Skratite izlaganja - Tramp ne može dugo da održi pažnju!
Tako glasi uputstvo učesnicima predstojećeg samita NATO - organizacije koju je američki šef države toliko kritikovao i bagatelisao tokom predizborne kampanje
(Vašington, 18.05.2017 - susret oredsednika SAD i Kolumbije u Vašingtonu: Donald Trump, Juan Manuel Santos)
Organizatori narednog samita Severno-atlantske alijanske čine sve da se tok ovog skupa prilagodi "mentalnim mogućnostima" američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) čije su dispozicije za održanje pažnje sve ograničenije. Po tome je, inače, Tramp već poznat pa je, kako piše magazin Forin polisi (Foreign Policy - FP), pozivajući se na izvore u Alijansi, sugerisano učesnicima da svoja izlaganja "smeste" u dva, najviše četiri minuta vremena.
Brussels, 18.05.2017 - izjava generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga uoči sastanka ministara odbrane i inostranih poslova EU u Briselu
Samit, koji će okupiti šefove svih 28 država članica NATO, treba da se održi 25. maja i biće to prvi lični kontakt Trampa sa ovom organizacijom koju je on toliko kritikovao i potcenjivao tokom izborne kampanje.
"Po malo je to smešno kako se pripremamo za razgovor s Trampom", primećeno je iz jednog od izvora FP. "Kao da se spremamo na razgovor s detetom - s nekim koje ne može da održi pažnju, ne zna ništa o NATO, i nimalo dublje se ne zanima za politička pitanja", dodaje se iz tog izvora.
To je svakako važan, možda i glavni razlog zašto se u vrhu Alijanse odustalo od od prvobitnog plana da se posle samita izda saopštenje sa rezimeom u kome bi bile sadržane glavne strategijske ocene i stavovi NATO prema aktuelnoj situaciji u svetu.
No, i pored toga, organizatori se boje kako će Tramp reagovati i ponašati se na ovim razgovorima. Samit se lako može produžiti na višečasovne, iscrpljuće i delikatne dikusije.
"A kratki samit bi na Trampa mogao delovati kao previše formalan i opterećen opštom politikom, pa mu se to neće svideti", upozorava analitičar ovog magazina Horhe (Jorge) Benitez.
Po tradiciji, inače, NATO posle svakog samita oglašava se saopštenjem u vidu deklaracije. Ukratko, ovaj put bi se moglo desiti da to izostane iz bojazni da bi deklaracija mogla da se ne svidi šefu najmoćnije države sveta.
Prema intepretacijama, koje dolaze uglavnom od zvaničnika, deklaracija sa samita bi mogla da izostane ali iz drugih razloga, koji nemaju veze s Trampom. Navodno, ne radi se o redovnom samitu, kakvi su bili poslednja dva, zaista dosta važna sastanka NATO na vrhu u Varšavi (2016) i Velsu (2014).
Činjenica je, ipak, da Tramp ni posle od četiri meseca od preuzimanja vlasti nije precizirao politiku SAD, na čijem je čelu, prema NATO, kao ni prema EU. Bregzit je pozdravio i izgleda da je preferirao da na francuskim predsedničkim izborima pobedi Marina Lepen (Marine Le Pen). Tokom izborne kampanje on je oštro kritikovao NATO, proglasio je Alijansu za "zastarelu organizaciju" i nije krio divljenje prema ruskom lideru Vladimiru Putinu. Po izboru Trampa za predsednika u Brisel su iz Vašingtona poslati emisari ministri odbrane Džems Matis (James Mattis) i potpredsednik Majk Pens (Mike Pence) da umire nervozu unutar NATO i EU. Da li će posle ovog samita biti manje nervoze u ovim organizacijama ostaje da se vidi...
