. Čini se da Rusija svim čulima upija svoj trenutak.
