Rusi nisu neprijatelji Amerike

Petar Popović

“Mi smo u dva svetska rata bili saveznici. Ruska imperija je u svoje vreme imala ulogu u pribavljanju nezavisnosti Sjedinjenih Država. Rast rusofobije u SAD zbiva se na fonu unutar-političke borbe”, izjavio predsednik Vladimir Putin u redovnom godišnjem video-kontaktu s građanima
(Moscow, 15.06.2017 - godišnja Direktna linija sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Moskvi, tokom koje on odgovara na pitanja građana)

“Mi nikako ne možemo uticati na očigledne nagoveštaje zaoštravanja unutar-političke borbe u SAD, ali mi smo spremni na konstruktivni dijalog”, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin, upitan o mogućnoj normalizaciji odnosa i saradnji Moskve i Vašingtona.

Nabrojavši tačke mogućne rusko-američke saradnje, Putin je pomenuo nuklearno razoružanje, borbu sa siromaštvom i rešavanje problema ekologije.

“Bez SAD, dogovarati se o nečem u tim oblastima besmisleno je. Siromaštvo je jedan od izvora radikalizma i terorizma. Moramo zajednički odlučiti šta u vezi s tim učiniti”, izjavio je šef Rusije. “Ima pozitivnih primera naše saradnje, na primer rešenje iranskog problema”, rekao je.

“Sirijski problem i blisko-istočni problem u celini... Već je očigledno da se bez konstruktivnog zajedničkog rada ne može ništa dobiti. Mi se nadamo konstruktivnom radu na jugoistoku Ukrajine”, rekao je Vladimir Putin, u već petnaestoj po redu “Direktnoj liniji” redovnog godišnjeg odgovaranja na najrazličitija pitanja građana Rusije.

Većina takvih pitanja, od kojih tek poneko može da se čuje uživo (jer ima ih na desetine i stotine hiljada), tiče se svakidašnjih životnih uslova, plata, komunalnih stvari i žalbi na postupke pretežno lokalnih i regionalnih vlasti. Manji je broj Rusa koje zanimaju međunarodni odnosi i spoljna politika, pokazuju statistička istraživanja.

Statistička istraživanja ukazuju da je u rapidnom porastu broj građana koje zabrinjava i žale se na korupciju u Rusiji. U porastu je broj mladih koji su spremni da, uz parole protiv korupcije, izađu i demonstriraju na ulicama, što se 12. juna dogodilo i na Dan Rusije.

Masivni materijal koji se prikupi registrovanjem svakog pitanja postavljenog Putinu, znači i pitanja na koje šef države objektivno ne može stići da sam odgovori, dostavlja se u nastavku procesa vlastima nadležnim da to na čemu građani insistiraju ispitaju i uzmu u postupak, lokalnoj i regionalnoj birokratiji.

putin-tv-2-

Moscow, 15.06.2017 - godišnja Direktna linija sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Moskvi, tokom koje on odgovara na pitanja građana

Ako bivšem šefu FBI zatreba utočište

Ipak, ni jednom nije bilo seanse pitanja i odgovora u kojoj se nije oglasila i ona manjina Rusa, zainteresovanih za svet i spoljnu politiku.

“Celi svet bez daha prati sukob predsednika SAD Trampa i bivšeg šefa FBI Komija. Opet pišu o ‘ruskom tragu’. Kako Vi ocenjujete tu situaciju i kakve mogu biti posledice?”, upitao je Putina “Aleksej, iz Volgogradske oblasti”.

“Bivši direktor FBI je rekao da on smatra da je bilo mešanja Rusije u izborni proces u SAD. On pritom nije naveo nikakve dokaze ali je rekao kako je Rusija uticala na njihove umove. A šta drugo? Amerikanci kod nas ne utiču ni na šta? Taknite u bilo koju tačku globusa i zagledajte mesto gde ima američkih interesa. Mi imamo svoje mišljenje ali to nije nikakva podrivačka delatnost, to je naše gledište. Komi je rekao da on nema dokaze o mešanju RF u brojanje glasova – i to je dovoljno. Takođe, bivši šef FBI je izjavio da je predsednika snimio na diktafonu; čime se on u takvom slučaju razlikuje od Snoudena? Ako se u vezi s tim protiv njega budu preduzele neke istrage, mi smo spremni da mu pružimo političko utočište. Neka to zna”, odgovorio je Putin.

