Špijun koji je povezao Kenedija i Hruščova

Na zidu uz jedan od stolova  restorana Oksidental, u Vašingtonu, i danas se mogu videti tablica i tekst, ugraviran u metal: “U napregnutom trenutku karipske krize (oktobra 1962.) ruski tajanstveni gospodin ‘X’ uručio je na ovom mestu ponudu za odvoz raketa sa Kube, novinaru televizijske kompanije EjBiSi Džonu Skaliju. Taj susret poslužio je otklanjanju mogućnog nuklearnog rata”, navela je nedavno moskovska Rasijskaja gazeta, u uvodu teksta razgovora lista s Natalijom Aleksandrovnom Feklisovom-Asatur – kćerkom tog tadašnjeg “tajanstvenog gospodina X”.

Gospodinovo ime bilo je Aleksandar Semjonovič Feklisov. Za Amerikance, Fomin. Fomin je bio agent Sovjetskog Saveza, “rezident”. On se sastao sa Skalijem.

Sto u restoranu za kojim su sedeli Skali i Fomin

Feklisov, po čijoj je neobičnoj špijunskoj anegdoti u Rusiji čak snimljen i film, nije više živ. Preminuo je u 93. godini 2007, kao neupadljivi ruski penzioner koji je u starosti pasionirano održavao svoj vrt. Njegova kćerka kaže, uživao je baratajući oko biljaka. Međutim, minulog oktobra, navršilo se 55 godina od krize u kojoj je svet, zahvaljujući visokom nepoverenju super-sila i nepostojanju direktnog kontakta lidera, dospeo na korak do ambisa – kataklizme nuklearnog rata. U tim okolnostima je Feklisov učinio nešto što je pomoglo da se kritični trenutak prebrodi. Doveo je u vezu glavne aktere, šefove SAD i SSSR, Džona Kenedija i Nikitu Hruščova.

U svom vrtu u Rusiji, pasionirani baštovan

Rakete iznebuha na Kubi

Glavne kote karipske krize odavno su utvrđene i poznate. Ključna pojedinost tiče se uspešnog prebacivanja nekoliko desetina sovjetskih nuklearno naoružanih raketa na Kubu, gde je revolucionar Fidel Kastro, podržavan od Moskve, postao trn u oku Vašingtonu.

U osvit šezdesetih, SAD su krojile plan za planom o rušenju nepokornog režima i vojnom zauzeću ostrva. Međutim, priskočili su Sovjeti, prebacivanjem u različitim formama svog vojnog ljudstva na ostrvo.

U Americi su znali za vojni personal – no, nisu slutili da sovjetskim trgovačkim brodovima nakrcanim životnim  potrepštinama, jer Kuba je bila trgovački blokirana, u delovima pristižu i rakete. A i nuklearna punjenja, “glave”. Samo je bilo potrebno da, kada projektili budu na borbenim pozicijama, budu namontirane.

Ofanzivna infra-struktura otkrivena je izučavanjem u Pentagonu snimaka načinjenih iz špijunskih U-2 aviona, istovetnih aparatu koji je kasnije oboren i nad samim Sovjetskim Savezom, s pilotom Garijem Pauersom. U tom trenutku, na Kubi je, međutim, već bilo oko četrdeset sovjetskih raketa, sposobnih da dosegnu do svih najvažnijih ciljeva unutar SAD.

Predsednik SAD Džon Kenedi i funkcioneri zaduženi za bezbednost odjednom su shvatili koliko je mogućnost stvarnog nuklearnog sudara realna i koliko je blizu.

Dopremajući projektile na Kubu, Moskva je odgovorila na raspoređivanje, pre toga, američkih raketa naciljanih prema Rusiji, na tlu Turske.

A. Feklisov, u pratnji Nikite Hruščova

Gromiko nezna, Kenedi misli - laže ga

U svesti američkih aktera krize počeo je da otkucava nevidljivi časovnik. Kakve namere imaju Sovjeti? Misle li da preduhitre i parališu Ameriku prvim udarom?

Predsednik SAD inicirao je lični razgovor s Andrejom Gromikom, šefom sovjetske diplomatije. Međutim, Gromiko je tvrdio da to što mu se sa američke strane navodi nije tačno. Na Kubi nema nikakvih sovjetskih raketa, tvrdio je ministar.

Ostao je bez reči kada su mu pokazani snimci. I Vašington – u uverenju da nešto teško predstoji, čim “ministar laže”.

Između Kremlja i Bele kuće zloslutno je polegla gluva tišina. Kenedi nije slutio da su Hruščovljeni vojni koraci, preduzimani linijom KGB i Ministarstva odbrane, na insistiranje KGB - tajna i za Gromika i njegov resor spoljnih poslova.

