EU ukinula vize Ukrajincima
To bi mogla, prema ocenama analitičara, da bude dosad najrizičnija vizna liberalizacija za putovanja u EU
(foto, Pristalice integgracije Ukrajine i Evropske uniije, na skupu u Kijevu: ukrajinski predsednik Porošenko obečao je u oktobru 2016. da će Ukrajincima, do novembra prošle godine, biti ukinute vize za zemlje Unije)
Posle dosta otezanja i odugovlačenja, Evropska unija je ispunila obećanje Ukrajini, dato jos pre oko tri godine: posle tzv Evromajdanskih protesta i pada predsednika Viktora Janukovića - ukidaju se vize ukrajinaskim državljanima za putovanje u sve zemlje Unije, među njima i one koje pripadaju takozvanom Šengenskom prostoru u kome nema nikakvih graničnih kontrola. Ukidanje će, kako saznaje češka agencija ČTK, važiti najverovatnije od druge polovine juna.
Ministrar unutrašnjih poslova Malte, koja trenutno predsedava u EU, Karmelo (Carmelo) Abelo istakao je da će ovaj "važan korak pomoći jačanju veza između građana Ukrajine i EU", koji je usledio "posle okončanja neophodnih reformi u Ukrajini u nizu oblasti, pre svega u pogledu migracije, javnog reda i bezbednost, spoljnih odnosa i osnovnih prava", dodao je Karmelo u saopštenju za javnost.
Ukrajincima će za ulazak u EU biti potreban biometrijski pasoš, a takođe, dužina njihovog boravka tokom 180 dana ne sme biti duža od 30 dana. Nece im biti potrebna viza ako u zemlje EU putuju iz turističkih, porodičnih ili preduzetničkih razloga. Bezvizni režim se odnosi na sve zemlje EU, izuzev V. Britanije i Irske, ali nikako ne znači pravo građana UKrajine da se zapošljavaju u zemljama Unije.
U šengenski prostor spadaju sve zemlje Unije, izuzev V. Britanije, Irske, Kipra, Hrvatske, Rumunije i Bugarske, i nekoliko zemalja koje nisu članice EU - Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn.
Bezvizni režim sa Ukrajinom je u aprilu usvojio Evropski parlament sa izrazitom većinom (521 poslanik "za", 75 "protiv"). Sporazum o tome ministara unutrasnih poslova je zato bio samo očekivana formalnost.
U više zemalja Unije, posebno onima koje su izložene pritisku imigracije iz Ukrajine (Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Nemačka...) ima dosta bojazni da će ih Ukrajinci (koji tamo i inače u velikom broju rade, uglavnolm, na crno) preplaviti i da je to dosad najrizičnija vizna liberalizacija koju je uvela EU. U tom kontekstu ČTK podseća da je EU prošle godine u decembru usvojila mehanizam koji omogućuje jednostavnijo i brze ponovno uvođenje viznog režima za zemlje izvan Unije, odnosno šengenskog prostora. Taj meganizam suspenzije bezviznog režima je predviđen je za slučajeve izrazitog rasta zahteva za azil građana iz zemalja za koje je ukinut vizni režim, kao i drugih problematičnih pojava kao što je porast njihovog ilegalnog zapošljavanja. Pokretanje tog mehanizma može inicirati svaka zemlja Unije, kao i Evropska komisija.
