Gruzin Sakašvili ruši Parošenka

Jedan Gruzin je od juče ujutro ličnost o kojoj se govori u Ukrajini – Mihajil Sakašvili, bivši šef Gruzije lišen gruzijskog državljanstva, koji je, okružen pristalicama i putujući iz Poljske, u nedelju u noć bez ukrajinskog pasoša ili dozvole Kijeva prešao poljsko-ukrajinsku granicu, tvrdeći da je njegova misija da ukloni s vlasti u Ukrajini šefa te države, predsednika Pjotra Parošenka.

“Mi ćemo ih pobediti!”, obećao je kontroverzni političar, svojevremeno predvodnik gruzijske “revolucije ruža” –  američki inspirisanog prevrata kakvim je, posle inicijalnog uspeha protiv Miloševića u Beogradu (2000.) naredne godine srušen s vlasti Ševardnadze u Tbilisiju, a onda i u Ukrajini, sklonjen Janukovič, a instaliran Jušćenko ( 2013./2014.).

Sada, Sakašvili je tu svoju “pobedu” obećao neposredno pošto je kročio u Ukrajinu, “kroz koridor koji su mu (kroz granično obezbeđenje, PP) probili aktivisti, odeveni u kamuflažno i opremljeni šlemovima i zaštitnim prslucima”, opisao je moskovski Komersant.

Sakašvili, 10. septembra, u stanici Przemisl (Przemysl) na putu iz Varšave za Lvov, kada mu je saopšteno da voz ne ide dalje za Ukrajinu 

Mihajil krenuo na Kijev

Saglasno navodima izveštača svedoka događaja, zapadnih kao i ruskih, Sakašviliju je još u Poljskoj došla u susret grupa ukrajinskih političara Parošenkovih oponenata, među kojima i Julija Timošenko, lider iz vremena vlasti Jušćenko-Timošenko. Andri Sadovi, popularni gradonačelnik Lvova trebalo je, prema medijima, da bude u toj grupi, kao i tridesetak deputata ukrajinske Rade.

“Mihajil Sakašvili planira marš na Kijev”, objavio je nemački Dojče vele (DW) o obrazovanju ove formacije Parošenkovih protivnika koji su u nedelju sreli jedni druge na tlu Poljske,. “Ukrajinski javni neprijatelj no.1 želi da zbriše politički sistem zemlje”, izvestio je u podnaslovu tog izveštaja o predstojećem proboju Sakašvilija u Ukrajinu DW.

Sakašvili je, uz pomoć pristalica, na silu prešao iz Poljske u Ukrajinu, 10. septembra

Državnik bez državljanstva

Reč “proboj” nije neodgovarajuća u ovom prevodu stranog teksta na srpski. Jer, raskomotivši se u Varšavi, pri povratku iz SAD, ovaj Gruzin, politički vagabund, unapred je bio objavio da će – pošto mu Kijev ne vraća ukrajinsko državljanstvo i pasoš, koji su mu bili u jednoj prilici darovani pa u drugoj oduzeti, uz ispravu ili bez, “u nedelju” svakako kročiti u Ukrajinu. I ne sam, već u društvu političkih pristalica.

Mesto pokušaja najavljeno je kao pogranični Krakovec.

“Probiću se do kraja, do pobede. Ali to neće biti moja sopstvena pobeda, nego ona narodna nad oligarhijom”, citirao je Dojče vele iz Sakašvilijevog intervjua televiziji. “Ljudi žele da mi pomognu zato što ja njima želim da pomognem. Ja sam mnogo nade

uložio u Ukrajince. Zajedno, mi ćemo pobediti mafiju.”

Uniformisani učesnici sa obe strane tiskanja na poljsko-ukrajinskoj granici 10. septembra: Sakašvili u sredini gužve

Kijev ojačao granicu

Saglasno nemačkom glasilu, ukrajinski establišment nije potcenio pretnju i vlada u Kijevu “poželela je da to spreči po svaku cenu”. Na granični prelaz koji je na sat od Lvova, u zapadnoj Ukrajini, odaslat je dodatni personal pogranične službe. Mobilisana je čak i “rezerva”.

