Predsednik Francuske Makron

Uz glasove dvoje od svako troje Francuza koji su glasali, još nedavno anonimni Emanuel Makron izabran je u nedelju za predsednika Francuske – osmog po redu u veku Pete republike koja do sada nikada nije imala tako mladog šefa džave (39). Valeri Žiskar d’Esten, u svoje doba najmlađi šef Francuske, imao je u trenutku dolaska na tu visoku dužnost deset godina više.

Francuzi su zadovoljni. Umorni od “klasične” mogućnosti da svojim glasom dovedu do trona bilo socijalistu bilo republikanca, a pogotovo krajnjeg desničara čije je boje branila ubedljivo poražena Marin l Pen – oni sada, s Makronom u palati predsednika, imaju za kormilom broda čoveka koji čak nije ni političar, a taman posla “partijski čovek”.

Zbog toga je ime, koje jutros znaju svi, još pre samo dve godine dočekivano pitanjem: “Makron? A ko je taj?”

Šta je, onda, Makrona izbacilo do platforme političke uspinjače ka vrhu vlasti? Pokret nezadovoljnih “partijskim lažima” (Anmarš, Idemo, Krećemo...).

Anmarš je mašina koju je konstruisao Makron, specijalno, pronicljivo zaključujući da su Francuzi nezadovoljni mnogo čime, ali da im je najviše dozlogrdila tiranija idiota u partijama.

Imao je gde da to nasluti i razume. Radio je dve godine u Olandovom resoru finansija, gde je saplitan u svakom od pokušaja da se izbori za neku od svojih ideja. Toga nije bilo u bankarstvu koje je bio napustio.

Makron je ostavio ministarstvo i osnovao Anmarš, a kada je stao na čelo kolone, podigao je zastavu sa ciljevima kojima stremi, a koračajući ka predsedničkim izborima, delio je političke šamare i levo i desno. Predstavio se kao centrista u spektru političkih boja.

Paris, 08.05.2017 - novoizabrani predsednik Francuske Emanuel Makron na svečanosti u Parizu povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu 

Pohod gladnih i ojađenih na Evropu

Iz kog se god ugla gledalo, pohod gladnih i ojađenih na Evropu je ta činjenica koja je odredila okvir već nekoliko važnih izbora – u Austriji, u Holandiji i sada u Francuskoj. Prvo izborno pitanje proizišlo je iz okolnosti njihovog, gledano unazad, neočekivanog prisustva na kontinentu – šta sa imigrantima?

Njihova kolona je dugačka. Nailaziće u milionima. A posla i sredstava za život nemaju ni svi Evropljani.

Odgovor na to pitanje je podstakao političko postrojavanje oko programa koji, koliko god različiti u nijansama, nude dve osnovne opcije.

Prva je, zaključaj kuću. Ovo je naša Francuska (Austrija, Holandija...) i sveta dužnost Francuske je da brine o Francuzima. Znamo ko smo, imamo istoriju itd. Osim toga, otud stižu teroristi i bombe.

S tom porukom nije prošla napred Marin l Pen, Nacionalni front. Mada je povećala broj i registrovala čak deset miliona glasalih Francuza koji misle slično.

U sva tri slučaja (Austrije, Holandije, Francuske), uz taj prvi odgovor nadogradili su se i ostali ciljevi tzv. nacionalnih populista, svedeni na napuštanje EU i rehabilitaciju gazdinstva sopstvene, nacionalne ekonomije i njene napuštene stare valute.

Englezi su imali pravo. Bravo Donald Tramp. Ako Tramp kaže – važne su SAD a ne ostali svet, onda ni Evropljani nisu veći katolici od pape. Globalizmu, stop!

Odvezati krila kapitalu

Drugo opredeljujuće pitanje je protiv-teza autarhičnosti, uz dokazivanje da je zatvaranje granica prevaziđeno razvojem.

U kontekstu protivteze je Makronov poziv da se evro ne napušta već da se francuskim doprinosom i ojača. EU nije teret, nego prilika, kaže Makron.

Francuska treba da ostane ruku-pod-ruku s Nemačkom. Integraciji je potreban evropski ministar finansija. Cilj je, francusku ekonomiju uvezati cvršće unutar evropske, ali u tom smislu i reformisati je, govorio je pobednik Makron.

