Makron i Le Pen na francuskoj metli

Emanuel Makron ili Marin le Pen!, jedno od to dvoje Francuza, koji su od ponedeljka ujutro u finišu dvonodeljne kampanje za izbor šefa države, ovenčaće se 7. maja uveče slavom izabranog predsednika Francuske.

Berlin, Brisel a i London, ne skrivaju oduševljenje potstaknuto idejom da će to biti mladi Makron (39), “evrocentrista”, pristalica jačanja unionizma EU, a u spoljnim odnosima držanja Brisela uz Vašington i produžavanja oštrog kursa Evrope prema Rusiji. Makron je protiv ideje da se Moskvi ukinu sankcije.

Paris, 24.04.2017 - predsednički kandidat centra Emanuel Makron pozdravlja pristalice u Parizu posle objavljivanja prvih rezultata predsedničkih izbora u Francuskoj

Mnogo “grla”, razbijeni glasovi

Potencijalno pobednički plasman Makrona i Le Pen rezultat je volje približno šesnaest miliona Francuza s pravom glasa – od oko 36 miliona koliko ih je u nedelju u prvom krugu izbora izašlo da glasa, ili od 46.891.594 koliko ih zapravo uživa biračka prava.

Relativno skroman oslonac dvoje pobednika u biračkoj bazi izrazio je određenu “razbijenost” francuskog birališta, uzrokovanu velikim brojem političkih grla koja su se 23. aprila postrojila uz startnu liniju utrke za predsednika.

Bilo ih je više nego petoro, ali kakvog smisla ima pominjati ih sve do poslednjeg, kada ni taj peti – Benoa Amon, kandidat Socijalističke partije predsednika Fransoa Olanda, nije juče uspeo da privuče više od 6,35 odsto glasalih!?. Skoro “u dlaku”, baš onoliko Francuza koliko ih u anketama i kaže da odobravaju politički učinak i uspeh sadašnjeg šefa države Olanda, a taj predsednik Oland, sa dužnosti čije je dostojanstvo uzneo i učvrstio jedan De Gol, za dve nedelje leti pravo u zaborav. Teško ga je bilo primetiti, osim kao političkog statistu uz kancelara-gromadu Angelu Merkel.

Junaci starta Makron i Le Pen

Čovek koji predvodi političku trku (23,86 odsto glasova) nije političar nego bankar. Bez obzira što je u jednom trenutku bio Olandov savetnik a onda i ministar ekonomije.

Emanuel Makron je hrupio na političku scenu kao predvodnik pokreta An marš (Idemo), osnovanog od njega samog (pre godinu dana) i krenutog da kandidata izbaci na vrh povorke konkurenata za visoki položaj.

Političar po vokaciji je Mari le Pen, predvodnica Nacionalnog fronta, koja je dugo vegetirajuću partiju Žan-Mari le Pena na francuskoj desnici preuzela i izvela na put uspeha. Čak 7.658.990 glasova (21,43 odsto) već u prvom krugu dokaz su tog uspeha.

Potukla je Fransoa Fijona, predstavnika francuske tradicionalne Republikanske partije (19.94 odsto). Ostavila je na četvrtom mestu Žan-Lik Melanšona, s nenadno iskrslom i na sceni odjedanput popularnom Buntovnom Francuskom (19,62 odsto) i, do nogu dabome, porazila klasnog političkog “neprijatelja” socijalistu Amona.

Henin-Beaumont, 24.04.2017 - desničarska liderka i predsednička kandidatkinja Marin Le Pen u obraćanju pristalicama posle objavljivanja prvih rezultata predsedničkih izbora u Francuskoj

Neuspeh republikanaca i socijalista

Prvi krug francuskih predsedničkih izbora okončan je iznenađenjem, bez ozbira koliko se to što se dogodilo - očekivalo. A testovi raspoloženja ukazivali su na visoku popularnost Makrona i gospođe Le Pen.

Iznenađujuće je kako je An marš, mašina Emanuela Makrona za svega godinu dana izgradila samu sebe i izjurila na čelo, u vođstvo – oslonjena na osu “ni levo ni desno”, usmerena ka “revolucionarnom” preobražaju “ispraznog i raspadajućeg” političkog sistema Francuske, kako je to rekao njen konstruktor.

“Istorijski rezultat”, kaže Anželik Šrisafi, pišući iz Pariza za Gardijan – obeležen “odbacivanjem vladajuće političke klase” jer, prvi put posle rata, već u prvom krugu lete napolje i francuska levica i desnica, i socijalisti i republikanci. Njihove birače odvukli su, privlačeći ih sebi, Makron i Le Pen.