Parošenkovo zbogom Rusiji

“Džeremi iz SAD” je ´veliki poklonik´ šefa Rusije, želi Putinu ´zdravlja i uspeha´, ne sviđa mu se što u svojoj zemlji vidi takvu rusofobiju i pita kako da svojim zemljacima pomogne da shvate “da Rusija nije naš neprijatelj”? Putin mu je zahvalio za poziv.

“Ja znam raspoloženje Rusa, mi Ameriku ne smatramo neprijateljem. Mi smo u dva svetska rata bili saveznici. Ruska imperija je u svoje vreme imala ulogu u pribavljanju nezavisnosti Sjedinjenih Država. Rast rusofobije u SAD zbiva se na fonu unutar-političke borbe. Ne mislim da je mogućno davati vam nekakve savete. Znamo da u SAD imamo mnogo prijatelja... I Rusija uvažava američki narod.”

“Ukrajina bučno obeležila početak važenja bezviznog režima sa Evropom. Pjotr Parošenko je Ukrajincima taj događaj čestitao stihovima Ljermontova: ‘Zbogom neumivena Rusijo...’ Kako Vi na to gledate?”

“To ukazuje da se on zanima za rusku klasiku. To je pohvalno. Ali stihovi se ne završavaju time. Ljermontov je bio napredan čovek, on je želeo razvoj Rusije. Te stihove je napisao 1841/1842, kada je putovao na Kavkaz, u dejstvujuću armiju. Bio je hrabar oficir. Oblasti koje se smatraju Ukrajinom tada su bile oblasti Rusije. I ako predsednik Ukrajine govori o tome kako nekud ide, Ljermontov je govorio o svoj Rusiji. Ljermontov nigde nije odlazio, on je prelazio iz jednog dela imperije u drugi. Biće da je Parošenko želeo da ukaže kako ispunjava obećanja koja im je dao, čini civilizacijski izbor i vodi zemlju u Evropu. Uzgred govoreći, tamo kuda se on sprema, plavih mundira više je nego kod nas (... ). Mogao bih predsedniku Ukrajine odgovoriti, ali neću to činiti iz poštovanja prema ukrajinskom narodu.

Ako neko želi da sebe smatra Evropejcem – neka. Ali neka za početak ofšorne zatvori. Taras Ševčenko je rekao: ‘Dopeljala Ukrajina do same ivice. I razdiru je gore nego Poljaci sopstvena deca.’ Nadam se da će se taj period brzo završiti”, komentarisao je šef Rusije.

Sankcije, ništa novo za Rusiju

“Pre dve nedelje Evropa produžila sankcije RF za još jednu godinu. Jesmo li spremni da decenijama živimo pod sankcijama?”

“Privikli smo se na to – od kako je Rusija počela da se uspravlja prema nama se uvode nekakva ograničenja. Tako je tokom čitave naše istorije. Evo, sada su u Senatu SAD doneli nove mere. Ne zbiva se ništa novo, ali oni produžavaju da to rade. Tako uvek. Da nije bilo Krima – smislili bi nešto drugo. Sankcije su nas se dotakle, ali ne kardinalno. Mnogo više nas je pogodila svetska ekonomska konjuktura, pad cena energenata. U SAD i EU računaju da su asankcije dovele do pada BDP za procenat ili nešto više (...) Zato je proizvodnja počela da raste, razvili smo gradnju aviona, raketnu oblast, u toku su procesi u farmaceutskoj i teškoj mašinogradnji. Rusija postala vodeća u eksportu pšenice. Eto vam rezultat...”

