Poklonjenje Trampa NATO paktu
Šef SAD dolazi u Brisel gde očekuju da - povuče izjavu da je nekadašnji antisovjetski blok “zastareo” i preskup i da izrazi spremnost Amerike da Estoniju, Letoniju i Litvaniju eventualno brani i nuklearnim oružjem
(Brisel, 24.5. 2017 - atmosfera u Briselu uoči dolaska američkog predsednia Donalda Trampa)
Ponovo teroristički napad, posle Francuske sada u Mančesteru, ponovo šok i solidarnost Evrope, ponovo lica prkosno podignuta uvis i ruke stegnute u lanac građana rešenih da se odupru.., tako da Feliks Štajner, uvodničar nemačkog Dojče vele, ima sasvim dovoljno potke činjenica kada se u sredu odlučuje tim povodom za naslov: “Normalnost terorizma.”
Belo kao dan. To je okolnost uz koju se od sada ( kao i već prilično dugo do sada ) u Evropi mora živeti. S mišlju na opasnost – polaziti na koncerte, tako isto na utakmice, i što je najgore, hodati strahujući i prema stanici metroa, voza ili autobusa, da bi se stiglo s posla kući ili izjutrra na posao.
“Mančester” je stravična potvrda fakta da se Evropi već dogodila “izraelizacija” – to jest, “preobražaj opasnosti napada na mirno stanovništvo gradova u rutinu”, pridodaje sopstveno zapažanje o fenomenu nebezbednosti Evrope Fjodor Lukjanov, ruski politolog i profesor Visoke škole za ekonomiju. ( Oglasio se povodom zločina u Engleskoj u moskovskoj Rasijskoj gazeti. )
Tema ovog osvrta nisu međutim ni napad u Mančesteru ni strah. Poenta je nešto drugo – kako će, kojim merama i koracima odgovoriti na “izraelizaciju” Evrope NATO? U četvrtak, vojna alijansa Zapada okuplja se na nivou šefova država i vlada u Briselu, i što je atrakcija svoje vrste, u ime patrijarha zapadnog pakta Amerike, skupu će prvi put prisustvovati novi predsednik SAD Donald Tramp. Šta će o funkciji NATO pakta u uslovima “normalnosti” života uz terorizam reći Tramp?
Festival o članu 5
Saglasno Rojtersu, o pripremama Brisela za samit, događaj u četvrtak režiran je kao festival političke privrženosti saveznika NATO obavezama iz člana 5 statuta organizacije.
Peti član je paragraf o solidarnosti u odbrani. Poslednji garant su ( podrazumeva se ) SAD – sila s monopolom nuklearnog oružja. U pretpostavljenim okolnostima, iza svake članice NATO u poslednjoj istanci je mogućnost upotrebe američkog nuklearnog oružja.
Glavni stan NATO preseljen je u, specijalno za ovu priliku spremljenu novodovršenu palatu. Palata košta budžet pakta ravno milijardu dolara. Međutim, nije naglasak na skupoj zgradi već spomenik pred zdanjem ukazuje na poentu. Memorijal je “spomenik članu 5”. Memorijal sadrži komade iz ruševina Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. Delovi ruševina su simbolima kazana poruka o važnosti člana 5. statuta NATO.
Napad terorista “na kule”, naveo je predsednika Dzordza Buša da u Avganistanu započne rat i krene u poteru za Al kaidom. A na osnovu člana 5, u rat u Avganistanu uključio se onda u znak solidarnosti Evrope sa Amerikom i NATO. I to je jedini slučaj kada je pakt dejstvovao na osnovu aktiviranog člana 5. Gest je bio politički. Nije američki rat koji traje i danas zavisio od potpore Estonije i Litvanije.
Peti član statuta star je koliko i NATO, obrazovan da svet kapitala zaštiti od komunističkog Sovjetskog Saveza. Taj sukob bio je nepomirljiv jer je bio ideološki obojen. Dve strane zajednički su slomile nacističku Nemačku i Hitlera. Spasle su Evropu, ali kapital je to silom iznuđeno savezništvo s klasnim neprijateljem od početka tretirao kao prinudno. U štampi Amerike i Engleske, o Sovjetima se ni u času priprema za pad Berlina nije govorilo drugačije nego kao o “crvenima” ( a u žargonu poraženih nacista “azijatima” ).
U uslovima sukobljenosti te vrste, član 5. skoro sedam decenija starog NATO, izrazio je obećanje SAD da će posle rata svim sredstvima stati iza svakog saveznika u Evropi. Znači i nuklearnim. U tom trenutku, njih nije bilo mnogo i to su bile uglavnom garantije ratnim saveznicama Britaniji i Francuskoj i Nemačkoj, podeljenoj sporazumom Moskve i Vašingtona na istočnu i zapadnu. Posle sloma Sovjeta okolnosti su se izmenile u korist kapitala. Simbol novog stanja je kapitalisticcki ustrojena Rusija. Ipak, antragonizam Evrope prema Moskvi je živ.
Prilika da razjasni
U četvrtak, pred memorijal s komadima njujorških ruševina trebalo bi da zastane Donald Tramp. Stojeći pred tim spomen-obeležjem, “Donald Tramp će imati simbolički snažnu priliku da u Briselu razjasni šta on stvarno oseća u odnosu na NATO”, javio je iz Brisela Rojters.
Potreba da šef SAD to učini iskrsava iz okolnosti da je Tramp o paktu rekao u kampanji pred izbore da je “prevaziđen vremenom”, “zastareo” i Americi preskup.
SAD nisu protiv savezništva, ali ako je saveznicima u Evropi potrebna bezbednost potrebno je da oni za tu bezbednost pošteno plate – izdvajanjem za odbranu onih famoznih dva odsto BDP, govorio je u to vreme Donald Tramp.
Nema izgleda da će šef SAD ponoviti izjave, promenile su se okolnosti u kojima se obreo u Vašingtonu baš zbog tih i sličnih reči.
Ipak, iznad svega, od Trampa se sada očekuje da kaže šta kao predsednik SAD misli o privrženosti SAD obavezama iz člana 5. Deliktno “kviz-pitanje” Evropljana. Stvar je u tome je u tome što njih ne uznemirava “Mančester” kao stvarnost, nego Rusija kao ideološki konstruisana i konfrontirana fikcija. Od te opasnosti Baltik i Poljska beže Trampu, Americi. “Uznemireni ruskom agresijom u Ukrajini i podozrivi u odnosu na nastojanja administracije SAD da izgradi prijateljskije veze s Moskvom, evropski partneri žele da znaju imaju li Trampovu čvrstu podršku”, javio je Rojters o pripremi skupa u Briselu.
Simbolikom memorijala pred palatom štabskog glavnog stana, Evropljani jasno kažu da Amerika treba da se “oduži”, da uzvrati za solidarnost posle napada na kule Njujorka.
Delikatnost pikanterije je američko nuklearno oružje. Ulazak SAD u proces izvršenja garantije podrazumeva rat uz mogućnost upotrebe nuklearnog oružja.
