BUŠOV PUT ZA "VELIKU ALBANIJU"

Da li je "faraonski projekat" nedavno otvorenog autoputa Tirana - Priština, koji je koštao milijardu evra, zapravo put ka "Velikoj Albaniji", a ne samo ka "ekonomskom povezivanju" u regionu? Da li je obilaznica oko Prištine zapravo način da se "očiste preostali Srbi" u ovom delu Kosova? Da li je ključ realizacije projekta zbog kojeg su unapred zadužene generacije i Albanaca iz Albanije, zapravo strateški interes SAD, jer autoput vezuje vojnu bazu Bondstil, jednu od najvećih baza NATO-a u Evropi i albansku obalu uz koju pristaju brodovi Pete flote? Da li su SAD insistirale da posao dobije firma "Bechtel", bliska administraciji Džordža Buša, koja je iz posla izvukla rekordne marže od 40 odsto?
Prema istraživanju dvojice francuskih novinara Žana Arnoa Derana i Lorana Žeslena, odličnih poznavalaca Balkana, na sva ova pitanja odgovor je - potvrdan. U nedavno objavljenom tekstu u uglednom francuskom mesečniku "Mond diplomatik", oni iznose niz do sada nepoznatih podataka o finansijsko-političkoj i strateškoj pozadini projekta autoputa Tirana - Priština.

Mutne radnje ministra Baše

Albanski poslanik Erjon Brače (socijalista) navodi slučaj Lulzima Baše (34), ministra saobraćaja, u vreme započinjanja radova na autoputu 2006. godine. Baša je albanski državljanin koji je počeo karijeru u međunarodnoj administraciji na Kosovu. Smatra se da je on jedan od najbližih poverljivih ljudi premijera Saljija Beriše. Bio je 2008. pod istragom zbog sumnji da je učestvovao u pranju novca i da je bio u vezi sa Damirom Fazlićem, jednim od šefova mafije iz Bosne, koji je otvorio dva lažna preduzeća u Albaniji, oba prijavljena na adresu - tasta ministra Baše. Preduzećima je upravljao Bašin šurak. Na kraju svega, ministar je oslobođen tako što je sud zaključio da on uživa imunitet pred pravosuđem.

Tokom boravka u Prištini i rada na ovom istraživanju francuski novinari su sreli i Fatmira LJimaja, ministra saobraćaja u takozvanoj vladi Kosova, koji im se predstavio kao analitičar-vizionar:
“Ovaj autoput izmeniće odnose u regionu. Ići će do Niša u Srbiji i vodiće kao Beogradu i Sofiji. Za deset godina srpski i ostali turisti koristiće ga da bi proveli odmor na albanskoj obali”, rekao im je Ljimaj.
Francuskim novinarima, međutim, nije izmaklo da ovaj optimizam ima pozadinu: LJimaj, poznat po nadimku Čelik, bio je komandant OVK, a Haški sud oslobodio ga je 2005. godine teških optužbi za ubistvo 22 srpska i albanska zatvorenika u logoru u Lapušniku. Sad je potpredsednik Demokratske partije Kosova. Po njemu, predstojeća periferijska obilaznica oko Prištine, kao deonice autoputa, neophodna je da bi se obezbedio ekonomski razvoj grada i otklonila zagušenja u saobraćaju. Nova veza treba da poveže aerodrom u Prištini, Kosovo Polje i put za Skoplje kod mesta Preovce.
“Cene zemljišta su već skočile. Stanovnici ove oblasti moći će veoma dobro da prodaju svoje posede. Preovce će postati veoma privlačna zona za ulaganja”, istakao je LJimaj.
Ono što bivši komandant OVK-a ne kaže, a francuski novinari otkrivaju - to je da će ova obilaznica zapravo odseći poslednje enklave na jugu Kosova u kojima žive Srbi.
“U suštini, ova obilaznica treba da dovrši čišćenje Srba u prilaznom području ka aerodromu”, zaključuju francuski novinari.
Albanski investitori kupuju zemljište oko buduće obilaznice. Novinari primećuju da su, po istom sistemu, u talasu nasilja u martu 2004. godine prvo "ispražnjena" srpska naselja oko puteva gde su zatim nikli trgovinski i poslovni centri, a Srbi su odbačeni daleko od komunikacijskih veza.

Premijeri Albanije i Kosova, Salji Beriša i Hašim Tači, otvorili su 31. maja tunel na autoputu
Drač-Kukeš-Priština

Nasamarili i Rumuniju

“Pre nego što je prihvatila američku firmu "Behtel" kao glavnog izvođača radova autoputa, Albanija je trebalo prethodno da se obavesti kako je u sličnom poslu sa ovom firmom prošla Rumunija. Amerikanci, zajedno sa Turcima, bili su angažovani na izgradnji autoputa u Transilvaniji, koji treba da poveže Brašov sa mađarskom granicom. Predračun radova iznosio je 2004. godine 2,2 milijarde evra. Posle brojnih zakašnjenja, rok za završavanje autoputa pomeren je na 2013. godinu po ceni koja je dostigla sedam milijardi evra. Rumunske vlasti pokušale su da raskinu ugovor, ali su odustale jer bi morale da plate milijardu dolara odštete”, otkriva "Mond diplomatik".

