Donald Tramp i Kim Džong Un

“Vojno rešenje” krize SAD i Severne Koreje  spremno je. Sredstva su “u cevi”, zatvarač zabravljen (“locked and loaded”, engl.), “tvitovao” je predsednik Donald Tramp u petak opomenu Pjongagu, savetujući šefu režima na severu Kim Dzon Unu “da se dozove pameti”, jer Amerika ne isključuje ni jednu opciju, uključiv i nuklearnu, citirala je svetska štampa.

Ono, “locked and loaded”, zvučno kao da je iščupano iz skripta holivudske produkcije o vagabundima s revolverom i puškom, osvajačima američkog zapada – kliznulo je kao žmarac niz leđa elite svetskih političara. Šta, zapravo, ima na umu Donald Tramp?

Kakvo “vojno rešenje” u sporu sa zemljom koja i sama poseduje nuklearno oružje – dok obznanjuje da je puška spremna i nabijena i to svega dan pošto je već “tvitovao” da će Amerika Severnoj Koreji odgovoriti “ognjem i jarošću”.

Da li Tramp računa da protiv Pjonganga upotrebi atomsko oružje?

Šef SAD, glavnokomandujući američkih oružanih snaga, suvereni je nosilac ovlašćenja da u ime SAD naredi upotrebu nuklearnog oružja.

Računa se, svaki predsednik bi, normalno, imao potrebu da pre jedne tako visoko odgovorne odluke čuje i mišljenje svojih najvažnijih savetnika. Međutim, ne postoji utvrđena obaveza američkog glavnokomandujućeg da pita za mišljenje.

Kom profilu lidera pridodati “tviteraša” Trampa? Profilu lidera, sklonom da, pre nego što odluči, čuje i miljenje saradnika, ili onom, sklonom da u ime Amerike obeća “oganj i jarost”, a onda ostavi da saradnici naknadno liju po raspaljenoj vatri vodu.

Pištolj ostao u futroli

U aferi sa Severnom Korejom, to su bili državni sekretar Reks Tilerson a čak i obično “tvrđi” Dzejms Matis, sekretar za odbranu. Intervencijama njih dvojice, u petak i u subotu, Trampov uvod sveta u “vatreni vikend”, priveden je na kraju ipak nekoj normalnosti. Rečeno je, glasno i jasno, da američko oružje ostaje tamo gde jeste, u mestima stacioniranja, a da će se u krizi između Pjongjanga i Vašingtona, otvoriti prostor angažovanju diplomatije. Pogotovo se ne razmahuje američkom “nuklearnom batinom”.

“SAD ne preduzimaju uočljive korake priprema za napad na Severnu Koreju i Venecuelu”, objavio je u subotu Njujork tajms. (“Tokom Koreje”, šef SAD je stigao da preti intervencijom i Venecueli, nezadovoljan ishodom trvenja unutršanjih poltičkih snaga te zemlje.)

“Pentagon nije objavio da je neki novi brod upućen prema Korejskom poluostrvu ili mobilisane snage, niti da je bilo mera ikakve evakuacije nekog od desetina hiljada Amerikanaca koji žive u Južnoj Koreji”, objavio je NYT.

Nepostojanje uočljivih priprema sugeriše da “g. Tramp možda računa s rešenjem situacije sa Severnom Korejom, koja nastoji da razvije nuklearni arsenal u stanju da dosegne do Sjedinjenih Država”, objavio je američki list.

Njujork tajms navodi da se Tramp, “posle retoričke eskalacije u dva navrata” u petak, pojavio sa sastanka sa svojim timom za nacionalnu bezbednost sa “donekle suzdržanom porukom”, “ukazujući na šansu koja se pruža diplomatiji”.

Prosipanje vode po žaru

“Nadam se da će sve ispasti kako treba”, izjavio je predsednik SAD reporterima koji su čekali na vest. “Niko ne voli miroljubivo rešenje više od predsednika Trampa, kažem ja vama. Nadam se da će sve ispasti kako treba, ali to traje godinama”, prigovorio je šef Amerike, mada u sasvim drugom tonu.

Trampov asistent u spoljnoj politici, državni sekretar Tilerson stajao je uz predsednika. Predsednikovo tvrdo izražavanje govorom sile “bilo je deo šire strategije da se Severna Koreja dovede za pregovarački sto”, dolivao je vodu u Trampovo jako vino Tilerson.