Ispovest obaveštajca, korice objavljenih uspomena 

Vezista u sovjetskoj ambasadi

Raspoređen na rad u sastavu ambasade, Feklisov je i za ambasadora i za osoblje ambasade u Americi, bio saradnik zadužen za tehničko održavanje sredstava veze, navodi se u brojnim osvrtima na delatnost sovjetskog špijuna o kojem je kasnije snimljen i film.

Nije bilo ničeg čime bi taj tehničar, prispeo u Vašington 1958, privukao na sebe pažnju. Bio je potomak radnika na železnici, obučavan za rad na remontu vagona, posle čega jedno vreme i pomoćnik mašinovođe. U šesnaestoj godini, uzet je 1930. za polaznika Moskovskog školskog kombinata veza, a onda u institut veze, stoji u biografiji koju je isturila Vikipedija.

Pred rat, završio je 1939. Moskovski institut inženjera veze – i odatle je, po liniji Komunističke partije, upućen u NKVD, unutar kojeg pohađa 1939/40 školu “za posebne namene”.

A. Feklisov, iz porodiccnog albuma

Američke i britanske atomske tajne

Špijun dva puta putuje u SAD i jednom u Veliku Britaniju.

Februara 1941, dolazi u Njujork i pridružuje se njujorškoj špijunskoj rezidenturi, odaslavši za šest godina Moskvi “veliku količinu tajnih informacija, pretežno vojnog karaktera”.

Od Julijusa Rozenberga dobio je radne nacrte atomske bombe bačene 9. avgusta 1945. na Nagasaki. U Britaniji, od 1947. do 1950, “održava operativni kontakt” s Klausom Fuksom, “od koga je dobijena važna informacija o atomskoj tematici, i u tom smislu i o izgradnji hidrogenske bombe”, navodi se o Feklisovu.

Pošto je Fuks u Britaniji otkriven i uhapšen, Sovjeti vraćaju svog čoveka u Moskvu, i raspoređuju ga za zamenika a onda i za šefa američkog odeljka Prve glave uprave KGB. S tog mesta odlazi na rad pri ambasadi u Vašingtonu.

Porodični snimak, u Rusiji

Vezista poziva novinara

Razume se, u SAD su znali šta je pravi posao Rusa dovedenog da u ambasadi Sovjetskog Saveza “povezuje žice”. Kao što i “Fomin”, koji je imao priliku i upoznao američkog televizijskog novinara Dzona Skalija, zna da je Skali duboko i u nečem što nije samo novinarstvo.

Svestan opasnosti, proistekle iz činjenice da Moskva i Vašington u krajnje kritičnom trenutku karipske krize nisu u međusobnom kontaktu, jer predsednik Kenedi misli da Gromiko laže, ne sluteći da ministar zaista nezna o raketama – Feklisov 22. oktobra poziva novinara u Oksidental, na ručak. Džon Skali poznaje obojicu Kenedija lično, i predsednika i ministra pravde Roberta. Feklisov ima za predsednika SAD kritično važnu poruku.

Pentagon vrši pritisak na šefa države da se čvor krize preseče mačem – iznenadnim, vanredno nadmoćnim vojnim napadom i invazijom Kube. Feklisov želi da saopšti da će Sovjeti u takvom slučaju odgovoriti smesta, da će avijacjom i hiljadama tenkova napasti Amerikance u Evropi i zauzeti Zapadni Berlin. Uporedo, sovjetski špijun će domaćinima izneti i konkretan predlog deeskalacije...

Dvojica gostiju Oksidentala “koji su došli da ručaju” seli su za svoj unapred rezervisan sto četiri dana kasnije, 26. oktobra, pošto je Džon Skali “pustio buvu” i dobio svetlo da čuje šta Rus ima da kaže. Tokom “ručka”, Skali je čuo poruku i ponudu Moskve Kenediju, ritam i plan povlačenja sovjetskih raketa sa Kube. I način američkog nadgledanja, nadletanjem i snimanjem “tereta” koji se odvozi sa ostrva sovjetskim trgovačkim brodovima.

Usledio je uspešan rasplet krize a ne dugo zatim, odnosi dve vojne super-sile raskravljeni su u meri da je Hruščov čak i posetio SAD.  Konakt sovjetskog “tehničara” i američkog “novinara” svrstan je u hroniku špijunaže, pod naslovom “Kanal Skali-Fomin”.

Na te kritične dane pre 55 godina pa i na “kanal SF” podsetilo je sentimentalno sećanje na oca Natalije Aleksandrovne Feklisove, još zive kćeri preminulog junaka priče. Kćer pamti oca. Priču je kao i svi drugi čula kasnije.