Računovodstvo SAD i Berlina

U subotu, pošto je Angela Merkel mogla biti već u Berlinu, nepun dan posle krucijalno važnog susreta sa novim predsednikom SAD, kancelara je kao prokletstvo gorke istine sustigla naknadna tvit-poruka Donalda Trampa: “Nemačka duguje ‘ogromne’ sume novca za NATO”.

Tramp je tvitovao iz odmarališta u Floridi, gde se uputio posle Evropi važnog samita. Bio je učtiv. Kurtoazno fin, kao i tokom trajanja susreta. I, kao i tokom susreta, grub u saopštavanju “svojih istina”. Ili ironičan, kao kada je veče pre toga pominjao trgovinske ugovore u prošlosti, dobre za nemačku a rđave za američku trgovinu.

Kaže Trampov tviter: “Uprkos onome što ste čuli iz LAŽNIH VESTI, imao sam sjajan sastanak sa kancelarom Nemačke Angelom Merkel. Svejedno, Nemačka duguje ogromne sume novca za NATO i Sjedinjenim Državama se mora platiti za moćnu i vrlo skupu odbranu koju obezbeđuje Nemačkoj!”

Vedar ton na početku susreta: Angela Merkel i Donald Tramp u Vašingtonu

Trampiziranje NATO

Uvod o LAŽNIM VESTIMA tiče se Trampovog rata sa navodno pristrasnim novinarima u tzv. liberalnoj štampi. I u SAD i u Nemačkoj.

Ali, čemu ponavljanje potsećanja na stanje računovodstva? Kancelar Nemačke, ključne za NATO u Evropi, otputovala je u Vašington u očekivanju da SAD iskažu “produženu podršku Amerike NATO paktu”.

Mnogo njih će uveravati da šef SAD nije to ni uskratio saveznicama. Ipak, ono što je rečeno jasno, glasno i javno, to je ovo što je u subotu adresirano Nemačkoj tviterom. Neka se NATO saveznice spreme da Americi pre svega plate račun. Nije fer prema SAD, da se u taksiju koji plaćaju same, voze fraj i putnici bez karte.

To što Tramp tvituje nije ono što je Angela Merkel trebalo da donese iz SAD.

Nije baš sjaj na licima

“Mrzovoljan odnos”, izraz je koji dvojica Gardijanovih ljudi, Dejvid Smit u Vašingtonu i Filip Olterman u Berlinu, biraju, da bi dočarali atmosferu američko-nemačkog državničkog susreta u Vašingtonu – prve prilike koja je omogućila da se Donald Tramp i Angela Merkel sretnu lično.

U žargonu politike, pojmovni antipod “mrzovoljnom” bio bi “srdačan” odnos – fraza koja bi sigurno bila na mestu ove upotrebljene, da je domaćin gospođi Merkel u Beloj kući nekim slučajem bila Hilari Klinton, istomišljenica u svim Berlinu važnim pitanjima. Od potrebe da se u Evropi održi NATO, do toga da treba da se očuva homogenom Evropska unija, da se održi izolovanom Rusija, i da se između EU i SAD najzad ugovori režim slobodne trgovine.

Viša sila ishoda američkih izbora odredila je, međutim, da Berlin sva ta svoja stanovišta mora sada da proveri s Trampom, političarem iznebuha, kontrastno drugačijim i pojavom i shvatanjima od Angele Merkel.

U takvom kontekstu, “mrzovoljan odnos”, uočen pri zajedničkoj pojavi lidera pred štampom, je obeshrabrujuće zapažanje. Čemu se nadati u procesu na čijem početku je “mrzovoljan odnos”?

Da li su razlike bile vidljive: Tramp i Merkel pred novinarina

Nepružena ruka

“Tramp i Merkel ne mogu sakriti fundamentalne razlike u prvom susretu”, glasi naslov pomenutog izveštaja u uglednim engleskim novinama. Čim ima “fundamentalnih razlika”, ako je kako autori ocenjuju, razumljivo je da protagonisti razgovora teško mogu da blistaju pri dolasku pod reflektor. I oni nisu blistali. Bili su kurtoazno učtivi.

“Konferencija za štampu ukazivala je da to dvoje lidera malo šta ima zajedničko, osim želje da izbegnu razmenu oštrih reči pred javnošću. Govorili su jedno mimo drugog, ne jedno drugom”, uočili su posmatrači.

Zamoljeni od fotografa, posle razgovora iza zatvorenih vrata, nisu se rukovali.

Stiven Fansvord, predavač na Meri Vašington univerzitetu zapazio je za Dojče vele, da dvoje sagovornika nisu pri pojavi pred fotografima pružili jedno drugom ruku.

“Hoćemo li se rukovati?”, upitala je Angela Merkel. Tramp je ostao sedeći, i s rukama skrštenim napred. “Nije čuo” predlog gošće.

Tramp EU nije ni pomenuo

Iza uverevanja o nastavku transatlanstskih veza “naslućivalo se podrhtavanje”. Tramp Evropsku uniju čak nije ni pomenuo. Na frontovima preostalih tema nije registrovan pomak napred, takođe.

Postojanje “fundamentalnih razlika” između Merkel i Trampa zapazio je i politolog Dzefri Anderson, iz Centra za nemačke i evropske studije pri Džordžtaun univerzitetu, koji je događaj susreta komentarisao za Dojče vele. “Ispod površine” stvari nisu išle “glatko kako se činilo”, zbog nemačko-američkih razlika u ključnim pitanjima, uključujući trgovinu.

Njegova opšta retorika potsećala je na “jezik uobičajavan od administracija SAD pre 1989. – jezik bilateralizma i saldo listova na kojima je uravnotežavana ravnoteža interesa koja se morala održavati”.

Citirani sagovornik primećuje “čvrst i mračan podtekst” u Trampovom čestitanju nemačkim pregovaračima o trgovini što su “svoj posao obavili bolje nego njihovi američki partneri”. Insinuirao je, kao i u ranijim prilikama, da taj posao nije kako treba urađen za Ameriku.

Razume se, ton razgovora bio je službeno srdačan, kolegijalan i obojen uvažavanjem.

Ipak, drugačije je bilo kada je Tramp dočekivao i ispraćao premijera Terezu Mej, zapaža britanska štampa. Tada je bilo rukovanja. Pozdrav je bio iskreno srdačan. Tramp je Britaniji čestitao Bregzit.