Susret Si Đinpinga i Trampa - odnosi Kine i SAD na raskrsnici

Skoro u isto vreme kad se Amerika spremala da konačno izabere svog predsednika, vašingtonski Nacionalni zoološki vrt pripremao se  da pošalje pandino mladunče Bao bao (čije ime na kineskom znači "vredno bogatstvo) avionom u Kinu.

„Zar ne bi mogli da uzmu Trampa umesto toga (Bao bao)“, preneo je tada kineski Global tajms kao šalu pisanje pandinih fanova na tviteru.

Dva dana potom Amerika je izabrala Donalda Trampa za predsednika, a Bao bao je u februaru ove godine krenula kući jer, prema sporazumu Kine i SAD, mladunci pande rođeni u SAD treba da se vrate u Kinu pre nego napune četiri godine.

Svako je ostao na svome, a odnosi Kine i SAD su se našli na raskrsnici. Bez obzira na Trampovu oštru retoriku i „istrčavanje“ povodom jedinstvene Kine, nije povučen niti jedan potez koji bi neprijatno zaoštrio odnose. I dalje je, međutim, ostalo neizvesno kojim putem će odnosi dve globalne sile krenuti. Ta nepoznanica bi uskoro mogla biti rešena u susretu kineskog predsednika Si Đinpinga sa Donaldom Trampom 6. i 7. aprila u Mar-a-Lagu.

Samit u Trampovoj rezidenciji na Floridi biće prvi susret "licem u lice" lidera dveju najmoćnijih svetskih država i vodećih globalnih privreda, a neki mediji na Zapadu već ga najavljuju kao „susret divova“ koji će biti ključan za pozicioniranje odnosa između dve sile u dolazećim godinama. Kineska štampa pak najavljuje iscrtavanje  „grafikona“ budućih odnosa.

Panda je neodoljiv

Osetljivost obe strane –  između dobrog i lošeg ishoda

Bivši američki ambasador u Kini Stapleton Roi smatra da će susret Si Đinpinga i Donald Trampa "proteći dobro" i da će obe strane težiti ka pozitivnom ishodu sastanka, prenela je agencija Sinhua.

Diplomata tu procenu zasniva na pretpostavci da su oba lidera svesna važnosti odnosa dve zemlje i da će „ ako stvari krenu naopako, to imati veoma ozbiljne potencijalne posledice".

Roi je rekao da je veoma važno da Si i Tramp razgovaraju o pitanjima gde dve zemlje imaju zajednički interes, kao i oblastima u kojima postoje razlike, ali je naglasio da "to treba uraditi s poštovanjem."
Roi je takođe upozorio da, ako bi dvojica lidera pogrešno procenila drugu stranu i slučajno ponašanje, to bi moglo dovesti do pogrešne reakcije, naglasivši da "postoje osetljivosti na obe strane."
"Ako jedan ili oba lidera ne razumeju gde su te osetljivosti i ponašaju se na način koji izaziva pogrešan odgovor, onda će biti teško upravljati", rekao je Roi.

Iako pretpostavlja da će sastanak pre imati „pozitivan nego loš ishod", možda je iskusni Roi diplomatskim rečnikom ipak hteo da pripremi javnost i na neprijatna iznenađenja, imajući u vidu Trampovu nepredvidivost, nediplomatsko ponašanje i ishitreni rečnik s jedne, i s druge strane doslednost Kine koja, iako tolerantna, ima granicu u pregovaranju.

Kineski predsdnik Si Đinping i američki državni sekretar Reks Tilerson u Pekingu prošlog meseca

Kina se nada uspešnom sastanku – Tramp najavljuje tvrđi pristup

"Sastanak s Kinom iduće nedelje će biti vrlo težak - napisao je Tramp na Tviteru.

Mi više ne smemo da imamo ogromne trgovinske deficite... i gubitak radnih mesta. Američke kompanije moraju da budu spremne da potraže druge alternative - naveo je on u poruci.

