Mutava EU, uplašeni Evropljani

I španski kralj, Felipe Šesti je u utorak istupio u javnosti, povodom političkog potresa, pokrenutog trapavim pokušajem Madrida da u nedelju spreči referendum o samostalnosti Katalonije.

Oko četiri hiljade federalnih policajaca, odaslatih u Barselonu lađom, koja je u luci ostala ukotvljena služeći za smeštaj intervencionista, jer u lokalnu policiju nije se imalo poverenja – nije uspelo da spreči pristup školama u kojima je vlada provincije koja je glasanje i zakazala - organizovala biračka mesta. Ali postiglo se drugo – da mučni prizori okrvavljenih povređenih građana, staraca oborenih na zemlju i pendreka u šakama ljudi iz organa centralne vlasti, istog časa stignu pred oči i cele Španije i Evrope i sveta.

Kralj Felipe brani poredak

Kralj Felipe insistira na ustavnom poretku. Kaže, privržen je “jedinstvu” i “postojanosti” Španije – u trenutku, kada je iz Katalonije najavljeno da će izjava o nezavisnosti provincije uslediti “u roku od nekolio dana”.

Kralj je “neodgovornim” nazvao postupke katalonskih vlasti. Optužio ih je da “potkopavaju društvenu slogu”.

Katalansko društvo je “pocepano i sukobljeno”, rekao je španski kralj. To su “vrlo ozbiljni trenuci u našem demokratskom životu”, kazao je i dodao da je “monarhija opredeljena za ustav” i da je “odgovornost legitimnih vlasti države da osiguraju ustavni poredak”, preneo je nemački Dojče vele.

Učinilo se da je španski monarh, u utorak, već u zakašnjenju u odnosu na nedeljni događaj i da je glas krune zagluhnut od zamajca brojnih drugih “reakcija na Kataloniju”.

 “Ja i dalje ne mislim da je nezavisnost rešenje, ali ne želim da budem predstavljena vladom koja koristi vojne taktike u postupku s nezadovoljnim regionom”, objavila je na stranici Gardianove tribine autorskih mišljenja Irena Bake, novinarka rođena u Barseloni, koja je, kaže – “bila Katalonka, Španjolka i Evropljanka” ali “sve je to sada promenio Marijano Rahoj”.

“Kao što je rekao katalonski novinar Hordi Evole, ‘Mnogo Katalonaca je već napustilo Španiju mentalno. Rahoj im je juče pridodao još nekoliko više. Juče je mnogo građana protivnika nezavisnosti osetilo ogromno gađenje prema onom što su videli’. Ja sam u toj poslednjoj kategoriji”, iznela je suštinu problema a ne samo lični stav Irena Bake. 

Batina kod Rahoja

Marijano Rahoj je predsednik vlade Španije – vlast koja je već pri impulsu ugroženosti posegla i dohvatila se najpre batine.

Da Rahoj nije poslao jedinice za suzbijanje nereda, on bi danas bio premijer zemlje čiji Ustavni sud na stolu pred sobom ima predmet jednog neustavno održanog referenduma. Mogućno je i neuspelog, jer svi Katalonci nisu za nezavisnost Katalonije. Ni nasilja, ni buke, ni preterano ornih, ne računajući političare, da se angažuju u tom procesu.

Ovako, Rahoj je predstavnik režima spremnog da silom guši pokušaj da jedna regija nezadovoljna stanjem iskaže na legitiman način svoje statusne frustracije. Njegovi regionalni rivali pak, populistički nastrojeni jer na stolu je primamljivi kolač vlasti – imaju kontrolu nad scenom i u fokusu su javnosti, jer su žrtve. Imaju na raspolaganju dokument o nasilju nad građanima.

U sredu je u štampi dominiralo pitanje – hoće li Rahoj umeti da se zaustavi ili će, podstaknut mamcem koji mu istura lider secesionista Karles Pudzdemon, i konačno gurnuti Španiju u vulkan?