“Neophodna je kombinovana poruka ako nam je namera da iznudimo efektivan potez od režima u Severnoj Koreji. Mislim da je predsednik jasno dao na znanje da je on za diplomatsko rešenje”, izjavio je Tilerson, stojeći uz “ognjevitog i jarosnog” Donalda Trampa.

Imaju đule, treba im katapult

Hronika krize koja je minule nedelje “prepala svet” - jer pominjano je da Donald Tramp, razmišljajući o vojnim opcijama (a njihove varijante su u fijokama Pentagona i razrađuju se još iz vremena administracije Bila Klintona, uključujući i udar na centre u Severnoj Koreji nuklaernim bombama!) uzima u obzir i atomski udar - započeta je, razumljivo, poslednjom epizodom – najaktuelnijom. Ipak, pre te, postojalo je i prethodno zbivanje koje je, štaviše, i duže trajalo, sazdano od dugotrajnog Kim Džong Unovog napora da svom tiranskom režimu vlasti nad zastrašenim narodom pribavi još i nuklearno oružje.

Pjongjang, ustvari, već ima “bombu”. Jedini preostali problem mu je da razvije sredstva njenog dobacivanja – po mogućstvu, na daljinu na kojoj bi mogao njome dosegnuti makar neki od većih gradova SAD. Trampov temperament, međutim, i uznemirenost Vašingtona generalno, pokrenuti su severno-korejskim uspehom u tom razvoju.

U relativno kratkom roku, Pjongjag je isprobao četiri balistička projektila za pola godine, od kojih dva interkontinentalna, lansirana jula ove godine.

Poslednji uspeh doneo je Kim Džong Unu sedmu rundu sankcija izrečenih od Sveta bezbednosti UN, međutim i veliku satisfakciju. Pokazalo se da je projektil u stanju da dosegne ostrvo i američku bazu Guam.

Urađeni su “planovi”, i sredinom avgusta, “planovi” će biti predati na razmatranje Kim Džong Unu. Veliki, omiljeni i najdraži vođa Severnih Korejaca, kako oni u strahu tepaju diktatoru – doneće tada odluku o ispaljivanju jednog takvog nenaoružanog projektila negde sasvim blizu, ali u međunardne vode oko Guama. Tek da Vašington shvati da s Pjongagom nema šale.

Nemačka, Rusija, Kina

Krajnje zategnuta situacija animirala je reagovanje u širokom segmentu svetske zajednice. Kancelar Nemačke Angela Merkel osudila je eskalaciju u pretećoj retorici Pjongjanga i Vašingtona, preneli su mediji. Nemačka vlada je mišljenja da se sukob ne može rešiti vojnim sredstvima.

“Nemačka će vrlo intenzivno učestvovati u opcijama za rešenje koje nije vojno, ali ja smatram pogrešnim odgovorom verbalnu eskalaciju”, citirana je Merkel iz Berlina, gde je odgovarala na pitanja reportera.

Merkel je pledirala za tesnu saradnju u spornoj stvari Kine i SAD, unutar Saveta bezbednosti. Od gospođe Merkel je bilo zatraženo da komentariše “tvit” Donalda Trampa da su “vojna rešenja” spremna i “oružje otkočeno, bude li Severna Koreja postupala bez mudrosti”, citiran je Tramp.

Ministar Rusije Sergej Lavrov izjavio je u petak da je nuklearno oružje u posedu Pjiongjanga “neprihvatljivo”. Lavrov je ukazao na “vrlo visok rizik” da sukob izbije zbog rata rečima u kome se preti upotrebom sile.

Ministar Rusije pozvao je SAD i Severnu Koreju da prihvate “rusko-kineski plan za smanjivanje zategnutosti”. Po planu, Severna Koreja bi prestala s testiranjem svojih raketa, dok bi SAD i Južna Koreja objavile moratorijum nad svojim vojnim vežbama.

Ministarstvo za spoljne poslove Kine “ponovilo je poziv svim umešanim stranama da se izražavaju opreznije i doprinesu, u većoj meri diplomatski, smanjivanju zategnutosti”, preneo je nemački DW.

Ovlašćen da upotrebi nuklearno oružje

Predsednik SAD Donald Tramp “ima potpuno i neograničeno ovlašćenje da upotrebi nuklearno oružje”, objasnio je u intervjuu za nemački Dojče vele američki stručnjak za to pitanje, istraživač sa Prinstona i osnivač Global ziro (Svet bez nuklearnog oružja) Brjus Bler. Protokol kojim je to regulisano uobličen je “u svrhu brzine i efikasnosti”, a ne dugačkog premišljanja, objasnio je sagovornik DW.