Zapadne agencije u ovoj poruci vide nagoveštaj antagonističkog stava uoči prvog samita dva lidera koji privlači veliki publicitet. Kako ocenjuje agencija Frans pres, Trampov komentar, izgleda, najavljuje povratak tvrđem pristupu američkog predsednika koji je u nedeljama posle izborne pobede oštro kritikovao azijskog diva, pre nego što je ublažio svoju retoriku.

Zamenik kineskog ministra spoljnih poslova Dženg Ceguang istakao je u petak da se Peking "nada uspešnom sastanku, koji će postaviti smernice za jačanje bilateralnih odnosa", prenela je kineska štampa. "Kako međunarodna situacija prolazi kroz duboke i komplikovane promene, na sastanku će biti od velikog značaja da se uspostavi grafikon kinesko-američkih odnosa u novoj eri, unapredi razvoj bilateralnih odnosa na zdrav i stabilan način, i promovišu mir, stabilnost i prosperitet u Aziji, na Pacifiku i svetu u celini ", rekao je kineski zvaničnik.
Dženg je naveo da će Si i Tramp razmeniti mišljenja o pravcu kinesko-američkih odnosa i glavnim međunarodnim i regionalnim pitanjima od zajedničkog interesa sa ciljem unapređenja uzajamnog razumevanja i proširenje bilateralne saradnje.
Dženg je rekao da su kineski i američki predsednici postigli značajan konsenzus u telefonskim razgovorima i pismima tokom proteklih meseci.
"Obojica apsolutno veruju da Kina i SAD mogu biti veoma dobri partneri", rekao je Dženg, dodajući da dve zemlje u unapređenju svojih veza treba da podržavaju princip uzajamnog poštovanja i vin-vin saradnje, bez sukoba i bez konfrontacija.

Donald Tramp je u telefonskom razgovoru uverio kineskog kolegu Sija Đinpinga da će Vašington poštovati politiku "jedne Kine", čime je uklonjena prepreka za saradnju dve zemlje

Ekonomske veze relaksirale geopolitičke odnose Kine i SAD

Geopolitički odnosi Kine i SAD su i u mandatu prethodnih američkih predsednika bili opterećeni mnogim kriznim trenucima. I u  vreme Baraka Obame nesuglasice oko Južnokineskog mora i najave raspoređivanja THAAD raketa u Južnoj Koreji (što Kina doživljava kao direktnu pretnju njenoj teristoriji) dovodile su odnose dve zemlje do usijanja. Međutim, bilateralni ekonomski odnosi relaksirali su te nesuglasice, što je naglašavala i kineska štampa. A onda je Tramp najavio njihovo pogoršanje.

Ženmin žibao je u novembru, primetio da Tramp, barem prema tvitovima koje je objavio, sebe vidi kao sledećeg Reagana i da će pratiti njegov aksiom „gradi mir kroz snagu“. Ali upadljiva razlika ostaje: Regan vrednuje bilateralne odnose, primetio je list i citirao Regana.

„Naš odnos sa Narodnom Republikom Kinom je u početnoj fazi. To je odnos koji može rasti, a ja ponavljam svoju nameru da pomognem taj brzi rast. Postoji istorijska veza prijateljstva između američkog i kineskog naroda, a ja ću raditi da se ta veza pojača gde god je to moguće. Ekspanzija trgovine, kulturni kontakti i drugi aranžmani će služiti očuvanju i proširenju veza između naše dve zemlje“.

Ivanka Tramp na novogodišnjoj proslavi u kineskoj ambasadi u Vašington

Retorika je samo retorika

Kandidat Tramp je u okviru svog predizbornog obećanja da će „Ameriku ponovo učiniti velikom“, rekao da "Kina siluje SAD i da to mora pod hitno da prestane". On je optužio Kinu da manipuliše na valutnom tržištu i tako svoj izvoz čini konkurentnijim i najavio je da će uvesti carine od 45 odsto na kineski izvoz u SAD.

"Oni dođu, preuzmu nam poslove i naprave bogatstvo. Živimo u vremenu najveće krađe radnih mesta u istoriji sveta". Uporedjujući Kinu i Ameriku u infrastrukturi Tramp je čak ocenio: „Postali smo zemlja trećeg sveta“.