“Lokalni mediji javljaju da je ganc-nova bodljikava žica razvijena kako bi se zapečatili sporedni putevi u pograničnoj zoni”, naveo je DW. “Kao da Ukrajina očekuje inavaziju”, “kao da izazov stiže od državnog neprijatelja”, uporedio je.

“Trenutak D”, polazak Sakašvilijeve ekspedicije iz Varšave prema granici Poljske i zapadne Ukrajine, obeležen je lancem logističkih smicalica i lukavstava u koje nema smisla upuštati se do u pojedinost. Prvobitna ideja je bila da se u Ukrajinu uđe “inter-sitijem” za Lvov, pošto se znalo da je voz u vreme  pasoš-kontrole već pet kilometara na teritoriji Ukrajine. Međutim, zamisao “nije radila”. Voz je negde zastao i ostao u stanici a putnici obavešteni da će tako biti sve dok “individua koja putuje u Ukrajinu a ne poseduje ukrajinski pasoš” ne napusti kompoziciju.

Voz je onda napušten, da bi “Sak. komp. plus mediji”, svi skupa ušli u naručene autobuse, autobusi krenuli jednim pa okrenuli drugim pravcem i tako – do unutar Ukrajine.

Mihailu Sakašviliju, u vozu za Ukrajinu, neko vreme pravila je društvo Julija Timošenko, bivša premijerka Ukrajine

“Vas, momci,volim. Ja rušim predsednika”

Pojedinost koja ima politički značaj tiče se epizode Sakašvilijevog susreta s pripadnicima bezbednosti Ukrajine, zaduženim za granicu. Suprotno nalozima i očekivanjima Kijeva, koji štaviše raspolaže službenim zahtevom tužilaštva Gruzije da se Sakašvili uhapsi i izruči jer protiv bivšeg lidera postoji optužnica za krivična dela – putnik iz Poljske bez pasoša nije ni taknut.

Komersant navodi da je putnik opomenut da bi trebalo - da se vrati odakle je došao zato što nema isprave. Sakašvili je, međutim, ušao u autobus i napustio granični prelaz. Pre toga, došljak je čak apelovao na ukrajinske policajce:

“Momci, obraćam vam se. Vas, ja volim, veoma. Nemojte se povinovati kriminalnim naredbama. Predsednik-profiter i ostali profiteri, milijarde zarađuju dok vi prolivate krv. Tamo su sve kriminalac do kriminalca. I vi to dobro znate. Deco, Parošenko i vaši generali neće vam više komandovati i ponižavati vas. Jer mi ćemo ih pobediti”, citiran je u Komersantu Parošenkov rival u borbi za Ukrajinu – posle današnjeg događaja i svih njegovih izjava to više nije teško zaključiti.

Miša Revolucija

Ko je Mihail (Miša, skraćuju Gruzini) Sakašvili (50), uz čije se ime u Vikipediji dva puta navodi “bivši”, bivši gruzijski pa bivši ukrajinski političar?

Samo unikatni primer državnika (bio je predsednik Gruzije od 2004. do 2013.) i dostojanstvenika visoke vlasti (guverner Odese) u dve države koje su ga potom obe lišile državljanstva?

Vagabund i politički avanturista? Zar nije politički avanturizam -  bekstvo pred zakonom zemlje u kojoj je rođen, u porodici oca lekara i majke profesora na univerzitetu, i kojom je kao predsednik upravljao, u Ukrajinu, kojom je bio upravo zavladao Pjotr Parošenko, milijarder, ali njegov drug iz studentskih dana na univerzitetu Taras Ševčenko?

