BiH PRED VELIKIM ISKUŠENJIMA

BIH je pred velikim iskušenjima koje vode u poništavanje dejtonskom mirovnog sporazuma. Srpska strana traži da se ukine kancelarija OHR čiji predstavnici, po mišljenu rukovodstva RS, krše Dejtonoski sporazum i sprovode samovolju na štetu i RS i BIH. Sa druge strane, predstavnici federacije BIH traže jačanje federacije i organa federacije i zato se traže ustavne promene. Beograd se zalaže da promene ustava BIH moraju da imaju entitetsko glasanje, da se RS ne „utopi“ u BIH i da se vrati ustav iz 1990. godine, gde je postojala unitarna BIH bez RS. Glavni zastupnici promena ustava BIH su federacija BIH i SAD, dok EU traži dogovor oba eniteta i postizanje „konsenzusa“.

U beogradskom Sava centru u utorak 20.oktobra na svečanoj akademiji "Srbija pamti",
povodom 65.godišnjice oslobodjenja Beograda u Drugom svetskom ratu:
Boris Tadić, Dmitrij Medvedev, Milorad Dodik

Premijer RS Milorad Dodik preti napuštanjem institucija BIH od strane predstavnika RS i pokretanja referenduma oko statusa RS i BIH. Predstavnik EU, jedan od tvoraca Dejtonskog sporazuma za BIH 1995. godine, Karl Bilt vodi „šatl“ diplomatiju i „tajne razgovore“ u Beogradu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem. Bilt pokušava da Beograd utiče na RS i njene državne organe da vode kompromisnu politiku, koja neće voditi u sukob, već da „smire“ političke strasti pre svega kod premiejra RS Milorada Dodika koji je duže vreme u sukobu sa kancelarijom OHR i Visokim predstavnikom za BIH.

SAD pokušavaju da stvore uslove da BIH lakše uđe u NATO i da je podrže na putu ka EU, tako što će na određeni način vršiti pritisak na „ukidanje“ ili „discipinovanje“ entiteta, posebno RS po navedenim pitanjima. SAD pokušavaju i da stvore situaciju koja ide na unitarnu državu, koju će podržavati sa postepenim gašenjem dejtonskih rešenja, odnosno entiteta. Predstavnici federacije su spremni da priznaju nezavisnost Kosova ali, to ne dozvoljava RS i njeni predstavnici u organima federacije. U BIH se stvaraju nove političke i etničke podele.

Međunarodni predstavnici žele da sedište federacije BIH bude u Mostaru a države BIH u celini Sarajevo. Američko - EU samit oko BIH, koji se održava u vojnoj bazi Butmir, koja je pod kontrolom SAD i NATO, ukazuje da NATO i SAD žele revizuju ustava BIH, stvorenog u Dejtonu i pisanje novog ustava, odnoso reformisanje koje u sebi sadrži gubitak samostalnosti - pre svega RS.

Treba očekivati oštre reakcije u RS na način koji se bira za promenu Dejtonskog sporazuma, ali i protesti u federaciji BIH zbog načina na koji RS blokira BIH da ide ka evro atlantskim integracijama. Pojedini predstavnici HDZ u BIH se zalažu i za upotrebu sile u definisanju ustavnih rešenja za BIH i ukidanje RS. Takva logika vodi u ozbiljno zaoštravanje situacije koja remeti mir na Bakanu. Izvesno je da će i Savet bezbednosti UN intervenisati po pitanju ustavnih promena u BIH i da se u narednim nedeljama očekuju dosta burni procesi koji će voditi i prevremenim opštim izborima u BIH i entitetima.

Istovremeno, očekuje se veći pritisak EU i SAD na Srbiju, da izvrši uticaj na RS ali i na RS sa pretnjom smene Milorada Dodika i prevremenim izborima ali, i pretnje „ukidanjem“ RS i njenih ovašćenja. U pozadini američke politike oko BIH i predloženih promena stoji bivši državni sekretar SAD u kabinetu Bila Klintona, veoma uticajna Medlin Olbrajt koja je bila važna ličnost u građenju Dejtonskog sporazuma, čiji je tvorac Ričard Hobruk.

Na političkoj sceni BIH sve su glasniji ekstremisti u sva tri naroda, koji smatraju da politički pritisak mora da prati i vojni i da se silom i politikom sile u BIH može „nametnuti“ novo rešenje koje vodi ka EU i NATO. UN u BIH, kao ganant "Dejtona", poražene su. EU posredno vrši veliki uticaj dok glavnu reč vode SAD i NATO u BIH, kroz međuanrodni protektorat.

Procena je da u BIH ima oko 200.000 naoružanih bivših pripadnika svih armija i vojnih i paravojnih formacija koji su spremni na različite oblike sukoba. Značajna politička i socijalna kriza u BIH i entitetima pojačava mogućnost da razne ekstremne grupacije na posegnu za nasiljem. CIA je i sama više puta definisala da je BiH izvor visokog rizika po mir na Zapadnom Balkanu.