„Retorika je samo retorika“, i naravno, novoizabrani predsednik Tramp može drugačije da misli i da se razlukuje od predsednićkog kandidata Trampa, ukazala je Čajna dejli u svom uvodniku 9. novembra.

Retorika u američkim predsedničkim kampanjama malo verovatno može da predskaže budućnost američko-kineskih odnosa, ukazivala je Čajna dejli i u toku kampanje. List je kao primer naveo i da je 1980. godine kandidat Ronald Regan kritikovao Džimija Kartera za formalno priznanje Kine i obaćavao da će obnoviti zvanične odnose sa Tajvanom, da bi kasnije porekao tu poziciju.

Kineska štampa je u to vreme ipak primećivala  da će svakako sa dolaskom Trampa doći i do resetovanja odnosa SAD sa drugim zamljama, pa i sa Kinom, kao i da taj proces nosi dosta neizvesnosti. „Kina je dovoljno jaka da se izbori sa Trampovom pobedom“, u naslovu je na tu neizvesnost odgovorio Global tajms.

Kina je u startu imala odgovor na Trampovu pobedu

Odmah po izboru Trampa za predsednika SAD iz tekstova Global tajmsa, glasila komunističke partije Kine, mogli su se jasno nazreti budući kineski stavovi: Zvanično, Peking  je uveren da će bilateralni odnosi SAD i Kine ostati jaki; Peking će, verovatno kroz dijalog sa Trampom, pokušati da osigura glatku tranziciju u kinesko-američkim vezama; Preventivno tu je dato i upozorenje da „nema sumnje da će američka ekonomija zadobiti težak udarac ako Kina zauzvrat nametne carinu od 45 odsto na proizvode napravljene u SAD“, ukoliko Tramp održi predizborno obečanje i uvede drakonske carine na kinesku robu.

 „Ako Vašington izazove trgovinski rat, Kina neće oklevati da preduzme kontramere i uspostavljanje trgovinskih barijera za američki uvoz. Kina je sada inostrano tržište od vitalnog značaja za američke firme kao što su Apple Inc, a 2015. kineski uvoz robe iz SAD dostigao je 149 milijardi dolara, na osnovu kineskih carinskih podataka. Nema sumnje da će američka ekonomija pretrpeti težak udarac ako Kina su zauzvrat nametne carine od 45 odsto na robu iz SAD“.
"Bez obzira na promene u vođstvu u Sjedinjenim Američkim Državama, zajednički interesi naše dve zemlje daleko prevazilaze naše razlike“, poručivali su kineski zvaničnici.

A u vreme prvih komentara na Trampovu retoriku, u kineskoj štampi bilo je i pomalo šale. Tako je Čajna dejli objavila da je vlasnik fabrike gumenih umetnosti i zanata u Džedjiang provinciji, koji je, predviđajući da će ovaj milijarder postati konačni pobednik američkih predsedničkih izbora, hrabro povećao proizvodnju Tramp-maski na uštrb njegove suparnice Hilari Klinton i tako zgrnuo malo bogatstvo. Veliki broj kupaca Trampovih maski, prema informacijama e- trgovinskog giganta Alibaba, upravo su veliki američki distributeri i trgovci. A fabrika u Džedjangu je još ranije primila naloge za 500.000 maski sa licem Donalda Trampa.

Da li poslove, slične ovoj proizvodnji gumenih maski „Tramp želi da vrati u Ameriku“, našalio se na to Dejli mejl.

Tramp je pametan momak

Uprkos tome što je predsednik SAD Donald Tramp u skladu sa kampanjom ponavljao tvrdu liniju prema trgovini sa Kinom, on nije preduzeo bilo kakve mere posle polaganja zakletve. Ovaj nedostatak akcije ukazuju na to da je Tramp  pametan momak. Ekonomska i trgovinska veza između Kine i SAD je pokazala da je to složena, međusobno zavisna struktura. Konkurencija koegzistira sa saradnjom, ali bilateralni ekonomski odnosi nisu u opasnosti“, komantarisao je 4. aprila Global tajms.