Reč je o proklamaciji katalonske nezavisnosti.

U sredu je objavljeno da Rahoj pominje kako će Kataloniju staviti pod direktnu upravu Madrida, u slučaju da pokrajinska vlada proglasi nezavisnost (čl. 155 ustava Španije). Suspendovaće pokrajinsku lokalnu samoupravu. Gotov recept za ulične sukobe i dalje nasilje.

Nezavisnost, od nedelje

Predsednik katalonske pokrajinske vlade Karles Pudzdemon izjavio je britanskom Bibisiju da će njegova vlada to učiniti, i još u najkraćem roku, možda do kraja nedelje.

To je stvar dana, izjavio je Pudzdemon. Vlada će “postupiti do kraja ove nedelje, ili početkom sledeće”, citirao je Bibisi.

Bibisi je preneo izjavu španskog Vrhovnog suda o “početku istrage protiv glavnih katalonskih ličnosti” pod sumnjom “za dovođenje u zabludu” i “iniciranje pobune protiv države”. To se odnosi i na šefa katalonske regionalne policije  (Mošos d’Esquadra), zbog neuspeha u pokušaju kontrole demonstracija.

Upitan, šta će učiniti u slučaju da vlada Španije interveniše i preuzme kontrolu nad vladom Katalonije, Pudzdemon je rekao da bi takav korak bio “pogreška koja bi izmenila sve”, citirao je Bibisi.

Pudzdemon je na krilima, davljenik je Mariano Rahoj.

Evrope nigde na vidiku

Koje opredeljenje, od ta dva mogućna, političke solucije ili krajnje zapaljive i opasne alternative, odobrava Brisel? Da li su prizori nasilja u Kataloniji to reklamirano lice “demokratske Evrope” i Španije? Zašto EU ćuti i Madridu podmiguje odobravajuće čitav dan u ponedeljak? Da li su prizori sudara policije i građana, koji samo koriste garantovano demokratsko pravo, te evropske reklamirane “vrednosti” i “moralni kriterijumi”?

Da su slučajno Krim ili Grčka...

Mnogo je takvih, novoiskrslih pitanja, na koja tokom tri dana ni Madrid ni Evropa nisu eksplicitno odgovarali.

“EU nigde da se vidi”, komentariše Gardianov Sajmon Tisdol. Argument da Brisel “nema stav” u sporu je “legalno sumnjiv, a politički neodrživ”, kaže autor već u podnaslovu – nad inače lepom fotografijom nasmejanog liderskog para Merkel-Makron, gospođe koja je u trenutku ozbiljne krize u jednoj od članica “zauzeta nečim drugim” i gospodina koji “gleda u stranu”. A tek što je objavio svoju reformatorsku viziju zajednice.

“Imperativ je” da se upletene strane navedu da odstupe, i da se kriza liši zapaljivosti, pre nego što sve postane nepopravljivo. “O solucijama se može raspravljati kasnije”, piše Tisdol. “Ali nigde da se vidi EU”.

Žan-Klod Junker, ućutao. Emanuel Makron, koji samo što je nedelju ranije skicirao “temeljitu” viziju “integrisane Evrope, odgovorne prema svim njenim građanima, gleda u stranu”.

“Da je ovo bio, recimo, Krim ili, bez prijatelja i prebijene pare Grčka, Angela Merkel bi bila u punom posredničkom pogonu već do dosada”, kaže autor.

Njegov argument je da Evropa, što duže okleva, sve više municije daje kritičarima “i ne samo okorelim desničarima, populistima i ksenofobičnim snagama koje su dobile zalet na nedavnim izborima u Francuskoj i Nemačkoj”. Pokušaj Španije da secesioniste Katalonije zaustavi golom silom, “emituje problematičnu poruku isto-mislećim grupama širom Evrope, koje su se do sada držale mirnog propagiranja”, piše Sajmon Tisdol.

Mađarska, Poljska, a Španija?

