Tramp nije razumeo naučnu studiju o Pariskom sporazumu
To tvrde autori ove studije iz čuvenog Masučetskog tehnološkog instituta MIT na koju se pozvao američki predsednik odbacijući Pariski sporazum
(Washington, 01.06.2017 - predsednik SAD Donald Tramp sa premijerom Vijetnama Ngujenom Ksuanom Pukom posle sastanka u Vašingtonu)
Vodeći naučnici i istraživači u verovatno najuticajnijoj svetskoj naučno-tehnološkoj ustanovi, Masučesetskom tehnološkom instititu (MIT), saopštili su, kako prenosi Rojters (Reuters), da američki predsednik Donald Tramp (Trump) nije razumeo njihovu studiju čije je nalaze juče citirao, obrazlažući istupanje SAD iz Pariskog sporazuma od 2015. o zašititi klime.
Tramp je na konfernciji za štampu, posvećenoj istupanju SAD iz ovog sporazuma rekao, između ostalog, da SAD to čine i zato što pomenuti sporazum ne obezbeđuje da se temperature u svetu dovoljno brzo smanje da bi to imalo ozbiljniji efekat u zaštiti sredine.
"I kada bi Pariski sporazum bio sasvim dosledno sproveden, prosečna temnperatura u svetu bi se do 2100. godine smanjila za svega 0,2 stepena Celzijusa", rekao je tom prilikom Tramp, ocenjući da je to "mnogo malo". Odmah zatim, američki predsednik je istakao da se ta njegova tvrdnja zasniva na studiji koju je objavio MIT u aprilu 2016. pod naslovom "Kakve bi dugoročne efekte imao Priski sporazum?".
Globalno otopljavanje je realna pojava, slaže se ogromna većina naučnika, kao i s grafičkim profilom osnovnih podataka. Prema nalazima studije MIT, rast prosečne temperature u svetu bi do 2100. trebalo da se uspori za 0,6 do 1,1 stepena.
"Sasvim sigurno nismo pristalice odustajanja od Priskog sporazuma", izjavio je u ime svojih kolega, i u svoje ime, jedan od glavnih autora ove studije Ervan Montije (Erwan Montier). "Ukoliko ne učinimo ništa, temperatura bi se povećala za pet, čak i više stepeni, što bi bilo katastrofalno", upozorio je on i dodao da predsednička kancelarija nije imala ovim povodom nikakav kontakt sa autorima studije da bi iz toga predsednik mogao izvesti nekakve zaključke.
Pariski sporazum o klimi potpisalo je 2015. godine 195 zemalja. Njen je cilj da se ograniče emisije C02 i smanji tzv efekat staklene bašte kako bi se povećanje svetske temperature održalo izrazito ispod dva stepena u odnosu u na preindustrijsku eru.
Aktuelna situacija, prema Rojtersu, jeste ogledalo spora koji se poslednjih godina vodi izmedju naučnika i političara o posledicama korišćenja fosilnih goriva na globalnu klimu, kao i oko političkih koraka koje treba preduzeti radi zaštite sredine. I, naravno, kao u konkretnom slučaju, pitanje je koliko se u to razumeju čak i oni svetski najmoćniji političari koji koji su, kao Tramp, ušli u politiku s mnogo ambicija i veoma brzo popeli na sam vrh, ali uz sasvim malo realnih znanja i poštovanja prema nauci...