Rast i zdravi trgovinski odnosi između Kine i SAD će koristi obema stranama, kao i svetu, smatra Sinhua.

Istina je da je Kina najveći američki izvor trgovinskog deficita koji je dostigao 347 milijardi dolara prošle godine. Međutim, brojke ne odražavaju istinski kinesko-američki trgovinski odnos, ukazuje kineska agencija.

Bilateralna trgovina robom dostigla je 519,6 milijardi dolara u 2016. godini, što je povećanje od 207 puta u poređenju sa 1979. godinom kada su dve zemlje uspostavile diplomatske odnose, prema podacima kineskog ministarstva trgovine.

Trgovina uslugama između dve zemlje premašila je 110 milijardi dolara prošle godine a uzajamne investicije su dostigle 170 milijardi dolara.

Kina je postala najveći trgovinski partner Sjedinjenih Država, dok su Sjedinjene Države drugi po veličini kineski trgovinski partner.

Očigledno, obe zemlje, naročito SAD, imaju velike koristi od takvih, bliskih trgovinskih veza. Od 2001. do 2016. godine, američki izvoz usluga u Kinu povećan je 15 puta, uz trgovinski rast suficita SAD u uslugama od 29 puta, podaci su kineskog ministarstva trgovine.

U 2015, bilateralna trgovina i dvosmerne investicije omogućile su oko 2,6 miliona radnih mesta u SAD i doprinela sa 216 milijardi dolara američkoj ekonomiji, što je ekvivalentno 1,2 odsto američkog BDP-a, navodi se u izveštaju SAD-Kina poslovnog saveta.

Kina očekuje da će biti najveći uvoznik na svetu do 2022. godine, kada će američki izvoz u Kinu premašiti 530 milijardi dolara i omogućavati  više od 3,34 miliona radnih mesta. Kina je krajnje odredište 26 odsto američkog izvoza Boing aviona, 56 odsto soje, 16 odsto američkih automobila i 15 odsto integrisanih kola.

Džek Ma, osnivač Alibaba grupe, kineske elektronske firme za trgovinu, ponudio je čak milion radnih mesta za američke državljane u pokušaju da se izgrade bolji odnosi između kineskog rastućeg tržišta potrošača i američkih proizvođača, objavio je Ženmin žibao.

Međutim, neki u SAD nalaze beskrajne primedbe na kineski trgovinski suficit, kritikujući je za „krađu poslova“ od svog trgovinskog partnera preko okeana. Takvo zastarelo razmišljanje uopšte nije zasnovano na istini. U stvarnosti, trgovinski suficit Kine prema SAD je uzrokovan različitim ekonomskim strukturama dve zemlje. Prema Stivenu Rouču (Steven Roach), višem istraživaču na Univerzitetu Jejl, SAD imaju trgovinski deficit sa 101 zemljom.

Uzajanme investicije SAD - Kina premašile su 170 milijardi dolara. Do kraja 2016. godine, SAD su kroz 67.000 projekata uložile skoro 80 milijardi dolara u Kini, što čini 7,8 odsto odobrenih stranih investicija u Kinu.

Prema izveštaju „Kinesko poslovno okruženje“, izdattog od strane SAD-Kina poslovnog saveta u oktobru 2016 - 90 odsto američkih preduzeća u Kini su profitabilna. Pored toga, kineske investicije donele su i opipljive koristi za američku ekonomiju. Na primer, kineska preduzeća su u državi Mičigen uložila više od tri milijarde dolara. Do kraja 2016. godine, direktne investicije kineskih preduzeća u SAD dostigle su skoro 50 milijardi dolara. Kineske kompanije su uložile u 44 američke države i otvorile gotovo 100.000 radnih mesta.

Utovar kontejnera na brod u kineskoj provinciji Kingdao, luka Šandong

I Severna Koreja će biti na dnevnom redu

Tramp je u intervjuu Fajnenšel tajmsu najavio da sa kineskim predsednikom namerava da razgovara i o nuklearnim ambicijama Kima Džonga Una. On je istakao da Kina treba da pomogne u zauzdavanju severnokorejskog nuklearnog programa ali, ako Peking to ne želi da uradi, onda će Amerika morati sama da deluje.