Potkresati poreze korporacijama (sa 33 %  na 25%)! Uprostiti zakonodavstvo o radu koje smeta umnožavanju poslova (radnih mesta)! Preispitati “komplikovani” penzioni sistem!

Teško je dočaravati pojedinosti predsednikove buduće politike na osnovu izbornih parola, ali suština Makronove poruke je – priteži korset socijalnih davanja, smanji opterećenja poslodavaca i oslobodi krila kapitalu.

Skidaj salo sa državnog budžeta (i fondova za socijalne izdatke).

Pa zar se zaboravlja da je predsednik-junoša još do juče bio bankar, i da u tom delu njegove biografije, kao ponornica iz stena, na jednom mestu iskrsava prezime – Rotšild? Zar su berze slučajno aplaudirale grafikonima uvis već posle prvog izbornog kruga?

Bankarstvo s Rotšildom

Novi predsednik Francuske je potomak bračnog para lekara, socijalističke političke  opredeljenosti ali natprosečnih finansijskih mogućnosti. To se izrazilo Emanuelovim skupim školovanjem. Krunski, među njegovim školskim papirima je svakako onaj stečen u L Ecole nationale d’administration, ali to nije jedina diploma koju je marljivo zaslužio novoizabrani šef države. I koliko god da diploma Škole za administraciju bezmalo garantuje visok državni položaj, Makron nije posle školovanja požurio prema politici i ministarstvima. Radije se oslonio na papire koji su mu otvorili vrata finansijskog menadžmenta.

Bio je uspešan. Već u 31 godini stigao je tim putem do Rotšild banke, “postao partner i napravio  milione” (navodi Dojče vele).

Kao roditelji, i Emanuel je bio blizak socijalistima, mada daleko od aktivne politike. Ipak, savetnik predsednika Fransoa Olanda, levičar Žak Atali, preporučio je Makrona Olandu za ekonomskog savetnika. To je obostrano prihvaćeno i dvogodišnji period 2014.-2016, omeđio je Makronovu bliskost s “primenjenom politikom”.

Prošle godine, Makron je napustio službu u Olandovom ministarstvu i započeo pohod na njegovo predsedničko mesto.

Zanimljivost posebne vrste je podatak iz sfere emotivnog života Emanuela Makrona. Kao ne baš redak i mali broj “pubertetlija”, učenik Makron zaljubio se u šesnaestoj godini u svoju nastavnicu latinskog jezika. Ali, kao malo ređe u stvarnosti – 24 godine starija profesorka Brižit prihvatila je da utoli Emanuelov mladenački žar i finale je njihov brak. Ruku pod ruku, njih dvoje zajedno dolaze u odaje Jelisejske palate.

Brisel u političkom zanosu

O Makronu se piše da će nastojati da kao predsednik ujedini, uistinu, politički duboko podeljenu Francusku.

Nije reč samo o deset miliona biračna Nacionalnog fronta i na izborima poražene Marin L Pen. Reč je o mnogo drugih koji su u drugom krugu francuskih predsedničkih izbora glas dali Makronu – ali samo zato da ne bi pobedila Main L Pen. A oni nisu istomišljenici predvodnika Krećemo.

Ta udaljenost predsednika i pokreta od ostalih izražena je glasovima u prvom krugu predsedničkih izbora – a biće kritično važna početkom meseca juna, na izborima za francuski parlament. Makronove političke namere verifikovaće se ili osujetiti glasovima poslanika u klupama.

Namerava li da bude ujedinitelj, Makron će mnogo prepona morati da savlada.

Više nego Francuska, francuskim predsedničkim izborima oduševila se Evropa.

“Francusko, pomozi ovom čoveku!” apeluje komentator nemačkog Dojče vele na Francuze.

Kancelar Angela Merkel, EU diplomata Federika Mogerini, Žan-Klod Junker, Donald Tusk, Brisel.., svi su u egzaltiranom političkom raspoloženju.

Nije to Francuska dobila dobrog predsednika koliko je francuski novi predsednik spasitelj EU. Čitava EU bila je u strahu od madam L Pen. Mari l Pen je ispod mišice držala torpedo kojim je bila u stanju da potopi evropski brod. Briselu se čini da su hridi prebrođene.