Ili je to sve samo bila misija u službi globalne sile neprijateljske prema Rusiji? Jer, Miša je i jedan od probranih post-sovjetskih studenata, koji posle sloma Sovjetskog Saveza (1991.) nekako promtno, o trošku koji se pokriva iz SAD, dobijaju dvogodišnje školovanje u Americi. Ove zagonetke teško je odgonetnuti u uslovima zatvorenih dosijea.

Mihailu Sakašviliju dato je ukrajinsko državljanstvo 29. maja 2015. a već sutradan je postavljen za gubernatora u Odesi

Iz demokratije u rat

Post-američki Miša, oratorski je darovit, advokatski treniran i osposobljen, i stigavši iz SAD nazad u Gruziju, on stiže baš “na vreme za ruže”. Biva lako izabran za prvog “demokratski biranog predsednika”, nošen talasom oduševljenja probuđenog nadama, a njegova predsednička obećanja lakog preobražaja Gruzije u “demokratiju evropskog obrazca”, pre ičega drugog, imaju od tada uglavnom samo dve postojane premise – jednu protiv Rusije i drugu o potrebi ulaska Gruzije u NATO.

Sakašvili bi se mogao opisivati i kao avanturista, po tome što je bio dokazano nerealni fantasta – nesmotreno je gurnuo Gruziju u rat u Južnoj Osetiji i napad na ruske trupe u toj autonomiji.

Mogućno je, uzdajući se u NATO. Ali Zapad mu nije priskočio u pomoć.

Miša je učinio da Gruzija izgubi i Južnu Osetiju i Abhaziju, svoje dve autonomije. A onda da i on sam kasnije izgubi izbore i vlast, jer ostao je sa jedva jedan odsto pristalica u zemlji.

Senatori Hilari Klinton i Džon Mekejn (25. jaunar 2005.), predstavili su Mihaila Sakašvilija kao (svog) kandidata za Nobelovu nagradu „za osobeni doprinos miru, zaštitu opšteljudskih demokratskih vrednosti, slobode ličnosti i građanskih prava“

Gonjen u Gruziji, dobar Ukrajini

Međutim, takav kakav je bio, odjurio je iz Gruzije u Ukrajinu. Tamo je puč, uz pomoć ulice “tipa 2003/4”, bio upravo repetiran deset godina kasnije, katapultiranjem u vrh vlasti Parošenka. Predsednik Ukrajine, samoinicijativno ili po nečijem savetu ili instrukciji – vrtoglavo brzo dovodi u zemlju jednog stranca, i u turbulencijama ukrajinskih haotičnih okolnosti, Mihajila Sakašvilija ovlašćuje da privede poretku kriminalizovanu Odesu.

Daruje mu ukrajinsko državljanstvo, od tog trenutka jedino koje će Miša i imati, i pred fotografima i kamerama, Parošenko svom drugu iz škole lično uručuje ukrajinski pasoš.

Politička Ukrajina koja se, suočena s ratom u zemlji, korupcijom, pljačkom i osiromašenjem, već i tako giba – s Mišom Ukrajincem počinje da puca još po jednom šavu. Pogotovo što Sakašvili prestaje da skriva da njegove ambicije rastu u zemlji koju je izabrao, ili joj je dužnošću delegiran. Uključujući i nameru da on bude predsednik Ukrajine.

Ako ne drugačije, onda Majdanom, još jedanput. Dolazeći iz Poljske, Sakašvili je ponovio to i sada, preteći Parošenku, izgleda ozbiljno uplašenom u Kijevu.

Ugledno pero Komersanta Maksim Jusin analizira obrt pa kaže, Parošenko ima čega da se boji jer Sakašvili, ako je do sada išta dokazao, potvrdio je sebe kao čoveka koji raspolaže ogromnom razornom snagom.

U svakom slučaju, eto razloga da se nesrećna saga jedne velike, spolja destabilizovane zemlje prati i kroz nastavak s naslovom “Sakašvili”.