Tramp je upozorio Peking samo nekoliko dana pre nego što će na svom imanju na Floridi dočekati kineskog predsednika Si Đinpinga, što zapadni mediji tumače kao najavu Trampovog tvrdog stava u razgovorima. Mada ne sa takvim uslovljavanjem, ali i Obamina administracija je od Kine zahtevala da izvrši pritisak na Severnu Koreju zbog nuklearnog i raketnog programa Pjongjanga.

Kineska štampa je i Obami i Trampu dala sličan odgovor: SAD, a ne Kina, su te koje drže ključ za rešavanje nuklearnog problema Severne Koreje.

„SAD moraju imati glavnu odgovornosti za nered u severoistočnoj Aziji, kao što je izazivanje strateškog nepoverenja u regionu. Severna Koreja, da bi dobrovoljno odustala od svog nuklearnog programa, mora biti uverena da velike sile mogu kolektivno garantovati njenu bezbednost.

Ali Pjongjang sada veruje samo nuklearnom oružju. Uprkos rundi sankcija, dok režim može da opstaje, malo je verovatno da će se predati“, poručio je Global tajms 5. aprila. Vašington nikada nije pokušao da ozbiljno komunicira sa Severnom Korejom i pozove je da napusti svoj nuklearni program u zamenu za ublažavanje bezbednosnu anksioznost Pjongjanga.

Kada stara strategija ne daje dobre rezultate, Vašington optužuje Kinu zbog nesaradnje. Kina je u stvari nametnula vrlo stroge sankcije protiv Severne Koreje. Optužbe na račun Kine se koriste u odbrani neuspele politike Vašingtona.
Opcije Vašingtona da se reši pitanje Pjongjanga su veoma ograničene. Gomilanje novih sankcije Severnoj Koreji može samo da proizvede sve manje i manje željene efekte.

Ako SAD pribegavaju vojnom pristupu, čak i bez obzira na reakcije Kine i Rusije, Južna Koreja će vrlo verovatno da bude prva na udaru. Na vrhu obaveza Vašington je postavio garanciju bezbednosti Seulu. Ali, vrlo je verovatno bi oružani napad na Pjongjang izazvao masovnu vojnu odmazdu protiv Seula, i tako bi ugled Vašingtona bio doveden u pitanje.

Ako SAD zaista žele da reše nuklearni problem Severne Koreje, trebalo bi da rade na smanjenju razlika i podsticanju konsenzusa među zemljama vaćnim za ovo pitanje. Za to je potrebno da se otvore kanali komunikacije sa Pjongjangom kako bi se stvorio neki manevarski prostor. 

Kina je postavila „donju crtu“: Ona će štititi bezbednost i stabilnost severoistočne regije po svaku cenu. Ako je Vašington ozbiljan u jačanju saradnje sa Pekingom, njegova politika ne bi trebalo da ovu zabrinutost Pekinga, upozorio je Global tajms dan pre planiranog susreta dvojice lidera.

Kina je već uradila skoro sve što može da promoviše mirno rešenje severnokorejskog nuklearnog pitanja, rekao je u januaru za Global Times Lu Čao, istraživač iz Instituta za studije kineske istorije i geografiju pograničnih zemalja na Liaoning akademiji društvenih nauka.

"Postavili smo platformu za pregovore šest strana i, nedavno, uz kinesku pomoć, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 2321 -  najoštrije sankcije ikada uvedene Severnoj Koreji koje ciljaju na njen nuklearni program", rekao je Lu. „Kina je počela da deluje po rezoluciji čim je ona usvojena, mada zbog toga takođe trpi ekonomske gubitke. Šta  drugo Tramp očekuje od nas da radimo", upitao je Lu. 

Trampovi tvitovi pokazuju da on ne razume da je Kina takođe snažno protiv da se Severna Koreja domogne nuklearnog oružja, izjavio je Song Džongping, vojni ekspert .

