Evropa iznova nuklearni talac SAD?

Hoće li Evropa ponovo postati založnik pretnje nuklearnim udarom? Ovo pitanje iskrslo je naprečac, podstaknuto zakonodavnom inicijativom grupe senatora oko Toma Kotona u američkom Kongresu, da se izgradi pravni osnov koji bi Sjedinjenim Državama omogućio da u Evropu dopreme nuklearno naoružane rakete kratkog i srednjeg dometa.

Svojevremeno, odluka Vašingtona da se u Zapadnoj Evropi na položajima rasporede rakete “peršing” podigla je talase masovnog protesta građana koji nisu hteli da rizikuju i budu žrtve nuklearne odmazde. Vlade zemalja američkih saveznica bile su u neprilici. Demonstracije koje su se produžavale mesecima i postajale sve masovnije pomogle su da SAD povuku to svoje oružje iz Evrope.

 Raketa "peršing", oružje iz doba Hladnog rata, u prvobitnoj verziji pojavila se 1957.

Projekat zakona već u Kongresu 

Saglasno i zapadnoj a i ruskoj štampi, projekat odgovarajućeg zakona već je podnet Kongresu. Argument senatora u prilog predloženog zakona je optužba na račun Rusije – da Moskva tobože već krši sporazum dve strane o raketama kratkog i srednjeg dometa iz 1987.

“Uticati na režim u Rusiji, uveravanjima u potrebu poštovanja sporazuma, beskorisno je ali sasvim može pomoći jačanje naših nuklearnih snaga u Evropi”, citirao je iz obrazloženja senatora Kongresu ruski Komerasant (http://www. kommersant. ru/ doc/3219580). Zakonom će se odrediti “granice ruskoj agresiji”, citirao je Komersant. 

Odrešene ruke za SAD

Inicijatori zakona zalažu se za povećanje američkih izdataka za razradu “sredstava aktivne zaštite od te vrste oružja”, zatim izdataka na razradu “sopstvenih sistema srednjeg dometa”, za predaju tih sredstava “saveznicima SAD u Evropi” i, na kraju – za istupanje SAD iz obaveza sporazuma iz 1987.

“Rusija ima dugačku istoriju kršenja sporazuma”, komentarisao je jedan od koautora inicijative Ron Džonson.”To nije prvo rusko kršenje zakona i niko ne očekuje da će ono biti poslednje. Zakon priprema SAD da i one obnove razvoj raketa srednjeg dometa, ukoliko se Rusija ne vrati poštovanju sporazuma”, citirao je Komersant iz Džonsonovog obrazloženja.

Sudar Trampa i političkih neprijatelja

Inicijativa da SAD istupe iz obaveza jednog od sporazuma o nuklearnom oružju sa Rusijom, sledi u kontekstu teškog sudara novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa sa američkom post-izbornom političkom stvarnošću. Kao retko kada u istoriji SAD, retko kom tek inaugurisanom predsedniku, Trampu se svom snagom političkog uticaja i moći u Kongresu i Senatu suprotstavlja alijansa demokrata i republikanaca, konsolidovana na parametrima aktivnog neprijateljstva Vašingtona prema Rusiji.

To je politika sa ukorenjenom tradicijom koju su, posle konzervativca Regana, verno sledile i administracije Demokratske stranke, američkih predsednika Klintona i Obame.

Sada, Trampove nesistematizovane tvit-poruke i necelovite izjave da bi on, u slučaju da to odgovara Sjedinjenim Državama, bio u stanju da zamisli da dve sile sarađuju u tačkama od zajedničkog interesa, iskorišćene su za optužbu u javnosti da je šef SAD bezmalo “ruski izabranik”.

Poslednji dani moratorijuma?

Anti-ruska politička klima u javnosti obećava uspeh inicijativama kao što je ta, senatora Kotona i drugova, da SAD istupe iz moratorijuma na razvoj i raspored oružja srednjeg dometa. Reč je o oružju dosega od 500 do 5.500 kilometara.

Argument je tvrdnja, još iz vremena Obamine administracije, da Moskva ne poštuje sporazum takođe – da Rusija raspolaže, a pre nekoliko dana je objavljeno da je čak i rasporedila jedno od zabranjenih oružja.

Radi se o krstarećoj raketi SSC-8, objavilo je više zapadnih glasila, među kojima Rojters, Njujork-tajms, Gardian, Dojče vele i druga. Svi pomenuti mediji pozivaju se na anonimnog “višeg zvaničnika SAD” u Vašingtonu, što upućuje da je čitava politička stvar državno centrirana.

Mogućno je i iz resora sile samoinicijativno. Trampov aparat u Beloj kući još je necelovit. Šef države ni posle mesec dana nema potpuni tim. Ministar odbrane Dzejms Matis obišao je i dobio podršku Pentagona. Međutim, šef diplomatije državni sekretar Reks Tilerson suočen je sa pasivnim aparatom resora spoljnih poslova, i bezmalo polovinom saradnika koji su ili napustili mesta ili najavili odlazak. Ne žele da služe pod administracijom Donalda Trampa.

Raketa iz sovjetskog nasleđa

Saglasno navodima, SSC8 je još jedna od stvari iz idejama i nacrtima oružja prebogatog “ormana Sovjetskog Saveza”, ostavljenog naslednici te države - Rusiji. Nema odviše pojedinosti, osim da se krstareća raketa lansira sa rampe na tlu, za razliku od onih na podmornicama i avionima, i da je naoružana nuklearnim razornim punjenjem.

Navodno, SAD su ušle u trag ispitivanju oružja i znaju za raketu još od 2014. Međutim, Moskva je poricala tačnost te tvrdnje. Rusija je poricala kršenje ugovornih obaveza o oružju, a 2015. je izjavila da je u američkim tvrdnjama reč o “megafon-diplomatiji”, povicima sračunatim da se sakriju sopstvena dejstva.

Moskva ni usred nove afere s raketom ne pokazuje volju za polemikom. Međutim, saglasno Njujork tajmsu, koji se poziva na “anonimnog sagovornika”, Rusija “ima dva bataljona krstarećih raketa” o kojima je reč. Navodno, jedan je na poligonu za testiranje Kapustni jar, dok je drugi na položaju, ali o lokaciji raketa nema podataka.