“Taj protokol daje predsedniku ‘kart blanš’ – potpuno, neograničeno ovlašćenje da naredi upotrebu nuklearnog oružja”, rekao je Bler. Neki ljudi debatuju da li to jeste ili nije u skladu sa ustavom.

“Ali sistem, protokol, kreiran je da omogući da jedan čovek, samo jednim usmenim naređenjem aktivira nuklerano oružje”, rekao je stručnjak.

Zamoljen da objasni kako bi to izgledalo u stvarnosti, Brjus Bler je pomenuo da predsednik, koji je i glavnokomandujući oružanih snaga, može da o odluci konsultuje svoje najviše savetnike – međutim, “on nije obavezan da se s bilo kim konsultuje, uključujući sekretara za odbranu ili predsedavajućeg načelnicima svih štabova ili savetnika za nacionalnu bezbednost”.

Postoji protokol o obezbeđenoj telekonferenciji predsednika i njegovih vrhunckih savetnika ukoliko oni nisu s njim u istoj prostoriji, uključujući i komandujućeg strateškim snagama u Omahi, u Nebraski. Glavni govornik telekonferencije je komandant američkih nuklearnih snaga u Omahi, general sa četiri zvezdice.

“On je ličnost koja s predsednikom razgovara o raspoloživim opcijama i koje bi mogle biti posledice, i on bi predsednika upitao o uslovima koje bi predsednik želeo da naloži prilikom upotrebe nuklearnog oružja, na primer da li bi želeo suzdržavanje od udara na stanovništvo u gradovima. Dakle, ta konverzacija je u protokolu glavna.”

Dalji red koraka je prema sagovorniku DW sledeći:

Šef SAD donosi odluku i odluku prosleđuje drugom kritično važnom učesnku telekonferencije – akcionom centru za vanredne situacije, tzv. ratnoj sobi u Pentagonu.

Ratna soba zahteva da predsednik verifikuje svoj identitet, koristeći specijalni kod, kolokvijalno “biskvit” a takođe i “zlatni kod”.

Ukoliko je predsednik dao Pentagonu pravi kod, Pentagon emituje “vanrednu poruku ili naredbu za lansiranje snagama određenim predsednikovim opredeljenjem”.

Naredba za lansiranje, dugačka približno koliko i “tvit”, uključuje specijalne kodove za oslobađanje raketa i dostavlja instrukcije izvršnim komandantima o vremenu izvršenja. Raketne posade dobijaju nalog u roku od pet minuta i kreću u izvršenje.

U slučaju raketa s jednom bojevom glavom baziranim na kopnu, na srednjem zapadu SAD (ima ih 400) – rakete mogu napustiti silose za minut vremena od naredbe. Posadama na podmornicama potrebno je oko deset minuta duže da izvrše naredbu.

Moguć atomski udar

Upitan, može li predsednik eventualno naići na protivljenje viših savetnika nameri da upotrebi nuklearno oružje ili na odbijanje u lancu komandovanja da se izvrši takva odluka, Brjus Bler je odbio da nagađa.

“Fakat da vojska već planira konvencionalne i nuklearne operacije protiv Severne Koreje, da već postoji nuklearni plan za Severnu Koreju, fakat da je to proces s finim podešavanjem već u toku, jeste indicija da je načelno već prihvaćeno da se protiv Severne Koreje može upotrebiti i nuklearno oružje. I samo planiranje toga od strane vojske ukazuje na prilagođavanje i prihvatanje predsedničke odluke da naredi da se plan sprovede”, izjavio je sagovornik DW.

Bler može da zamisli situaciju u kojoj bi “neko kao komandant strateške komande” rekao – “g. predsedniče, ja mislim da je to rđavo savetovano, mi imamo konvencionalne, ne nuklearne opcije da se ponesemo s tom pretnjom, i još više, nuklearna opcija kojoj ste naklonjeni je u okolnostima verovatno kršenje ratnog prava”. Brjus Bler međutim veruje da bi ljudi u vojsci dali najbolji savet, ali izvršili bi naredbu predsednika čak i da misle da je odluka “rđavo savetovana, pogrešna i da je prekršaj ratnog prava”.

“Verujem da je sistem vrlo čvrsto predodređen za prihvatanje i izvršenje predsednikovih naloga”, izjavio je pobornik zabrane nuklearnog oružja, govoreći za nemački Dojče vele.