"Ako bi priznali status nuklearno naoružane države Severnoj Koreji,  Južna Koreja i Japan će takođe tražiti nuklearne kapacitete a Kina se apsolutno protivi nuklearnom oružju u Aziji", rekao je Song. Kina se slaže sa upotrebom strogih mera kao upozorenje Severnoj Koreji ali bi i SAD trebalo da zaustave svoje ogromne zajedničke vojne vežbe sa Južnom Korejom koje provociraju na severu, rekao je Lu.

"Raspoređivanje američkog raketnog sistema (THHAD) izaziva ne samo Pjongjang, već i podriva Kinu i Rusiju i dodatno komplikuje situaciju", rekao je on.

Uprkos najavi Kima da je Severna Koreja "ušla u završnu fazu priprema za pokretanje interkontinentalnih balističkih raketa" to ne znači da ima potrebnu tehnologiju za pokretanje nuklearnih projektila ka američkom kopnu, rekao je  Song.

Saradnja je ispravan izbor za kinesko-američke odnose

Kinesko-američki odnosi izgleda da su našli dobar ritam, posle posete državnog sekretara SAD Reksa Tilersona Kini. Saradnja je jedini ispravan izbor za obe zemlje, objavila je Sinhua 20. marta.

Tilerson je obećao da je američka strana spremna da razvija odnose sa Kinom na osnovu principa međusobnog poštovanja i vin-vin saradnje, bez konfrontacije i bez sukoba. On je ponovio važne principe koje je Kina promovisala 2013. godine i to je pozitivan znak za kinesko-američke odnose, u kojima saradnja treba uvek da prevagne.

Uprkos ranijim neodgovarajućim izjavama i postupcima nove administracije, što je dovelo do zabrinutosti i sumnji u američku podršku politici jedne Kine, stvari su se postepeno vratile na pravi put, ukazuje kineska agencija. U telefonskom razgovoru sa Sijem 10. februara, predsednik Donald Tramp je rekao da američka vlada podržava politiku jedne Kine, čime je povukao  svoj prethodni stav i poslao pozitivan signal za bilateralne odnose.

Odnosi Kine i SAD se kreću napred od 1972. godine, kada je američki predsednik Ričard Nikson bio u istorijskoj poseti Kini. Tokom poslednje četiri decenije, saradnja je bila glavni tok u bilateralnim odnosima.

Saradnja između Pekinga i Vašingtona nadjačava sukobe već četiri decenije, posebno u zajedničkim naporima oko klimatskih promena i  iranskih nuklearnih pitanja, što je dovelo do napretka u obe zemlje i koristi za svet u celini. Nadamo se novim optimističkim signalima, posle Tilersonove posete, zaključuje kineska agencija.

Kineska turistička promocija "Istraživanje lepota Kine duž Puta svile", na Tajms skveru u Njujorku 31. decembra 2016.

Džinovska panda u američko-kineskoj priči

Ne zna se da li će se džinovske pande pomenuti u ozbiljnom razgovoru Si Đinpinga i Donalda Trampa ali je Čajna dejli podsetila da te ogromne a ljupke životinje približavaju Kineze i Amerikance. Nema sumnje da su džinovske pande - kineski ambasadori u SAD. One su zvezde u Nacionalnom zoološkom vrtu. Taj vrt je  prvi u SAD udomio džinovske pande Ling Ling i Sing Sing koje su iz Kine stigle 16. aprila 1972. godine, oko šest nedelja nakon što je predsednik Ričard Nikson boravio u istorijskoj poseti Kini. Ceremoniji dobrodošlice pandama prisustvovala je i tadašnja prva dama Pat Nikson.

„Dolazak džinovskih pandi u SAD bio je važan korak u kinesko-američkim odnosima, kao i to istorijsko Niksonovo putovanje“, zaključuje zamenik urednika Čajna Daili za SAD, ukazujući da je u Niksonovoj arhivi, nedavno, naišao na razgovoru Niksona i njegove supruge Pat o dolasku prvog para džinovskih pandi.

Da li će i ovaj američko-kineski susret na vrhu, ostaviti neku ovako lepu uspomenu za budućnost?