Natali Nugajred, takođe Gardianov komentator, podseća kako je u Evropi posle Franka španska demokratija reklamirana za uspešan model. Evropa bi bila dužna da se u ovom trenutku uključi u krizu. Ali pozivi da posreduje između Madrida i Barselone ostavljeni su bez odgovora, piše. Kritičari EU zbog takve pasivnosti imaju poentu.

“Ako se principi na kojima blok počiva tiču vrednosti, kako onda ona može ostati tako hladna prema ovoj krizi?” U vreme “kada EU želi da ojača svoju demokratsku poruku i uveri građane da je u stanju da obrati pažnju na njihove teškoće”. Pa i te građane koji su u Kataloniji pošli prema glasačkim kutijama a zadobili udarce policije.

Dalje, postavlja se pitanje dvostrukih standarda, navodi komentatorka. Ove godine su EU institucije istupile vrlo oštro protiv vlada u Poljskoj i Mađarskoj, “zbog njihovog odstupanja u demokratiji”. Čak je potegnuta i pretnja sankcijama. “Zašto ništa od toga nije uzeto u obzir kada je reč o Španiji?”

Katalonija, putokaz za dalje

Nad tim fenomenom politike EU, kojoj su granice u jednom slučaju bitne kao administrativne, a drugi put nisu važne i kada su državne, zagledao se u Evropu i Fjodor Lukjanov, politički stručnjak i profesor na jednom od fakulteta u Moskvi. Njegov tekst, “Granice dopuštenog”, objavljen je u Rasijskoj gazeti, ali u osvit referenduma u Kataloniji, mada jeste pogled na nekoliko šavova istovremeno.

“Stanovnici iračkog Kurdistana glasali su na referendumu o nezavisnosti, nepriznatom od Bagdada i osuđenom od svetske zajednice. U nedelju, analogni plebiscit će proći uprkos zabrani Madrida u Kataloniji, i čini se, i tamo će ‘izabrati slobodu’. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govori o odgovornosti pred budućim pokolenjima, kojima ne treba ostavljati jaram u vidu nerešenog pitanja Kosova. Čime izaziva glasine o pripremi terena za priznanje Prištine od Beograda. Istina, tobože, ne tek tako, već posle razmene teritorija – Srbima nastanjene kosovske opštine otići će Srbiji, i obratno”, navodi Lukjanov . “Tlo je počelo da se kreće”, kaže politički stručnjak. “Pri takvoj ispunjenosti zbivanjima u sferi ‘pograničnog menadžmenta’ uskoro će nići dovoljan broj presedana koji će brzo potkopati mantru o nepovredivosti granica”.

“Mantra” je posledica iskustva u prošlom veku, posle dva pogibeljna rata vođena zbog pretenzija na tuđe teritorije i pokušaja da se izbegne treći, možda uništavajući. Trebalo je da osigura da se to iskustvo više ne ponovi. Ukoliko joj međutim predstoji da bude obezvređena, to je zbog dvojnih standarda u poštovanju pravila, smatra Lukjanov. 

 “Otcepljenje Kosova po unutar-državnoj liniji – mogućno, Abhazije – ne”, naveo je primer. “Pojava kurdske državnosti zauvek menja dizajn Bliskog istoka, nacrtan pre sto godina, koji je zbog tuđe ugodnosti Kurde lišio svoje države. Hipotetična razmena teritorija na Balkanu ( čime se sve đavo ne šali? ) otvoriće naredni kovčeg s nepoznatim sadržajem. Kako, uzgred, posle toga sačuvati Bosnu, nejasno. Proglašenje nezavisnosti Katalonije postaće putokaz – do danas, uspesi separatizma ipak su se utvrđivali u problematičnim zemljama evropske periferije, a ne kod relativno srećnih zapadno-evropskih velikana. Uzgred, postaće jasno koliko su zapravo vodeće demokratije privržene da mirno i pregovorima rešavaju sporove”, ocenjuje u Rasijskoj gazeti Lukjanov.