Gubernatora pitajte gde su pare

Pretstava o događaju s Putinom ne bi bila potpuna, bez makar po nekog parametra koji dočarava širinu interesovanja građana - sagovornika.

“Valentina, selo Krasnokumskoje, Stavropolje”, obavestila je predsednika da su stradali od poplava, “a pomoći od države niotkud”. Kuća pala. Čekaju komisiju, a niko ne dolazi dok se ne uplati.“Možda ćete Vi pomoći..,” pita Putina.

“Valentina, to što ste rekli, krajnje je neobično, teško je razumeti. Novac za pomoć postradalim od poplave uplaćen je Stavropoljskom kraju. Gubernatora bi trebalo pitati: ‘Vladimire Vladimiroviču, gde su pare?’ A to što vam još traže novac za papire, potpuna glupost. Obavezno ćemo to razmrsiti. Nadam se da će čelnik regiona već danas biti kod vas.”

putin-tv-novinari-

Moscow, 15.06.2017 - novinari prate godišnju Direktnu liniju sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Moskvi, tokom koje on odgovara na pitanja građana

Po drugi put deda

Tatjana Prokopenko, iz Kabardino-Balkarije, pita o Putinovim unukama. Koliko im je godina, kako se zovu?

“Deca žive u Rusiji. Žive normalnim životom ne zalaze u politiku. A o unučićima... Neko već ide u vrtić. Ne želim nekakve ‘prinčeve po krvi’. Potrebno im je normalno komuniciranje. Ako kažem imena, neće opstati. Molim da me razumete. Nedavno se rodio i drugi unuk.” 

Njih ne smatram svojima

A onda kratko, povremeno i uz SMS poruke s pitanjima.

“Vaše reči, ‘svoje ne predajemo’ tiču se pljačkaša i korupcionera?”

“Njih ne smatram svojima.”

“Da li ste spremni da radite s predstavnicima opozicije?”

“Spreman sam da radim s bilo kim koji predlaže rešenja, ne baveći se spekulacijama u interesu političke reklame.”

“Korumpirani činovnici i ministri odavno nisu novost. Privođenja i hapšenja za primer, ne daju rezultate. To sve podriva poverenje građana. Šta Vi planirate da učinite s tim?”, pita, uz nekoliko navedenih primera, “Danilo”.

“Problem poznat, i smatram ga izraženim (...) Nije stvar u hapšenjima. Stvar je u tome da ni jedno kršenje zakona ne ostane nekažnjeno...”

Da li su ga lagali

“Jesu li Vas kao predsednika nekada lagali? Kakve ste mere preduzimali u vezi s tim?”

“Znate, mislim da svako ima iskustvo, da su se nekada trudili da ga obmanu. I ja sam čovek, nekada su i mene hteli da obmanu, biva. Nikada ne dejstvujem osvetnički. Trudim se da proniknem u motive. Ali, ne zaboravljam”, odgovorio je šef Kremlja.

“Znate li Vi kako obični ljudi žive danas u Rusiji?”

“Znam, postoji komunikacija. Nedavno sam kolegama pričao kako je živela moja porodica. Ja i danas imam naviku, ne mogu da ostavim uključeno svetlo.”

Koji lider kako stišće ruku

“Koji od svetskih lidera ima najjači stisak šake?”

“Znate, snaga lidera ne određuje se stiskom ruke.”

“Pitanja na Direktnoj liniji nisu nameštena?”

“Pa jesu li to nameštena pitanja? Rekao bih nije tako.”

“Kako se odnosite prema vicevima o sebi? Imate omiljene?”

“Normalno. Omiljenih nema, ne pamtim ih. O sebi, nisam čak pročitao ni jednu od knjiga.”

“Koga ćete ostaviti posle sebe?”

“Ja još radim. To je dužan da odredi birač, ruski narod”, odgovorio je, posle puna četiri sata odgovaranja na najrazličitija pitanja, državni šef Rusije Vladimir Putin. Ovo je samo kratki, ilustrativni presek stvari o kojima je govorio ruski lider.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...