Posle glasanja Britanije za istupanje iz Evropske unije, i glasanja u SAD za novajliju u politici Donalda Trampa, francuska predsednička trka su još jedni izbori “koji uzdrmavaju politiku establišmenta, izbacujući napolje figure koje su se zalagale za status-kvo”, ocenjuje Anželik Šrisafi.

Drugi krug izbora, 7. maja, biće pod znakom “dubokih podela u zemlji razljućenoj na svoju političku klasu i suočenoj s nezaposlenošću i ekonomskim nespokojstvom”, kaže taj autor.

Ekonomista Makron

Programi dvoje predsedničkih kandidata Francuske su dve galaksije ideja bez međusobnog kontakta.

Makron je za rasterećenje kompanija od socijalih obaveza. Nije za 35 sati radne nedelje po svaku cenu, ali jeste za manje oporezivanje privatnih kompanija. Takođe i za finansijsko stimulisanje u slučaju da one zapošljavaju ljude iz 200 mesta obeleženih niskom zaposlenosću.

Potencijalni predsednik obećava da do 2022. ukine 120 hiljada radnih mesta u javnom sektoru i da za 80 hiljada domaćinstava smanji porez na stan.

Smanjiće broj poslanika u francuskom parlamentu. Zabraniće da poslanici i senatori zapšljavaju rođake po konzulatima.

U Evropi, trudiće se da ostane Šengen zona. Založiće se za evropsku graničnu kontrolu i za njeno ojačanje sa 5.000 ljudi dodatno.

Založiće se za Evropski savet bezbednosti i sl. Sve koji budu tražili francusko državljanstvo obavezaće da najpre dobro govore francuski.

Uvešće obaveznu vojnu službu. Povećaće broj policajaca i žandarma i povećaće za 15 hiljada broj mesta u zatvorima.

Nacionalista Le Pen

Program Marin Le Pen zasniva se na postavci “Francuska Francuzima”. Le Pen je nacionalista, kao i njen otac Žan-Mari le Pen, manje uspešni lider zaboravljen na političkoj periferiji, koji tu politiku propoveda od 1972.

Primena slogana o Francuskoj i Francuzima u praksi podrazumeva prioritet u zapošljavanju Francuzima, kao i u stanovanju i socijalnim davanjima.

Ukoliko dođe na vlast, Marin le Pen će raspisati referendum da se takva politika utvrdi ustavom. Kompanije koje zapošljavaju strane radnike biće na osnovu te činjenice oporezovane.

Le Pen se svom žestinom obrušava na islamski fundamentalizam. Ona je protiv imigranata u Francuskoj. Zabraniće simbole religija tuđe Francuskoj.

Le Pen se u svemu što govori oslanja na Francusku zato što veruje u svoje obećanje – “EU će umreti”. Pobeda Marin Le Pen na predsedničkim izborima je crna presuda Evropskoj uniji. Čim bude u stanju, Le Pen će odbaciti evro, vratiti se francuskom franku, istupiće iz Šengen sporazuma i zatvoriće francuske granice.

U odnosu na Rusiju, kandidatkinja za šefa Francuske smatra da se Moskvi smesta moraju ukinuti sankcije. Propoveda saradnju sa Rusijom, a i u kontaktu je s Moskvom.

Brisel uz Makrona

Političari Evropske unije nemaju simpatija za Marin Le Pen. Posle prvog kruga, požurili su i svi odreda ohrabruju Makrona, smatrajući njegovu eventualnu pobedu šansom za opstanak Unije. Van Francuske opstaje uverenje da ideje Mari Le Pen ne sledi ni većina Francuza, uprkos nesumnjivom uspehu partije Nacionalni front. Te se na taj način pothranjuje i uverenje da je prolaz kandidatkinje kroz prvi izborni krug bio neočekivano visok ali i krajnji domet te francuske partije. Veruje se da će se Francuzi u odlučujućem trenutku 7. maja uplašiti Mari Le Pen i da će se birači svih neuspelih kandidata okupiti uz Makrona i bankaru pomoći da postane francuski predsednik. To uverenje je toliko jako da lideri EU, Nemačke i pojedinih drugih država već sada aplaudiraju, mada do “Dana D” ima dve nedelje i da svaki novi atentat u Francuskoj samo povećava ne rđave izglede Mari Le Pen.