Autori teksta procenjuju da oko 15 hiljada Srba još živi u nekoliko sela oko Prištine. Ta sela su međusobno povezana sporednim putevima koje Albanci ne koriste. Preživljavanje tog "paralelnog sveta" biće direktno dovedeno u pitanje izgradnjom autoputa.
Sama izgradnja saobraćajnice od Tirane do Prištine bila je podeljena na tri deonice. Islamska banka obezbedila je, kako navodi "Mond diplomatik", kredit od granice sa Kosovom do Kukeša. Svetska banka "pokrila" je završni deo od mesta Rešen do Milota, a albanska država finansirala je najteži segment, 61km autoputa u planini od Kalimaša do Rešena. Ova deonica građena je u teškim uslovima zbog planinskog i krševitog terena. Desetine vijaduktova i tunel, dug 5,6 km, povezuju doline.



Finansijska strana autoputa i dalje izaziva podele među političarima u Albaniji. Socijalisti ga zovu "autoput korupcije", iako je ideja o njegovoj izgradnji potekla 2001. godine od socijalističkog premijera Pandeli Majka. Poslanik Erjon Brače rekao je francuskim novinarima da je 2003. godine socijalistička vlada na čelu sa Fatosom Nanom potpisala jedan ugovor sa austrijskom firmom "Strabag AG" za deonicu Rešen - Kalimaš u vrednosti od 335 miliona evra. Do preokreta, međutim, dolazi u julu 2005. godine kad je na vlast ponovo došao predsednik Salji Beriša koji je prosto odlučio da pređe preko ovog ugovora kao da nikad nije postojao. Ostala je upamćena njegova patetična izjava pred parlamentom da će Albanci ako je potrebno prodati nakit svojih žena da bi projekat bio završen.
Radovi su počeli 2006. godine. U julu te godine raspisan je tender na kojem su posao dobili američki "Bechtel", koji je formirao zajedničku firmu sa turskim preduzećem "Enka". Albanski socijalisti tvrde da je ovaj konzorcijum predložio svoju kandidaturu za deonicu Rešen - Kalimaš pod uslovima koji nisu u skladu sa albanskim ustavom, tražeći, kao što se to radi u SAD, mogućnost da preračunavaju odnosno povećavaju cenu radova u toku samih radova.

Misterizoni aerodrom u Kukešu

Francuski reporteri otkrivaju i postojanje misterioznog aerodroma u Kukešu, podsećajući da je ovaj grad bio "središte mreže logora OVK-a u kojima su mučeni Srbi".
“Pre dve godine, nekoliko kilometara od Kukeša završena je gradnja jednog malo poznatog aerodroma, koji je dobio sve potrebne dozvole u oktobru 2007. godine, ali ne radi zbog monopola koji na aerodromske aktivnosti ima američko-nemačka kompanija "Tirana erport partners", navodi francuski list.
Bivši socijalistički premijer Pandeli Majko rekao je s osmehom da avioni NATO-a redovno sleću u Kukeš, ali meštani u okolini aerodroma tvrde da nikad nisu videli nijedan avion. Samo su, kažu, čuli brujanje motora.

“Već od 2007. godine "Bechtel" je tražio da se cena preračuna na 560 miliona evra, a ubrzo potom i 620 miliona. Stručnjaci sada govore o ukupnoj sumi većoj od milijardu evra što znači da je na kraju početna cena radova udvostručena”, kaže poslanik Brače.
Američkoj firmi "Bechtel"ovo gradilište donelo je kolosalnu dobit od 44 odsto učesničke marže. "Mond diplomatik" prenosi da je "Bechtel", jedno od ključnih svetskih preduzeća za javne radove, bilo u bliskim vezama sa administracijom Džordža Buša i iznosi pretpostavku da je američka ambasada u Tirani učinila sve kako bi ova firma dobila kolosalni posao sa kolosalnom maržom.
Niko od albanskih sagovornika novinara "Monda diplomatik" nije krio stratešku važnost autoputa Tirana-Priština, koji povezuje luku Drač i vojnu bazu Bondstil na Kosovu. Na pitanje nije li reč o autoputu za "Veliku Albaniju", Enis Sulstarova iz Tirane ne odgovara direktno, ali ukazuje na činjenicu da postoji albansko nacionalno pitanje, iako lideri na Kosovu i albanski političari to prećutkuju.
“Oni ne žele da o tome pričaju da ne bi doveli u nezgodan položaj svoje strane mentore”, kaže Sulstarova.

Jovanu svinje jedino društvo

Francuski reporteri zatekli su u jednom od sela blizu Prištine, Jovana, veterinara u penziji, poreklom iz Knina. On živi u montažnoj kućici iz Rusije, pored jedne ruševine u kojoj su nekad do rata 1999. godine živeli Romi. NJegova kućica nalazi se tačno na mestu gde treba da prođe autoput.
- Ne mislim na budućnost - rekao je ovaj starac novinarima. - Gajim ove svinje i tako imam društvo.